utorak 18. novembar 2008.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Kazna je iz raja izašla

Kazna je iz raja izašla

Škulić: Nije uvek celishodno ni pokretati krivični postupak, naročito kada počinilac ubrzo postaje punoletan

BEOGRAD - Prema zvaničnim podacima maloletnici u Srbiji ponovo vrše krivično delo u samo 17 odsto slučajeva, dok stručnjaci upozoravaju da je u pitanju „statistička varka“, jer je u realnosti taj broj nekoliko puta veći i procenjuje se na iznad 80 odsto.

Stopa povrata osoba koje su prvi put učinile krivično delo kao maloletne, procenjuje se da se kreće od 80 do 85 odsto, što je znatno više od stope povrata punoletnih učinilaca krivičnih dela koja iznosi 65 odsto, rečeno je juče na skupu posvećenom politici izricanja krivičnih sankcija maloletnicima.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić naveo je da zvanična statistika tretira maloletnika kao povratnika samo ako je on učinio krivično delo prvi put kao maloletnik, pa ga ponovi dok je još bio maloletan.

- Ukoliko ubrzo ponovi krivično delo kao punoletan, on se više ne tretira kao maloletni povratnik, što stvara privid malog broja povratnika među maloletnim učiniocima krivičnih dela - objasnio je profesor, apelujući na češću primenu mera koje su propisane Zakonom o maloletnicima iz 2006. godine.

Tim zakonom propisane su neke nove mogućnosti vezane za primenu određenih mera, uz uslov da se maloletnik ne goni krivično, iako je izvršio krivično delo, kazao je Škulić, ističući da je opšti utisak da se te mere nedovoljno koriste u praksi, iako bi se uz pomoć njih postizala efikasnost slična efikasnosti u krivičnom postupku.

ALTERNATIVNA REŠENJA

Najteža kazna je maloletnički zatvor, a on se u Srbiji decenijama izriče u 0,5 do jedan odsto slučajeva godišnje, dok se vaspitno-popravni dom kao sankcija zavodskog karaktera izriče u oko 3,5 odsto godišnje.
Češća primena alternativnih mera kažnjavanja u odnosu na krivične sankcije značajno bi doprinela i prevenciji maloletničke delinkvencije.

- Radi se o vaspitnim nalozima kao što su nametanje obaveze maloletniku da naknadi štetu pričinjenu krivičnim delom, da se poravna sa oštećenim, da se izvini oštećenom, da redovno pohađa školu, da ide na psihosocijalne terapije i o drugim merama - rekao je Škulić.

- Ovo nisu prave krivične sankcije, ali njima može da se postigne efikasnost slična efikasnosti krivičnog postupka, a ne bi se vodio složen i skup krivični postupak koji kada je reč o maloletnicima u čak trećini slučajeva na kraju rezultira njegovom obustavom - napomenuo je on.

Škulić je dodao da nije celishodno uvek ni pokretati krivični postupak, naročito kada maloletnik ubrzo postaje punoletan.

Prema strukturi krivičnih sankcija koje se izriču maloletnicima, u više od 95 odsto slučajeva izriču se sankcije koje nisu zavodskog karaktera, tj. izvršavaju se na slobodi, pa bi trebalo više obratiti pažnju na primenu mera - vaspitnih naloga, umesto vođenja komplikovanih krivičnih postupaka, upozorili su stručnjaci.

Ključne reči: