utorak 9. mart 2010.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Nestaje po jedan grad godišnje

AKO SE NASTAVI TREND NEGATIVNE STOPE PRIRODNOG PRIRAŠTAJA, U SRBIJI ĆE ZA 20 GODINA ŽIVETI OKO 700.000 STANOVNIKA MANJE

Nestaje po jedan grad godišnje

U Srbiji živi više starijih od 65 godina nego mlađih od 15 godina. Od 2000. do 2008. godine dužina života beleži blagi rast, ali je od početka devedesetih godina registrovano smanjenje broja živorođenih i povećanje broja umrlih.

BEOGRAD - Ukoliko se nastavi trend negativne stope prirodnog priraštaja, u Srbiji će za 20 godina biti manje oko 700.000 stanovnika, rečeno je juče na okruglom stolu "Demografska slika Srbije - ekonomske i društvene posledice".

Kako je rečeno na skupu, demografski problemi sve su učestaliji u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, a godišnje u našoj zemlji nestane jedan grad veličine Ivanjice, Knjaževca ili Ćuprije.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da su demografski problemi "ogledalo civilizacijskih promena" i dodao da postoje neki pozitivni pomaci u Srbiji i kao primer naveo da od 2000. do 2008. godine dužina života beleži blagi rast.

Ministar je, međutim, podsetio na činjenicu da je od početka devedesetih godina registrovano smanjenje broja živorođenih i povećanje broja umrlih i naglasio da je veoma važna briga o zdravlju stanovništva.
- Ulaganje u zdravlje je jedino pravo ulaganje u ekonomski i održivi razvoj -podsetio je on i napomenuo da su faktori rizika za nastanak mnogobrojnih hroničnih nezaraznih bolesti pušenje, hipertenzija, alkohol, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.

Milosavljević je ukazao da je kod odraslog stanovništva primećeno sve učestalije povećanje krvnog pritiska, a da porast beleži i obolevanje od zloćudnih tumora.

Prema njegovim rečima, između 2002. i 2007. godine prepolovljena je smrtnost od akutnog infarkta miokarda, a smrtnost odojčadi se nije povećavala od 1991. godine.

Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Ljiljana Lučić podsetila je da negativna stopa prirodnog priraštaja pogađa mnoge zemlje, a da su uzroci za takvo stanje u Srbiji veoma složeni.
Lučić dodaje da su na to uticale socijalne, ekonomske i ratne turbulencije tokom devedesetih godina, kao i spora tranzicija.
- Po popisu iz 2002. godine, u Srbiji je živelo oko 7.478.000 građana, a ako se ovakav trend nastavi, 2030. godine biće ih oko 6.800.000 - kazala je Lučićeva, dodavši da sad među populacijom ima više starih osoba uzrasta od 65 godina nego petnaestogodišnjaka.

Pri tom, prosečna dužina života ljudi u Evropi je 78,8 godina, a u Srbiji između 73 i 74 godine.
Ona je ocenila da je važno podržati porodice sa decom, koje su suočene sa siromaštvom, nastojati da se obezbedi sistem socijalne sigurnosti, ali i organizovati mere u sferi rada i podstaći zapošljavanje mladih roditelja koji nemaju posao.

Direktor Zavoda za statistiku Dragan Vukmirović dodao je da stopa starosti stanovništva raste i napomenuo da podaci pokazuju da stanovništvo sve kasnije stupa u brak, kao i da prosečno domaćinstvo više nije četvoročlano, već tročlano.

Komentari

Borimo se za EU vrednosti,dostignuce demokratije,gej i lezbo,pa cemu cudjenje.Ubija nam banda decu drogom i alkoholom.Jedino doba zivota je bilo za vreme Tita,a od njegove smrti svi smo mi mrtvi.

Ma da. UVEK SU DCRUGI KRIVI.
Krivi su sto mi ne radimo "one stvari" i pravimo decu??
SMESNO !!
Hocemo li mi Srbi ikda stati pred ogledalo i popricat sami sa sobom??. Pitati se ima li imalo nase krivice??

E vechiti ministre, nije "neshto povecan broj malignih tunora", nego 10 POSTO u periodu od 2000 do 2008 godine (za koju poslednu i postoje podaci), manje-vise tokom vechitog mandata. Samo to je dovoljan razlog za smenu.

Kad smo vec kod toga, da li vechiti moze da nam objasni ZASTO nije ukladjena metodologija obrade podataka o malignim tumorima na celoj teretoriji zemlje, i zasto vec godinama takozvani institut "Batut" ne prikazuje podatke o tumorima za teritoriju Vojvodine? Podaci koje objavljuje Pokrajinski institut nisu uporedivi sa podacima za ostatak zemlje. Zar su ti podaci toliko strasni? I zasto se podaci o incidenciji i prevalenciji ne objavljuju geografski, po manjim zonama, pa da vidimo koliki su parametri naprimer u Panchevu, Staroj pazovi, Beocinu, u poredjenju naprimer sa Vrnjackom Banjom.

I kad smo vec kod ovih tema, ko je stopirao objavljivanje podataka o koncentraciji olova u povrsinskim uzorcima zemlje iz Tasmajdanskog parka i sa Kalemegdana (prekoputa francuske ambasade)? Mala pomoc - kod Kalemegdana (tamo gde se deca igraju) je koncentracija olova u zemlji 7 puta veca od maksimalno dozvoljene.