četvrtak 3. mart 2011.
RSS
• Ekonomija •
Početna > Ekonomija > Reforme započeti pre izlaska iz krize

Reforme započeti pre izlaska iz krize

Na savetovanju ekonomista na Kopaoniku zaključeno da Srbija mora više da radi na razvoju poljoprivrede i industrijske proizvodnje, kao i da restruktuiranje javnih preduzeća treba da izvode profesionalci a ne partijski kadrovi

KOPAONIK - Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik rekao da juče da Srbija ne sme da čeka da izađe iz krize da bi pokrenula strukturne reforme, za koje treba da postoji politička volja.

"Vlada treba da se fokusira na problem nezaposlenosti i tržište radne snage, koje je nerazvijeno, a radna mesta se slabo otvaraju", istakao je Lisovolik na savetovanju ekonomista na Kopaoniku.

On je dodao da je tranzicija u Srbi zakasnela, pa je i dalje očigledan gubitak radnih mesta, kao i da zbog visokih otpremnina poslodavci izbegavaju da otpuštaju višak zaposlenih pa ne mogu da zaposle talentovane mlade ljude.

Lisovolik je preporučio depolitizaciju i restrukturiranje javnih preduzeća, što moraju da izvode profesionalci, a ne da se odluke donose u skladu sa političkim interesima.

"Postoji strah u Srbiji da privatni sektor postane motor rasta", rekao je on i dodao da su tome doprinele neuspele privatizacije.

Neophodna je, prema njegovoj oceni, i reforma poreske administracije u Srbiji u uvođenje savremenih informacionih tehnologija u tu službu.

Brefor: Šansa Srbije - poljoprivreda

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor ukazao je da Srbija mora više da radi na razvoju poljoprivrede, industrijske proizvodnje, energetike, infrastrukture, obrazovanju radne snage, kao i na smanjenju birokratskih barijera.

Brefor je rekao da bi poljoprivreda trebalo da bude jedan od glavnih pokretača izvozno orijentisanog privrednog rasta.

"U vreme kad cene hrane skaču na svetskom nivou, poljoprivreda u Srbiji je ozbiljno podbacila", istakao je Brefor i dodao da će bez povećanja konkurentnosti poljoprivredni proizvođači izgubiti udeo ne samo na stranom već i na domaćem tržištu, uprkos visoko kvalitetnoj obradivoj zemlji, povoljnoj klimi i brojnoj radnoj snazi.

Zapanjujući je podatak, prema njegovoj oceni, da od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji koji imaju visoko obrazovanje dve trećine radi u javnim preduzećima.

Šef kancelarije Svetske banke je naglasio da su mane poslovnog ambijenta u Srbiji i što je prosečna brzina vozova 34 kilometra na sat, a prosečno kašnjenje vozova 54 minuta na 100 kilometara, za šta, prema njegovim rečima, nisu krivi samo kvalitet pruga, opreme i voznog parka.

Brefor je upozorio da bi se Srbije već u narednih pet godina mogla suočiti sa nestašicom električne energije pa će morati da se oslanja na uvoz.

Živković: Poskupljenja uoči izbora

Ekonomista Boško Živković izjavio je danas da se uoči izbora naglo pojavljuju zahtevi za poskupljenjima i izrazio sumnju da je to zbog finansiranja predizbornih kampanja.

Na Biznis forumu na Kopaoniku, Živković, koji je predsednik Saveta guvernera, rekao je da bi rado potpisao inicijativu o dovođenju cena struje na ekonomski nivo, ali da ne može da zanemari problem troškova u Elektroprivredi Srbije (EPS).

Upitan da li bi potpisao inicijativu da cena struje bude na ekonomskom nivou i da li bi tada zanemario problem inflacije, on je rekao da na to pitanje mora da odgovori kontrapitan jem.

"Zašto se odjedanput naglo uoči izbora pojavljuju ekstremni zahtevi za poskupljenjem. Možda zbog finansiranja izbornih kampanja, budući da je vlasništvo javnih preduzeća u osnovi partijsko", rekao je on.

Živković je rekao da bi trebalo pogledati kako se ponašaju regulatorna tela u svetu koja regulišu prirodne monopole i naučiti nešto od njih.

Đuričin: Cena struje neodrživa

Ekonomista Dragan Đuričin je kazao da je cena struje neodrživa i da je 25 odsto od regionalne cene tog energenta.

"Iza kontrole potrošačkih cena, što je cilj centralne banke, krije se nova opasnost - kolaps cena aktive", rekao je Đuričin i dodao da to može da znači poskupljenje kredita građanima i privredi.

Viceguverner (NBS) Bojan Marković je kazao da pre nego što centralna banka definiše svoj cilj, odnosno nivo inflacije koji će braniti, mora sa vladom da se dogovor koliki će biti rast regulisanih cena.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Ljuba Maćić je kazao da je polovina tržišta električne energije slobodna i da velike kompanije i cementare, ukoliko im EPS kao snabdevač po ceni ne odgovara, mogu struju da kupe od drugih dobavljača.

Bajec: Ne zaboraviti domaću štednju i potencijale

Prilikom razmatranja novog modela rasta ne treba zaboraviti domaće potencijale i jačanje domaće štednje, izjavio je danas savetnik premijera Srbije Jurij Bajec.

Na panelu o izazovima i rizicima novog privrednog modela, koji se održava drugog dana biznis foruma na Kopaoniku, Bajec je rekao da je do sada izvučeno nekoliko pouka u vezi sa načinom izlaska iz krize.

Prema njegovim rečima, jedna od pouka je da su bolje prošle one zemlje koje su obezbedile bolju ravnotežu između domaće i inostrane štednje.

Podsećajući da je postojala i razlika između zemalja koje su primenjivale fiksne i devizne kurseve, on je istakao da su na fiskalnu politiku više oslanjale zemlje koje su primenjivale fiksne devizne kurseve ili koristile evro, dok su zemlje sa fleksibilnim kursom mogle lakše da kombinuju monetarnu i fiskalnu politiku.

"Pitanje rasta domaće štednje, pomoći privatnom sektoru, ohrabrivanje preduzetnika je jedan od bitnih preduslova da se počne balansiranje jačanja domaće štednje. Ma koliko da zavisimo od stranih investicija ne zaboravimo na naš domaći kapital i domaći potencijal", poručio je Bajec.

"Lepi dani lakog privrednog rasta prošlost su za sve zemlje jugoistočne Evrope i u tom smislu se mnoge stvari moraju pokrenuti", dodao je on.

Bajec je rekao da o tome ne razmišlja samo Srbija već da sve zemlje, na sličan način, traže načina kako da se pozicioniraju u novoj globalnoj ekonomskoj situaciji.

On je rekao da su izlaganja koja su se mogla čuti na Kopaoniku, da ima mnogo rizika i vrlo teških zadataka koji se moraju realizovati u narednom periodu.

U tom smislu, poručio je Bajec, potrebno je naći konsenzus oko novog modela rasta.

Maćić: Povećati efikasnost javnih preduzeća

Pre zahteva za povećanje cena proizvoda i usluga svih javnih preduzeća koja imaju prirodan monopol trebalo bi razmotriti da li je moguće povećati efikasnost njihovog poslovanja, ocenjeno je danas u debati koja je vođena na jednom od panela "Kopaonik biznis foruma".

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Ljubo Maćić kazao je da bi država trebao da donese dugoročnu energetsku politiku koja će omogućiti da se cena struje na dugoročnoj osnovi utvrđuje i naglasio da bi "socijalna pitanja trebalo da se reše mimo energetskog sektora".

On je rekao da Agencija za energetiku prilikom analize opravdanosti povećanja cena uvek ukazuje da treba smanjiti tekuće i operativne troškove.

Maćić je kazao da nisu u pravu oni koji tvrde da je reč o apsolutnom monopolu i naglasio da velika preduzeća, poput Ju es stila i RTB Bora imaju alternativu da kupuju energiju na drugim tržištima, ukoliko se ona tamo nudi pod povoljnijim uslovima.

Čupić. Ptrebni krupni rezovi

Predsednik Izvršnog odbora "Hipo-alpe adria banke" Vladimir Čupić smatra da bi vlada trebalo da krene u restrukturiranje cena u javnom sektoru, a to može samo ako preduzme mere koje podrazumevaju povećanje efikasnosti poslovanja.

"Moraju se smanjiti ti interni deficiti", poručio je Čupić.

On je kazao i da bez ključnih rezova, kao što je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, teško očekivati da se ta efikasnost podigne na viši nivo.

Od toga kako će se apsorbovati "socijalni šokovi" zavisiće i tempo reforme javnog sektora, jer ako budu prisutne tenzije imaćemo u praksi sporost u sprovođenju tog posla, zaključio je Čupić.

Trodnevni biznis forum, popularno nazvan "srpski Davos", okupio je oko 500 učesnika, od predstavnika države, privrede, ambasadora vodećih svetskih zemalja, do ekonomske analitičare iz Srbije i regiona.