sreda 17. mart 2010.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Šteta od "sivih" srećki - 80 miliona evra

Zbog nelegalnog privređivanja igara na sreću Srbija trpi ogromne gubitke

Šteta od "sivih" srećki - 80 miliona evra

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije objavili su rezultate nedavnog istraživanja, koji su pokazali da je "siva ekonomija" ubedljivo najveća u oblasti tekstilne industrije, a zatim slede igre na sreću. Ukupan obim prihoda "crnog" tržišta igara na sreću je bezmalo pola milijarde evra

BEOGRAD - Ukupna godišnja šteta koju budžet Srbije pretrpi od nelegalnog priređivanja igara na sreću je gotovo 80 miliona evra, ukazano je na jučerašnjem sastanku poslodavaca u igrama na sreću i stranih investitora u toj oblasti sa predstavnicima različitih vladinih agencija.

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije objavili su rezultate nedavnog istraživanja, koji su pokazali da je "siva ekonomija" ubedljivo najveća u oblasti tekstilne industrije, a zatim slede igre na sreću.
Ukupan obim prihoda "crnog" tržišta igara na sreću je bezmalo pola milijarde evra, od kojih država godišnje gubi 79,5 miliona evra na ime taksi i poreza, saopštila je UPS.

Predsednica Udruženja priređivača igara na sreću Mirjana Aćimović saopštila je da u Srbiji postoji 60.000 neprijavljenih aparata za igre na sreću i 1.500 nelegalnih kladionica, pa je godišnji gubitak budžeta na ime nadoknade za nelegalne automate 30 miliona, a na ime naknade za neprijavljene kladionice 20 miliona evra.

Prema tim podacima, godišnje se nelegalno uveze 20.000 automata, čime se budžet ošteti za porez na dodatu vrednost od 10 miliona evra, a postoji preko 50 nelegalnih poreskih kockarnica, od čijeg rada je, kako se procenjuje, gubitak na taksama i porezima 3,5 miliona evra godišnje.
Takođe, postoje 32 internet sajta na kojima građani mogu da se "on lajn" bave klađenjem, igraju poker i video igre, a procenjuje se da je gubitak na taksama i porezima od toga šest miliona evra godišnje.

Aćimović je napomenula i da više od 10.500 radnika radi "na crno" u nelegalnim kladionicama i kockarnicama, kao i da se procenjuje da je od ukupnog tržišta igara na sreću svega 26 odsto tržišta legalizovano, a svi ostali rade u "sivoj zoni".

Direktor Uprave za igre na sreću Goran Jadžić izjavio je da je uprava nemoćna, jer ima samo šest zaposlenih i jedno službeno vozilo i da sa tolikim ljudstvom i tehničkim mogućnostima nije moguće krenuti u obimne kontrole po čitavoj Srbiji.

Jadžić je izneo i podatak da su kazne za držanje nelegalnih automata svega 2.000 dinara i da će se narednim dopunama Zakona o igrama na sreću te kazne povećati deset puta.

Predstavnici UPS naveli su da je Srbija postala svojevrsni "plac za otpad" automata za igre na sreću, pošto se, zbog uvođenja novih standarda u Ruskoj Federaciji, aparati koji su tamo otpad usmeravaju "crnim kanalima" ka Srbiji, kao što je to bio slučaj prilikom standardizacije aparata za igre na sreću u Poljskoj i Češkoj pre nekoliko godina.