nedelja 24. mart 2013.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > 14 godina od NATO agresije na Srbiju

14 godina od NATO agresije na Srbiju

BEOGRAD - Danas se navršava 14 godina od početka NATO agresije na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, kada je tokom 79 dana ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Napadi na Srbiju počeli su 24. marta 1999. a poslednji napad dogodio se 10. juna, u 13.15 nedaleko od Kosovske Kamenice.

Poginulo je, ili nestalo, 1.008 pripadnika vojske i policije, od kojih je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije. Teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

NATO snage su ubile 631 pripadnika Vojske Srbije, nestalo je 28, što je ukupno 659 žrtava, od čega 72 oficira, 41 podoficir, 18 vojnika po ugovoru, 191 vojnik na služenju vojnog roka, 245 rezervista, 60 dobrovoljaca i tri civila u vojsci, saopštio je ministar odbrane Aleksandar Vučić, 11. februara ove godine u Skupštini Srbije.

Prema ranije objavljenim podacima, ranjena su 5.173 vojnika i policajca.

Odluka o agresiji na SRJ doneta je, prvi put u novijoj istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage UN nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više grubih diplomatskih akcija potpisan je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu 9. juna 1999. ali su poslednji projektili na Srbiju pali 10 juna 10. juna, u 13.15 nedaleko od Kosovske Kamenice, što znači da je bombardovanje Srbije ukupno trajalo 79 dana.

Generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, pošto je započelo povlačenje snaga SRJ I Srbije sa Kosova I Metohije.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, "sa zadatkom da čuvaju mir i bezbednost".