subota 21. jun 2008.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Skućeno 30.000 ljudi

INTERVJU: Dragiša Dabetić, komesar za izbeglice Srbije

Skućeno 30.000 ljudi

BEOGRAD - Prošlo je punih sedamnaest godina od prvog izbegličkog talasa koji je preplavio Srbiju. Komesar za izbeglice Republike Srbije Dragiša Dabetić u razgovoru za Glas javnosti kaže da je položaj izbeglica u Srbiji težak, ali da država Srbija i Komesarijat čine sve što je u njihovoj moći da pomognu i omoguće im da koliko-toliko započnu nov život.

Udruženje izbeglica i prognanika u Srbiji upozorilo je međunarodne i domaće institucije na „prikrivene procese etničkog čišćenja i genocida u zemljama domicila i drastično kršenje izbegličkih prava“. Kako to komentarišete?

- Udruženja izbeglica s pravom reaguju emotivno. Činjenice su da je iz Hrvatske i Bosne bilo čak 540.000 izbeglica. Do sada se u Hrvatsku vratilo tek dvadeset odsto ljudi, što je izuzetno malo. U BiH se vratilo oko 30 odsto populacije, ali je tamo ljudima znatno lakši da se vrate i ostvare svoja prava. U Hrvatskoj je osnovni problem pristup pravima. Zato tražimo da izbeglice imaju ista prava i obaveze kao i svi drugi građani Hrvatske - ni manje ni više. Podsetiću da su ljudi iz Hrvatske prvo proterani, a zatim su im ukinuta i sva druga prava - nisu uspeli da vrate svoju imovinu, nisu učestvovali u procesu privatizacije, izgubili su posao, ne mogu da ostvare pravo na penziju... Pred njih stoji čitav niz drugih problema i prepreka na putu ostvarivanja prava nad svim onim što im pripada.

VREDNA IMOVINA

Sve do 2001. godine smatralo da je svaki vid pomoći izbeglicama bio u formi „humanitarne pomoći“, a od tada se krenulo u programe trajne integracije.
Vrednost otuđene imovine i vlasništva izbeglica u zavičaju iznosi više od 350 milijardi evra, a više od 150.000 penzionera u izbeglištvu zakinuto je u stečenim pravima ili uopšte ne može da ih ostvari. U ostvarivanju prava povratnici nisu ravnopravni s ostalim građanima i zato se mnogi ponovo vraćaju u izbeglištvo.

KLJUČ U TROUGLU BEOGRAD-SARAJEVO-ZAGREB

Predsednik Republike Boris Tadić izjavio je juče povodom Svetskog dana izbeglica da je veoma važno da se ceo Balkan integriše u Evropsku uniju kako bi se na najbolji način rešio problem izbeglih i raseljenih lica. On je naveo da Beograd, Sarajevo i Zagreb moraju da učine dodatne napore na putu rešavanja problema izbeglih, kojih samo u Srbiji ima oko sto hiljada.
- Srbija podržava inicijativu Antonija Guteresa, Visokog komesara UN za izbeglice, za oživljavanje Sarajevske deklaracije, odnosno iznalaženje trajnih rešenja za izbeglice u regionu bivše SFRJ - rekao je Tadić.     S. G.

Stradalnici su ukazali i na „marginalizaciju, obespravljenje i siromašenje izbeglica u Srbiji sa nesagledivim negativnim posledicama po perspektive i razvoj društva“. Kakav je danas položaj izbeglica u državi?

- Težak! Izbeglice su dobile pravo na pozitivnu diskriminaciju, odnosno dobili su državljanstvo. Ipak, to je samo formalni čin za potpunu integraciju. Mi u Komesarijatu smo mnogo uradili, ali je potrebno još mnogo toga da se učini kako bi izbeglice bile zbrinute, jer su potrebe mnogo veće. Posebno smo ponosni što smo doneli osam hiljada stambenih rešenja, pa je na taj način krov nad glavom dobilo oko 30.000 ljudi. To znači da smo skućili čitav jedan grad!

A interno raseljenih sa Kosova i Metohije?

- Pa i oni, kao i izbeglice iz Hrvatske, imaju veliki problem sa pristupom pravima na Kosovu i Metohiji. Ipak, za razliku od rugih izbeglica oni su u malo drugačijoj poziciji, jer nemaju poseban tretman, već se tretiraju kao srpski državljani. Kad je reč o broju raseljenih u Srbiji je oko 200.000 Srba, dok na samom Kosovu i Metohiji ima oko 20.000 interno raseljenih.