ponedeljak 17. avgust 2009.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Zlatiborski vrapci

SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ

Zlatiborski vrapci

Čak ni u Srbiji u kojoj, ako imaš koalicionu većinu, možeš izglasati sve što ti je drago ili korisno, najtačnije, sve što ti obezbeđuje, makar i nemirnu, vladavinu; čak ni u opustošenoj, rasprodatoj i proneverenoj Srbiji, niko još nije predložio da Skupština izglasa Zakon o zabrani slobode mišljenja. Ali, radi se na tome! Prvi korak je već učinjen. Posle svete petooktobarske postalo je jasno da možeš misliti što ti je drago, ako radiš ono što ti se kaže. Na redu je drugi korak; Predlog zakona o informisanju o kome, ne bez ličnih razloga, navratice pišem i govorim, uvod je u nadzor slobode mišljenja i pisane reči. Možeš misliti sve što ti padne na pamet, ali piši ono što ti se kaže! Trgovina je već počela. Lideri nervozno telefoniraju, čak se i dopisuju, pokušavajući da se dogovore kako da izglasaju još jedno bezakonje. Ne umem ni da zamislim vreme u kom će ono što mislim i pišem zavisiti od dogovora LDP i gospodina Čede sa gospođama Nadeždom Gaće i LJiljanom Smajlović. Lider LDP traži od gospođa Gaće i Smajlović alibi za „ubistvo pisane reči s predumišljajem.“ V.d. državnicima i koalicionim partnerima na vlasti malo je što mogu da naruče pisanu reč u novinama koje već kontrolišu, baš kao što to čine i na svim demokratorskim TV stanicama; trude se da „ubiju“ svaku slobodnu reč i svaku misao koja nije pod kontrolom. To je natkomunizam o kakvom je Broz mogao samo da sanja. E, pa antikomunisti, daleko ste doterali, prohtelo vam se da budete nadljudi i natkomunisti!
Stranka kojoj sam se priklonio i u kojoj sam, čak, član Predsedništva, SNS dakle, mogla bi se naljutiti na mene, nikakav sam aktivista! Umesto da se promuvam po Voždovcu i vidim šta ko kome radi ne bi li, u korist vladajuće koalicije, sačuvao Voždovac od moguće opozicione zaraze, evo me na zelenom Zlatiboru. I odavde vidim da se demokratorska koalicija bori za vlast na Voždovcu, svim sredstvima koja opravdavaju uzvišeni cilj - ostanak i opstanak na vlasti. Na Zlatiboru bi se posledice vladavine demokrature manje videle da nema novina i televizijskog košmara; novine i televizija me upozoravaju da se sa srpske političke vetrometine nemam gde skloniti. Na to su me upozorili i neverovatni zlatiborski vrapci.
Ponekad ručam u „Kačari Kum“. Sedimo u kačari za stolom pod suncobranom uz zidić koji odvaja baštu od ulice. I eto prvog vrapca. Osmatra nas, proučava. Postaje mi jasno da me gleda nezaposleni i gladan vrabac. Stavljam mrvu pogače na zidić, i vrabac je hitro grabi i odnosi. Ganut sam. Moje društvance prihvata igru, svi hranimo vrapce, a oni dolaze po svoje mrve. Jedan, pa drugi, evo i trećeg. Kupujem od vrabaca osećanje da sam dobar i osetljiv čovek. Prvo mi se dopala, a onda smučila ova humanitarna uloga. Šta ja to radim, ponašam se kao ptičji Dinkić, hranim vrapce mrvicama očekujući da me opet izaberu za dobrog i osetljivog čoveka. A vrapci kao vrapci, nose komadiće pogače svojima, bore se za život! Mogao bih da obećam vrapcima besplatne akcije, ko god se dokopa mog stola, dobiće komadić pogače. Nisam to učinio. Žao mi je da lažem vrapce i sebe. Odbijam da ličim na ministra koji svoje birače vide kao gladne vrapce i uporno ih podmićuju praznim i besplatnim obećanjima.
Uzalud g. Čeda poziva gđe Nadeždu i LJiljanu na razgovore koji bi mu dali alibi da glasa za ozakonjeno bezakonje. Predlog zakona o informisanju biće upamćen kao beznadežni pokušaj da pravo na pisanu reč imaju samo dobri vrapci, svim drugim pticama biće zabranjeno da cvrkuću. Može li se pticama naručiti o čemu da cvrkuću i koga da kljucaju!? Ako može, jao srpskom jatu!