nedelja 1. februar 2009.
RSS
• Feljton •
Početna > Feljton > Vojvodin sin lažni svedok

CRVENA KUGA PODSETNIK ZA KOMUNISTE I ONE KOJI KRIJU NJIHOVE ZLOČINE (59)

Vojvodin sin lažni svedok

Mišićev sin, major Aleksandar, žrtvuje glavu da bi zaštitio Dražu, mlađi sin Vojislav svedoči i protiv Draže i protiv brata

Posledice torture po beogradskim zatvorima bile su vidljive - fizički je bio slabašan, ali je zato duhovno bio veoma jak. Govorilo je da je zadovoljan što je među svojima, među utamničenim Srbima, i da je bezbožnicima lako da vladaju kad su utamničili polovinu Srbije. Nama, užičkoj grupi srpske omladine, izricao je pohvale zato što nismo ropski prihvatili komunističku diktaturu...
Bio je, kažem, dosta slabašan, pa ga nisu izvodili na fizičke radove, ali smo mi, kad su nas u popodnevnim satima vraćali sa ciglane, na kojoj su nas iscrpljivali i tukli korbačem, upadali u njegovu zbirnu sobu u kojoj je ležao na slami. I gotovo uvek bi mu ponešto doneli: baren krompir, šećernu repu, koren kupusa, klip kuvanog kukuruza, šaku šljiva, paradajz. To su nam krišom doturali naši robijaši koji su radili na zatvorskoj ekonomiji. Poneko bi iz paketa od kuće odvojio parče kolača ili slane pite i nosio Dragiću. Hteli smo da mu i na taj način ukažemo poštovanje i zahvalnost. On je sve ove darove odbijao govoreći da je nama, mladima, sve to mnogo potrebnije. Bio je blagodaran Gospodu Bogu i svojim kolegama iz Advokatske komore koji su ga privoleli da se prihvati odbrane generala Mihailovića. A branio ga je muški, i više od toga, viteški, ne mareći za posledice s kojima će se ubrzo suočiti. To što je on sasuo u lice i tužiocu i sudiji niko nije rekao ni pre njega, ni posle njega. Poznati advokat dr Stevan Moljević, koji je na optuženičkoj klupi sedeo do generala Mihailovića, bio je zapanjen pameću, logikom, smelošću kojom je Dragić branio prvog gerilca u okupiranoj Evropi...
Pale žita i arhive
Rekao im je da oni koji pljačkaju i ubijaju srpske domaćine, koji pale žita i arhive, pucaju u nevine srpske žandarme, ruše seoske propuste i mostove - nisu vojska nego razbojnička družina. A oni koji u naseljenom mestu iz prikrajka, iz zasede, ubijaju jednog nemačkog vojnika da bi potom Nemci ubili 100 Srba - nisu oslobodioci nego ubice sopstvenog naroda...
Dragić nam je govorio da je general Mihailović mučen i drogiran, da su komunistički inkvizitori uspeli da od razumnog čoveka čuju reči koje može da izgovori samo neko ko je na ivici ludila.
Pamti se Vukosava
Dragić je pominjao mnoštvo imena svedoka koji su davali pečat ovom montiranom procesu. Nas je posebno zanimala žena po imenu Vukosava. Na nju su, izgleda, računali i tužilac i odbrana. Prema Moljevićevom i Dragićevom kazivanju Vukosava je bila sa sela, bistra i otresita, govorljiva žena srednjih godina, koju je Ozna pripremala da bude lažni svedok protiv generala Mihailovića. Šta su joj sve obećavali! Kuću u Beogradu, mesto upravnice škole ili obdaništa ... ako odbije onda će je osakatiti strujnim udarima, tući mokrim konopcima, oterati na robiju... Izgledalo je da je Vukosava pristala da „sarađuje“, a niko nije slutio da će se naizgled mirna Vukosava pretvoriti u vuka i da će im zadati grdne muke. Čim su je pozvali u sudnicu i čim je ugledala Mihailovića oslovila ga je sa gospodine generale. Na to je predsednik suda Josif Malović skočio sa stolice i upozorio Vukosavu da on nije ni gospodin ni general već optuženi i da ga samo tako može oslovljavati... Vukosava je uspela da vikne da je general optužen od komunista, a ne od nje i srpskog naroda, što je izazvalo veliku buku u sudnici - skočili su prerušeni oznaši i milicioneri tražeći kaznu za svedoka Vukosavu Trkuljac.
Šta je na kraju bilo sa Vukosavom nisu znali ni Moljević ni Joksimović - sećali su se samo da je silom izgurana iz sudnice. Ostala je u njihovom pamćenju kao svetao lik u surovom vremenu kada se ljudska čast svirepo gazila, a srpska krv nemilice prolivala... Malo se zna da je jedan drugi svedok svojom pojavom i svojim krivokletstvom oduševio i tužioca i sudije i vešto odabranu u pripremljenu publiku. Bio je to Vojislav Mišić, sin slavnog vojvode Živojina Mišića. Čak i oni koji su po pozivu ispunili sudnicu i time se obavezali da svaku reč tužioca i suda proprate aplauzom, oni koji su odani režimu bili su iznenađeni njegovom pojavom, čudeći se otkuda da se vojvodin sin nađe u delu optužnice. Pogotovo što se znalo da je njegov rođeni brat major Aleksandar Mišić izgubio glavu štiteći u to vreme pukovnika Mihailovića. Draža se u jesen 1941. godine zatekao u kući majora Mišića u Struganiku u času kad su Nemci, dobro obavešteni, opkoljavali kuću. Draža je, da ne bi bio zarobljen, žurno izašao na sporedna vrata i utekao u šumu, a major Mišić i major Ivan Fregl potrčali u susret Nemcima... Major Mišić je na nemačkom jeziku vikao da je on Mihailović u šta su Nemci, u pravi mah, poverovali. Prevara je otkrivena, pa su i major Mišić i major Fregl streljani. Ostala je nedovršena i neproverena priča da su Nemci izrazili žaljenje što streljaju čoveka u čijim je venama polovina nemačke krvi. Znali su da je njegova majka Lujza Nemica. Nastavak te priče kaže da je major Mišić na to uzvratio da je bio ranjavan i da je iz njega istekla nemačka krv. Ostala je samo srpska...
NJegov mlađi brat Vojislav, agronom po struci, u početku se pridružio Dražinim vojnicima i oficirima tražeći od njih da mu daju komandu bar nad četom. I njegov brat major i drugi oficiri znali su da nema nikakva iskustva u taktici i komandovanju, pa je odbijen. Osim toga znalo se da živi raskalašno, uživajući u slavi oca i brata. Vojislav je, valjda iz inata, ponudio svoje usluge partizanima, a oni, vešti u propagandi, govorili da je sin vojvode Mišića komandir partizanske čete...
U tom svojstvu Vojislav Mišić se pojavio kao svedok optužbe protiv generala Mihailovića. Da li je bio ucenjen ili zavaran krupnim obećanjima ne zna se, ali se zna da je zagazio u klevetu i greh optužujući i svog mrtvog brata i generala Mihailovića. Govorio je da je Draža predao Nemcima nekoliko stotina zarobljenih partizana i da je on lično bio u zarobljeništvu kod Draže, ali da je uspeo da pobegne. General Mihailović rekao je svedoku u lice da ne govori istinu.
Ređaju se mučna pitanja
Dve godine kasnije Vojislav Mišić je na svojoj koži osetio surovost bića Brozovih sledbenika - da li je to zaista bio ili je nabeđen tek kao zakleti staljinista odveden je na Goli otok na kome je jedva preživeo svakodnevnu torturu. Po izlasku iz tog zloglasnog logora neko vreme je bio bez posla da bi se neko od moćnika sažalio na sina vojvode Mišića i zaposlio ga u gradskom zelenilu da brine o beogradskim parkovima.
Ni branilac Dragić Joksimović nije uspeo da ovog klevetnika pred sudom vrati na put časti i dostojanstva na kom su istrajavali i njegov otac i njegov brat.
A junak i mučenik naše mučne priče, dr Dragić Joksimović, čije je ime i prezime javno pominjao Josip Broz, dajući signal Ozni za njegovog progon, ostao je do kraja života odan istini, koju je voleo i pravdi koju je zastupao. Uprava robijašnice, posebno šef zatvorske Udbe Radovan Marković, koji je noću smišljao koja zla da nanese robijašima, iz dana u dan ubrzavao je njegovu nesreću. U letnjem periodu Dragić se gušio bez vazduha i lekara, lekova nije bilo, a od paketa koji su stizali od porodice stražari su otimali ono što je bio najbolje. Sa Dragićem je u istoj sobi bio kraljevski namesnik dr Radenko Stanković, ali je on bio šlogiran, pa ni sebi nije mogao da pomogne. Jedne sparne večeri, mislim da je bio kraj avgusta 1951. godine ugasio se život doktora pravnih nauka Dragića Joksimovića. Završio se život Dražinog branioca pred sudom Komunističke partije. Pet godina posle generalove nasilne smrti. Generalu je bila 53. godina života, Dragiću pedeset osma...
Udba je u robijaškoj stolarskoj radionici imala nekoliko mrtvačkih sanduka u rezervi, tako da se nije gubilo u vremenu. Svi robijaši do kojih je doprla vest o smrti Dragića Joksimovića poskidali su kape i pomolili se Bogu za pokoj duše ovog nenadmašnog viteza pravde.
Dragić je bez ijednog obeležja ukopan na robijaškom groblju u obližnjem selu Laćarku. NJegovoj rodbini nije dozvoljeno da ga prenese u Beograd dok mu ne istekne trogodišnja robija.
Vreme prolazi, ali ostaju rane i ožiljci.
Ostala mučna pitanja i za generacije koje dolaze: može li? Pobili stotine hiljada, utamničili milione ljudi, osakatili desetine i desetine hiljada, strahom oterali u svet milione ljudi - nema zemlje na svetu koju Srbi nisu potrusili svojim kostima i nema mora na svetu koje Srbi nisu zalili svojim suzama; opljačkali stotine hiljada srpskih porodica i - nikom ništa! Može li? Naše Visoke Dečane pretvorili u političku školu „Josip Broz Tito“ i - nikom ništa! Može li? Monaha iz ove svetinje Gavrila Kovačenu, koji se pobunio protiv ovog nasilja, vezali i otpremili u robijašnicu Sremske Mitrovice gde je ubrzo umro i - nikom ništa! Može li? Našu svetu Gračanicu pretvorili u krvavu tamnicu u kojoj je lomljena kičma onim Srbima koji za bratstvenike ne prihvatiše dojučerašnje baliste i fašiste i - nikom ništa! Može li? Srpski komunisti su na opšte zadovoljstvo Šiptara srušili srpski pravoslavni hram u Đakovici i na temeljima tog hrama podigli javni klozet i - nikom ništa! Može li?
Piše: Antonije Đurić
Nastaviće se

Komentari

Dragi gosti ovo je pesma za naseg dragog Antonija Djurica i njegovo drustvo
Druze Tito mi te se kunemo , mi ti se kunemo, da sa tvoga puta ne skrecemo ,puta neskrecemo.

Mentalitet Srba nikako da se promeni.Sami sebi smo najgori neprijateljin pa mozda nas zato malo konu svetu postuje.Nam nije trebao neprijatelj sa strane , ubijamo se i dan danas izmedju sebe.Ono sto se desavalo kod nas u oba rata nije se desilo nigde u svetu.Treba malo da preispitamo sami sebe u cemu gresimo.Uvek smo uceni od Crkve da postujemo tudju veru (druge) a da volimo svoju(sebe).Kod nas je to nekako obrnuto.Voli tudje a svoje kako hoces.Tu je nasa tragedija .Jevreji se ole i postuju pa makar i na mesecu s enasli , Grci placaju dvostruko skuplje usluge Grka da bi pare otisle Grku a ne drugima a nasi ljudi imaju tipicni sat " E pa ecu nasem golji da pravim novac, radije cu dati strancu da mi radi.".Takav mentalitet nas je dogurao do ovoga sada.Ako ovako nastavimo , nestacemo pre nego sto nestanu Indijanci.Treba gledati nase Srbe kada se u drustvu nadje neka zena druge nacionalnosti.Da vam se ponasanje smuci za veki vekova.Treba videti nase muskarce ozenjene zenama druge nacionalnosti.Manji su od makovog zrna.Nase zene su najzad uvidele takvo nakaradno ponasanje pa izbegavaju da se udaju za nase mladice .Arogancija im je neverovatna , postovanje zena je nesto sto jos nisu naucili.Tako da su nase srpskinje na dobrom glasu medju svim nacijama i njihovi muzevi , bilo da su Englezi , Francuzi ili bilo koje narodnosti znaju da pricaju srpski , kao i deca , vole nasu muziku i kola .Moje prijateljice kcerka se udala za Engleza .Prica srpski da bi mu mnogi zavideli na recniku.Ma koliko mu se obracate na engleskom , on vam odgovara na srpskom.Deca su im odrasla i svih 6 toro presli u Pravoslavnu veru.Otac Englez ne dozvoljava da pricaju engleski u drustvu familije vec samo srpski i to svi do ednog rade sa zadovoljstvom.Nazalost malo je takvih.

E pa citam sve redom sta ste napisali ali niko ne spominje 10 Bozjih zapovesti,niko se nije toga pridrzavao odnosno mali broj pa smo duhovno na samomdnu!!!!To u zemlji Srbiji nedostaje!!!Prodali bi veru za veceru,prodali bi brata za zrno zlata,prodali bi rodjenog oca i majku za dolara malu saku!!!Eto sta radi ministarsvo obrazovanja i svi dosadasnji ministri,eto sta radi Amfilohije i ostale vladike dok se srbi prodaju i ubijaju abortusima!!!!ZATO SU SRPSKA DECA RAZBACANA OD AUSTRALIJE DO MURMANSKA JER SU SRPSKI KOMUNISTI SLUZILI VERNO USTASI BROZU A NJIHOVA UNUCAD DANAS DRMAJU SRBIJOM SAMO STO IMAJU DRUGI KAPUT I ZASTITU FRANCETICA!!!!!NARODE GLASALI STE SAD TRPITE!!!

Komunisti su pisali svoju pobednicku istoriju. Chetnici su bili bagra, krvavi zlikovci. E sad ovo je odgovor starog chetnika, sad chetnici nisu ni mrava zgazili, a zlochinci ih klali po ceo dan. Da bi to bolje razumeli, zamislite bokserski mech, gde novinar samo prenosi sta ona druga strana radi: Nash bokser trpi udarce na pravdi Boga, evo opet ga udari u glavu, pa u stomak...jadnik se presavio.. evo sad protivnik kukavichki bezi po ringu... sad opet udari nasheg boksera po nosu, auuu krv choveku lije, usna prokrvavila, oko se jadniku zatvorilo, zlikovac nastavlja da bezi i da udara nasheg boksera, koji se herojski brani od muchkih napada ....

auuuuuuu kakve gluposti ovde citam..Vukosava ??? koja bre vukosava ....kakvi svdoci??
Draza je nardio da se unisti arhiva ravnogoskog pokreta sto nije uradjeno -izdali ga njEgovi najodaniji oficiri i predali sve ozni .. cak su i primljeni u JA sa vecim cinovima !!
na sudjenju se citalo iz arhive ... GDE JE DRGI GOSPODIN GENERAL opisao kako i koga treba zaklati i kako od nemaca i italijana dobiti oruzije ... hhehehehe sam se zajebo sto bi rekli ...mogao je bsamo da kaze NESECAM SE I NEMAM pojma ( to krimosi od karijere na sudjenjima cesto ponavljaju) .. I kraj brate .. kursum u celenku i ajd zdravo