BEOGRAD - U Srbiji se još koriste plastične kese, iako je ekološka ambalaža, koja se razgrađuje za svega dve godine, samo desetak odsto skuplja, a neuporedivo povoljnija po životnu sredinu.
Srbi mesečno "potroše" oko 200 miliona plastičnih kesa, upotrebe ih i bace nakon dvadesetak minuta, pa je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja najavilo uredbu o podsticajnim merama, kako bi se one izbacile iz upotrebe i podstakla proizvodnja razgradive ambalaže.
U resornom ministarstvu rekli su da razgradive kese koristi samo 15 odsto preduzeća, a proizvođači takve ambalaže istakli su da su to, za sada, uglavnom strane kompanije, kojima se postepeno pridružuju i domaći trgovinski lanci.
Vranje je prvi grad u Srbiji u kome će od jeseni na pijacama, u prodavnicama i pekarama biti zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, čija razgradnja traje i do 400 godina. Odluka o tome doneta je još 2008. godine.

Stručnjaci i proizvođači razgradivih kesa objasnili su da postoje dve vrste razgradive ambalaže, a da se u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, koriste "polidal", odnosno foto-razgradive kese. Druga vrsta ambalaže - biorazgradiva, koja se pravi od skroba, kvalitetnija je, ali i do 1.000 odsto skuplja.
- Proizvodnja takve ambalaže iziskuje velika finansijska sredstva, jer je to nova i skupa tehnologija, koja se u Srbiji još ne primenjuje -navela je Ljiljana Mirković, direktorka kompanije "Poli-Plast", koja je u Srbiji prva započela proizvodnju ekoloških kesa.
Ta vrsta kesa, pod uticajem sunčeve svetlosti i toplote, nestaje za nekoliko godina bez obzira gde su bačene ili ostavljene.
- Polidal kese se prave kao i obične, s tim što se u polietilen ubacuju aditivi, kojima se menja njihova molekulska struktura, pa proces razgradnje počinje posle tri meseca - objasnila je Mirkovićeva.

Ona je kazala je da je, u odnosu na papirnu ambalažu i kese pravljene na bazi jute, pamuka ili skroba, značajno jeftiniji proces proizvodnje takve ambalaže samo jedna od prednosti.
Nakon razgradnje, objasnila je Mirkovićeva, ostaju ugljen-dioksid, biomasa i voda, a "polidal" kese, za razliku od onih koje se prave od skroba, plastike i papira, ne emituju metan-gas 23 puta jači od ugljen-dioksida, koji pospešuje globalno zagrevanje.
Pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja Aleksandar Vesić rekao je da se papirne kese brzo razgrađuju, ali da je proces njihove proizvodnje štetan po životnu sredinu, dok je direktorka "Poli-Plasta" ukazala da se one, nakon kvašenja, više ne mogu upotrebiti, pa nisu adekvatna zamena za obične kese.
Iako stručnjaci prednost daju drugim vrstama kesa, Javno preduzeće "Službeni glasnik" se odlučilo za papirne, što je, kako kažu, zasad veliki izdatak, ali je "zdravije i isplatiće se u budućnosti".

Kupcima se dopadaju lepo dizajnirane papirne kese, koje, kako tvrdi šefica informativne službe tog preduzeća Gordana Milosavljević - Stojanović, nisu uključene u cenu kupljenih proizvoda, već u troškove kompanije.
Na beogradskim pijacama, kao i u većini trgovinskih objekata, potrošači, ipak, i dalje dobijaju obične plastične kese.
U Javnom preduzeću "Gradske pijace Beograda" kažu da će namirnice kupcima uskoro biti pakovane u ekološke kese, jer se razmatra uvođenje obavezne upotrebe razgradivih kesa.
Međutim, ima i onih poput kompanije "Delta Maksi", koja je prva u Srbiji počela da koristi biorazgradive kese, iako zakonom, kako navode u tom trgovinskom lancu, upotreba plastičnih nije zabranjena.
Plastične kese bi u Evropskoj uniji trebalo da budu zabranjene ove godine, iako su Evropljani, s obzirom na razvijenu ekološku svest, odavno navikli da u kupovinu sa sobom nose torbe i kese za namirnice.