petak 12. novembar 2010.
RSS
• Ekonomija •
Početna > Ekonomija > Evropa zahteva sveobuhvatne reforme

Evropa zahteva sveobuhvatne reforme

BRISEL - Srbija treba da sprovede dalje sveobuhvatne strukturne reforme koje će omogućiti održiv razvoj njene privrede, ističe se u najnovijem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku naše zemlje u procesu evropskih integracija.

Stručnjaci EK su ocenili da ekonomski i fiskalni program za period 2010-2012, koji je Vlada Srbije ranije dostavila Evropskoj komisiji, predstavlja "odgovarajuću srednjeročnu politiku i realan scenario koji je uglavnom u skladu sa srpskim planom reformi". Podršku makroekonomskoj politici Srbije dao je, kako se navodi u analizi EK, Međunarodni monetarni fond (MMF), na osnovu ranije zaključenog stend-baj aranžmana.

"U celini gledano gledano, makroekonomska stabilnost u Srbiji je uglavnom sačuvana u toku globalne privredne krize, zahvaljujući blagovremenom donošenju mera, a u okviru sporazuma sa MMF", ukazano je u izveštaju.

U izveštaju se, međutim, upozorava da se dalje sprovođenje srednjeročnih fiskalnih i strukturnih reformi u Srbiji ne sme odlagati, jer je to važan uslov za jačanje otpornosti srpske privrede na moguće nove ekonomske izazove. Ekonomija Srbije i dalje, kako ocenjuju eksperti EK u izveštaju, trpi posledice svetske ekonomske krize, a njen oporavak je još usporen i nestabilan.

Komisija navodi i da je lani srpski bruto domaći proizvod (BDP) realno opao za tri odsto i da je BDP po stanovniku iznosio 37 odsto proseka 27 članica Evropske unije, što je neznatno više nego prethodne godine. U izveštaju se ukazuje da je ove godine u Srbiji osetno opao udeo deficita tekućih plćanja u BDP, ali uglavnom zbog velikog smanjenja uvoza i rasta neto priliva novčanih doznaka iz inostranstva.

EK ocenjuje da je priliv finansija i kapitala u našu zemlju skroman i navodi da je lani obim direktnih stranih investicija opao za četvrtinu u poređenju sa 2008, na 1,37 milijardi evra, što iznosi 4,3 odsto BDP, dok su u devet meseci ove godine direktne strane investicije i druga ulaganja znatno smanjeni u odnosu na isti lanjski period. Ukupne devizne rezerve su, ipak, ostale uglavnom stabilne tokom 2010. na nivou većem od 11 milijardi evra, što je više od trećine BDP ili dovoljno za pokrivanje približno desetomesečnog uvoza, naglašava se u izveštaju.

EK upozorava i na rastući spolji dug Srbije, uz napomenu da je priliv kapitala uglavnom nedovoljan za pokrivanje deficita tekućih plaćanja. Bruto spoljni dug je od početka 2010. do kraja jula povećan za oko 500 miliona evra , na 23,3 milijarde evra, odnosno na blizu 80 odsto projektovanog BDP, navodi EK.

U izveštaju se analizira i stanje na srpskom tržištu rada i ističe da je, gledano u celini, tokom kriznog perioda znatno pogoršana situacija, jer je nazaposlenost naglo uvećana, a zarade su ograničene, zbog zamrzavanja plata u javnom sektoru.

Domaće investicije su takođe opale. Fondovi iz Nacionalnog investicionog plana su skresani na 210 miliona evra, na trećinu sume iz 2008, a Nacionalni investicioni plan za 2010. je dalje redukovan, na oko 100 miliona evra, kaže se u izveštaju.

Komisija je ocenila da Srbija postepeno uvećava izvoznu konkurentnost, a napravila je pozitivan iskorak i u zaštiti potrošača, ali nije u potrebnoj meri napredovala u slobodi protoka kapitala. EK smatra da Srbija treba da nastavi s naporima na postepenom zadovoljavanju zahteva o liberalizaciji, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i priključenju koji je 29. aprila 2008. potpisala sa EU. Srbija je takođe učinila dobar napredak u oblasti carina, jer je u okviru novog Zakona o carinama nomenklatura carinskih tarifa u potpunosti usklađena sa Kombinovanom nomenklaturom EU iz 2010, ocenila je Komisija.