subota 1. novembar 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Samo argumenata nigde nema

KOSOVO I METOHIJA - PALESTINA SISTEM KRIZA (22) - PIŠE: MR DEJAN MIROVIĆ

Samo argumenata nigde nema

Takozvani eksperti za demokratiju, bivši i sadašnji političari, mediji i novinari, sada su na „istom“ zadatku. Besomučno ponavljaju jednu te istu frazu o navodnoj neophodnosti rešavanja statusa Kosova i Metohije u određenom roku

U oktobru britanski predstavnik Dikson izjavljuje da razgovori o konačnom statusu Kosova i Metohije treba da počnu polovinom 2005, a britanski mediji iznose neistine o tome kako se „svi“ (?!) slažu da je „prelazno rešenje“ Unmika istrošeno. Navodi se i da su pred pokrajinom „teška vremena“, i tako se dodatno podiže temperatura na Kosovu i Metohiji.

Brus Džekson, predsednik takozvanog Vašingtonskog projekta za demokratiju u tranziciji, iznosi da su obe američke partije, (kao i uvek), istomišljenici: „Demokratski stratezi poput Holbruka, Džima O’Brajena, koji oblikuju politiku Demokratske stranke, imaju skoro identična gledišta kao i njihove kolege iz Republikanske partije... Većina njih smatra 2005. godinu odlučujućom za Balkan“.

Kao i nekad u doba komunizma u Istočnoj Evropi, samo mnogo perfidnije i suptilnije, svi elementi američkog političkog i društvenog sistema su jedinstveni. Takozvani eksperti, takozvani instituti za mir i centri za demokratiju, bivši i sadašnji političari, mediji i novinari, obe partije, sada su na „istom“ zadatku. Besomučno ponavljaju jednu te istu frazu o navodnoj neophodnosti rešavanja statusa Kosova i Metohije u određenom roku. Argumenata za pokretanje ovog procesa nigde nema.

„NAJOPASNIJE“ ŽARIŠTE NA SVETU

Manipulacije su dobijale i tragikomičan oblik. Na primer, Međunarodna krizna grupa u decembru 2004. proglašava Kosovo i Metohiju za jedno od „najopasnijih“ žarišta na svetu (?!). Ono je, navodno, opasnije od Iraka i Avganistana što je potpuna besmislica, posebno kada se uporedi sa genocidom Amerike u Iraku, okupacijom Avganistana, drugom intifadom i mnogim drugim krizama u svetu.

U tom kontekstu, u novembru 2004, pitanje Kosova i Metohije se ponovo iznosi pred Savet bezbednosti UN. Američki „satelit“ Velika Britanija i tom prilikom igra ulogu glasnogovornika, pa ambasador Velike Britanije u UN Džon Peri drsko poručuje Beogradu da „treba da se plati cena za učešće u određivanju budućeg statusa Kosova“.

U decembru 2004. medijska kampanja se nastavlja. Vašington post poručuje da je došlo vreme da se konačno reši status Kosova i Metohije, tj. da se proglasi nezavisnost. Kritikuje se Savet bezbednosti (u stvari Rusija i Kina) jer je „jogunast i suverenitetom opsednut“. U Britaniji Džudi Bat, „ekspert“ za Balkan, smatra da je „sadašnji status Kosmeta neodrživ“, (Sandej tajms piše i da je Velika Britanija presudno uticala na Unmik da ratni zločinac Haradinaj bude imenovan za takozvanog premijera Kosova, navodno kao demokratski kandidat).

Koliko su Vašington i London po svaku cenu forsirali ponovno pokretanje pitanja statusa Kosova i Metohije govori i jedno istraživanje Galup Internešenela koje je objavljeno u decembru 2004. Prema podacima iz tog istraživanja 65 odsto građana Kosova i Metohije je smatralo da su najveći problemi pokrajine: nezaposlenost, snabdevanje električnom energijom i siromaštvo. Samo 19 odsto ispitanih je navelo nerešen status Kosova i Metohije kao glavni problem. Dakle, „argument“ Zapada je neodrživ.“Status kvo“ na Kosovu i Metohiji je lažan. Građane Kosova i Metohije albanskog porekla je mnogo više zanimalo kako da poboljšaju svoj socijalni položaj nego rešavanje statusa KiM.

Nastaviće se

Ključne reči: