Glas Javnosti

KOJI JE UZROK OVOGA? Globalna potrošnja vina pala na 27-godišnji minimum

Ekonomija
Autor: Glas javnosti

Globalna potrošnja vina prošle je godine pala na najniži nivo od 1996. jer je inflacija dovela do rekordnih cena, a to je odbilo potrošače koji se već bore sa nižom kupovnom moći, objavila je Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu (OIV) sa sedištem u Parizu.

Procenili su da je svetska potrošnja u 2023. bila 221 milion hektolitara (mhl), što je pad od 2,6% u odnosu na 2022. i 7,5% ispod 2018, prenosi Reuters. Hektolitar je ekvivalent 133 standardne vinske boce, buteljke.
Geopolitičke napetosti
Navode kako su geopolitičke napetosti, posebno rat u Ukrajini i prateća energetska kriza, zajedno s poremećajima u globalnom lancu snabdevanja, rezultirali višim troškovima proizvodnje i distribucije, što je posledično dovelo do značajnog povećanja cena za potrošače vina, smanjujući ukupnu potražnju.

Prošlogodišnji pad potražnje bio je posebno značajan u Kini, a procenjen je na minus 25%.
Tamošnja je potrošnja vina naglo porasla početkom veka u skladu sa rastućom srednjom klasom. Ali, u proteklih je pet godina pala za više od 60%, na 6,8 mhl zbog ograničenja vezanih uz COVID-19 i i rastuće cene.
Što se tiče trgovine, ukupni obim pao je 6,3% na 99 mhl, a kada je reč o vrednosti trgovine, ona je pala za 4,7% i iznosi 36 mlrd EUR.
I proizvodnja mnogo niža
OIV je dodatno snizio procenu prošlogodišnje proizvodnje vina na 237 mhl, s početne od 244 mhl objavljene prošlog novembra, što je sada 10% ispod proizvodnje iz 2022. i najniže u više od 60 godina.
Ovakav trend je posledica lošeg vremena, uključujući rani mraz, obilne padavine sa jedne i sušu s druge strane te pratećim gljivičnim oboljenjima, kako na severnoj, tako i na južnoj hemisferi.

Italija je proizvela 38,3 mhl što je najmanja količina vina od 1950. godine, odnosno pad od više od 23% u odnosu na prethodnu godinu, čime je izgubila vodstvo ispred Francuske.
Za 2024. preliminarne procene za južnu hemisferu ukazuju na oporavak dva najveća proizvođača - Australije i Argentine, a nakon oštrog pada prošle godine. No, ipak će ostati četiri odnosno 6% ispod proseka 2018/23.
Hladno proleće i kasna berba mogli bi dovesti da Čile već treću godinu zaredom proizvodi manje vina, u proseku za 17%.


Glas javnosti/ A03S

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR