utorak 30. oktobar 2012.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Za klevetu novinarima kazna zatvora do jedne godine

Za klevetu novinarima kazna zatvora do jedne godine

BEOGRAD - Prema novom tekstu Krivičnog zakonika, ako je kleveta učinjena preko štampe, radija, televizije ili na javnim skupovima, učinilac može biti kažnjen novčanom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara. S druge strane, novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine propisana je za iznošenje činjenica o porodičnom životu neke osobe, a koje mogu oštetiti čast i ugled.

Iako je prethodna vlada najavljivala da će krivično delo klevete i uvrede biti izbrisano iz Krivičnog zakonika Srbije, radna grupa koju je nedavno formiralo Ministarstvo pravde sa novim zadatkom da uskladi ovaj zakon sa međunarodnim standardima, odlučila je da ovo krivično delo ne izbriše iz zakona.

Pred Višim sudom u Beogradu prošle godine pokrenuta su 242 parnična postupka zbog objavljivanja informacija u medijima, uglavnom zbog povrede časti u ugleda. Postupci su pored vlasnika medija, pokretani i protiv urednika i novinara. Predstavnici novinarskih udruženja više puta su napominjali da sudski postupci protiv novinara podstiču autocenzuru, ali i finansijski iscrpljuju medije.

Danilo Nikolić, državni sekretar Ministarstva pravde, navodi da je krivično delo uvrede i klevete u skladu je sa međunarodnim standardima i mnoge evropske zemlje u svojim zakonima i dalje imaju ovo krivično delo.

"Krivično delo klevete i uvrede iz svojih zakona do sada su izbrisale samo Gruzija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, a od prošle godine i Crna Gora. U mnogim evropskim državama, kao što je recimo Nemačka, za uvredu predsednika sledi kazna zatvora do pet godina", ukazuje Nikolić.

Prema njegovim rečima, mediji u Srbiji još nisu dostigli dovoljan stepen istinitosti u izveštavanju da bi krivično delo uvrede i klevete bilo izbrisano iz Krivičnog zakonika.

S druge strane, Slobodan Homen, bivši državni sekretar Ministarstva pravde, kaže da je čak i Evropska unija zahtevala da ovo krivično delo bude izbrisano iz zakona.

"Mi smo sačinili tekst zakona u kome je krivično delo uvrede i klevete bilo izbrisano i taj tekst je predat Vladi Srbije, a nakon toga i Skupštini Srbije. Očekivali smo da će nova vladajuća većina usvojiti taj zakon, ali očigledno je da im to nije namera. Ukoliko žele da slede evropski put, krivično delo uvrede i klevete mora biti izbrisano iz zakona", naglašava Homen.

Predstavnici novinskih udruženja ističu da se zalažu za dekriminalizuju klevete, ali napominju da to treba da prati i usvajanje određenih pravnih normi.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, kaže da su novinari i urednici prema dosadašnjim iskustvima imali više uspeha u krivičnim postupcima nego u parničnim, gde su mediji u velikom broju slučajeva obavezni da plate enormne naknade zbog povrede časti i ugleda.

"Zalažemo se za dekriminalizaciju klevete, ali to nije moguće bez pratećih pravnih normi. Prošla Vlada Srbije je najavljivala brisanje uvrede i klevete iz Krivičnog zakonika, ali očigledno da nove vlasti za to nemaju dovoljno sluha. Nadam se da će u narednom periodu razmatrati ovu mogućnost", ukazuje Obradović.

Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, kaže da su u mnogim evropskim zemljama na snazi stari krivični zakoni koji dozvoljavaju krivično gonjenje za klevetu. Ona, međutim, napominje da je u tim zemljama karakteristično i odsustvo represije nad medijima.

"Da sloboda izražavanja u Srbiji nije stalno ugrožena, da mediji nisu pod stalnim pritiskom i vlasti i tajkuna, da se mehanizmi represije permanentno ne koriste protiv štampe, ni mi ne bismo postavljali pitanje krivičnog progona novinara zbog klevete. Ali ako u Srbiji Laslo Pap može da zaglavi u zatvoru, jer je u pismima čitalaca kritikovao kontroverznu javnu ličnost, onda moramo da zaziremo od mogućnosti krivičnog progona novinara samo zato što se služe pravom na slobodu izražavanja dok obavljaju svoje radne zadatke", ukazuje Smajlovićeva.