petak 11. septembar 2009.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Crno tržište odnosi porez

INTERVJU SLAVOLJUB POPOVIĆ, V. D. DIREKTORA DRUŠTVENOG PREDUZEĆA „RAVANICA“

Crno tržište odnosi porez

„Ravanica“ ima kapacitet da sa novim rukovodstvom u roku od 60 dana podigne proizvodnju sa 2.000 na 5.000 tona godišnje. Proizvodnja bi porasla, ali ne i troškovi, pa bi iz tih razloga bilo plaćeno i znatno više poreza na dobit i PDV

BEOGRAD - Vršilac dužnosti direktora društvenog preduzeća „Ravanica“ Slavoljub Popović kojeg je imenovala Vlada Srbije, a radnici ga već duže ne puštaju da stupi na dužnost, kaže u intervjuu za Glas javnosti, da zbog „ilegalnog stanja u kom grupa lokalnih moćnika drži fabriku, država godišnje gubi više od 100 miliona dinara poreza na dobit i PDV“.

Odbornici podržali radnike

ĆUPRIJA - Odbornici opštine Ćuprije juče su na vanrednoj sednici podržali zahteve zaposlenih Fabrike konditorskih proizvoda „Ravanica“ u njihovim zahtevima vezanim za privatizaciju.
U zaključcima za koje je glasalo 19 odbornika iz redova Jedinstvene Srbije, SPS, PUPSA, SRS i DSS, dok je osam odbornika iz Demokratske stranke i G17 plus bilo protiv, piše da „Skupština podržava zahteve zaposlenih u ‘Ravanici’ i zahteva od Vlade Srbije da razreši članove Skupštine i Upravnog odbora koje je vlada imenovala 18. jula“.    

Tanjug

Program za oporavak

Slavoljub Popović kaže da njegov program za oporavak ove firme ima tri dela.
- Po stupanju na dužnost započeću sa kompletnom promenom rukovodećih kadrova, jer je sa ovima nemoguće sprovesti odgovarajući način rada. Prvo bih sprečio prodaju robe na crno. Druga stvar kojom bih hitno počeo da se bavim je redizajniranje i rebrendiranje proizvoda „Ravanice“ koji sada na konditorskom tržištu Srbije zauzimaju svega jedan odsto - kaže Popović.
On objašnjava da brend „bonžita“ koja je nekada bila među deset najprodavanijih proizvoda, zahvaljujući lošem rukovodstvu sada nije ni među sto najprodavanijih.
Prema Popovićevim rečima treća stvar koju bih uradio po ulasku u fabriku bilo bi preusmeravanje novca „Ravanice“ koji sad završava u privatnim džepovima na račune PIO fonda kako bih radnicima isplatio zaostale doprinose za penziono osiguranje.


- Moj cilj je da „Ravanicu“ uvedem u legalne tokove, da prekinem trgovinu na crno i da proizvode pozicioniram kako dolikuje u svim prodajnim lancima.
Na osnovu čega procenjujete da država može da naplati više poreza u „Ravanici“?
- Uporedni izveštaj o proizvodnji i broju zaposlenih u „Ravanici“ i fabrikama „Bambi“, „Banini“, „Jafa“, „Medela“ i „Soko Štark“ pokazuju da „Ravanica“ ima 400 zaposlenih i da proizvode 2.000 tona konditorskih proizvoda godišnje, odnosno pet tona po zaposlenom. U fabrici „Medela“ gde je zaposleno 200 radnika godišnje se proizvede 6.000 tona, odnosno 30 tona po zaposlenom. U „Bambiju“ proizvode 26 tona po zaposlenom, u „Baniniju“ 44 tone, u „Jafi“ 30 i u „Soko Štarku“ 21 tonu. Iz izloženog se jasno vidi da je sa 400 zaposlenih moguće proizvesti daleko više od pet tona po radniku da je moguće ostvariti veći promet. To za državu znači više poreskog prihoda, dok za radnike kojima doprinosi nisu plaćeni znači da će na miru moći da odu u penziju.
Vi tvrdite da je u pitanju više od 100 miliona dinara?
- „Ravanica“ ima kapacitet da s novim rukovodstvom u roku od 60 dana podigne proizvodnju sa 2.000 tona na 5.000 tona godišnje. Prosečna cena kilograma konditorskih proizvoda ove fabrike je oko 160 dinara. Kada to pomnožite sa 3.000 tona na koliko je proizvodnju moguće povećati, to u novcu znači rast prometa od 480 miliona dinara na godišnjem nivou. Za državu to znači prihod po osnovu PDV od 86,4 miliona dinara. Proizvodnja bi porasla, ali ne i troškovi, pa bi iz tih razloga bilo plaćeno i znatno više poreza na dobit, što sa pomenutim prihodima od PDV, prema mojim procenama, iznosi i više od 100 miliona dinara na godišnjem nivou.
Kako to mislite troškovi ne bi rasli?
- Gotovo sam siguran da je već sada proizvodnja daleko veća od pet tona po radniku, ali da se roba iznosi iz fabrike mimo papira i prodaje na crnom tržištu. Pojedinci koji sada manipulišu radnicima se tako bogate. Dakle imenovanjem novog rukovodstva samo bi se prihodi iz nelegalnih tokova prebacili u legalne, čak bi se i uštedelo, jer bi oni koji pljačkaju „Ravanicu“ dobili otkaz.
Sindikat Radeta Bildera koji radi kao komercijalni direktor „Ravanice“, optužuje vas da ste član Upravnog odbora konkurentske firme „Paraćinka Parćin“ i zato vas zvanično ne puštaju u fabriku?
- Pošto me Vlada Srbije imenovala za V.D. direktora „Ravanice“, podrazumeva se da od trenutka stupanja na dužnost u toj fabrici meni prestaje funkcija u upravnom odboru „Paraćinke Praćin“. To nije jedina neosnovana optužba koju su uputili na moj račun. Za mene su javno iznosili i neistine o tome da sam suvlasnik „Paraćinke“. Internet pretragom sajta „Agencije za privredne registre“ moguće je utvrditi da to nije istina.
Da li država treba da uvede prinudnu upravu u opštini Ćuprija kako bi sprečila lokalne moćnike da uništavaju firme?
- Da. Zato što je očigledno da neko manipuliše radnicima i zloupotrebljava ljudske sudbine.
Da li je i u drugim firmama u Ćupriji slična situacija kao u „Ravanici“?
- Mislim da nažalost jeste.

Komentari

Slavoljub Popovic je u Paracinki Paracin je primenio istovetni prigram za oporavak Paracinke, tako sto je napravio ugovor sa firmom svog prijatelja za pravljenje sajta i redizajn prozivoda u iznosu od 200 000e , i kupio je nekoliko automobila u vrednosti od 150 000 do 200 000 e i tako je preduzece odveo u blokadu, firma od tada posluje sa ogromnim gubicima, sto se moze videti na sajtu agencije za privredne registre. Radnici ne primaju platu, niti rade, trenutno.
A banke rasprodaju imovinu Paracinke i vozila da bi povratile svoje pozajmice i kamate...