subota 1. novembar 2008.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Nasilje i paranoja

KO U SRBIJI GREJE RUKE NA FAŠIZMU I ANTIFAŠIZMU (8) - PIŠE: DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ

Nasilje i paranoja

Desničarski ekstremisti na sve strane vide delovanje revolucionarnih pokreta i sveobuhvatne zavere, levičarski i samo postojanje crkve doživljavaju kao manifestaciju klerikalizma, dok je za evroatlantske ekstremiste svako negovanje nacionalne tradicije i ispoljavanje rodoljublja - šovinizam!

Robert F. Kenedi je napisao: „Ono što je opasno u vezi sa ekstremistima, to nije činjenica da su netolerantni. Zlo ne predstavljaju njihova načela, već ono šta kažu za svoje oponente.“
U naše doba internacionalna reč ekstremizam, izvedena je iz latinskog prideva edžstremus, koji se prevodi kao krajnji. Ukratko, ekstremizam je, kako je rekao Milan Vujaklija, „preteranost, nepopustljivost, nepomirljivost (u držanju, u nekom gledištu)“.

U svakodnevnom životu neretko primenjujemo izraze ekstremizam i ekstremista u skladu sa njihovim sveobuhvatnim izvornim značenjem. Tako, nedavno sam čuo prijatelja da svoju ženu naziva ekstremistom jer stalno tetoši i nadzire njihovo dete, i gotovo da trogodišnjem dečaku ne da ni da samostalno diše. I u pravu je, njegova supruga ide u krajnost, i to onu od koje će njihov sin verovatno imati trajnu štetu. Teško da će se razviti u iole vitalnu, snalažljivu osobu, a u budućnosti mama često neće moći da reši probleme i izazove sa kojima će se susresti.

Greška ili prevara
Međutim, u političkoj teoriji reč ekstremizam se ipak upotrebljava uz izvesna ograničenja. Nije dovoljno na bilo koji način otići u krajnosti. Potrebno je i dodatno se kvalifikovati za ekstremistu! A za to postoje tri suštinska uslova.

Prvi je, dogmatsko mišljenje! Ekstremista na osnovu parcijalnih ili iskrivljenih „dokaza“ prihvata neko mišljenje, i potom prema njemu ima odnos fanatičnog vernika. Ubeđen je da poseduje pravo na istinu, zavetno blago sa kojim ima misiju da upozna druge. A sve što njegovom ubeđenju protivreči, ma koliko bilo utemeljeno, odbacuje kao grešku ili paklenu prevaru.

Drugi je, direktna ili indirektna sklonost ka nasilju! Ekstremistički pokreti i ekstremisti pojedinačno, skloni su raznim vidovima političkog nasilja. Ako i ne prebijaju ljude, ne vrše atentate i terorističke napade, ako ne izvode državne udare i nisu u prilici da neistomišljenike trpaju u logore ili sprovode masovne egzekucije, bar mnogo iz tog repertoara priželjkuju pa, makar i uvijeno, o nečemu od toga i govore.

I pretnja je vid nasilja, odnosno to je i stvaranje atmosfere nesigurnosti, što sve otežava delovanje onih koje su ekstremisti uzeli na zub. Ne moraju sami da izgledaju opasno, nasilju pribegavaju i ako stalno prizivaju represiju od strane državnih organa, sa kojima osnovano može da se smatra da su povezani, ili huškaju neku inostranu silu protiv svojih unutrašnjih neprijatelja.

„Sile mraka“
Treći je, ispoljavanje paranoje! Ekstremisti, dok proganjaju druge ili im bar posredno rade o glavi, obično veruju da su sami ugroženi. Ako to i nije slučaj, makar su ubeđeni da „sile mraka“ prete društvu u čiju odbranu su stali ili, što je češće, realizaciji njihove vizije bez čije materijalizacije društvo, u to su sigurni, nije ni vredno postojanja. Otuda su ekstremisti ubeđeni da je samo po sebi zalaganje za drugačiji stav od njihovog, makar i na izuzetno tolerantan način, odraz zla! Zato svoje neprijateljstvo tako često prenose sa ideja na ljude koji ih zastupaju.

Desničarski ekstremisti, primera radi, na sve strane vide delovanje revolucionarnih pokreta i sveobuhvatne zavere, levičarski samo po sebi postojanje crkve doživljavaju kao manifestaciju klerikalizma, dok je za evroatlantske ekstremiste svako negovanje nacionalne tradicije i tim pre ispoljavanje rodoljublja - šovinizam! A često se poslednja dva ekstremizma i kombinuju, ma koliko spoj dogmatski shvaćenog liberalnog kapitalizma i zastupanja imperijalne hegemonije jedne sile, naizgled deluje nespojivo sa levičarskim sentimentima. Hedonizam naše potrošačke epohe iznad je logike!

SUTRA: ČEDA I ČANAK NA UDARU ZAKONA

Ključne reči: