subota 7. februar 2009.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Pad dinara jede platu i po

KRIZU ĆE NAJVIŠE OSETITI GRAĐANI ČIJE ZARADE NISU VEZANE ZA EVRO

Pad dinara jede platu i po

Ako bi evro ojačao na 100 dinara, građani bi godišnje izgubili skoro 1,4 plate, odnosno četrdesetak dana bi radili praktično besplatno

BEOGRAD - Od početka godine do danas kurs dinara je glavna ekonomska tema u Srbiji, budući da je do početka ove nedelje pad domaće valute prema evru delovao gotovo nezaustavljivo. Onda je ruski „Gasprom“ uplatio 400 miliona evra za kupovinu Naftne industrije Srbije, što je u proteklih nekoliko dana ojačalo i stabilizovalo kurs, ali polemike oko toga kako bi Narodna banka Srbije trebalo da reaguje ne prestaju, prevashodno zbog toga što se uskoro očekuje novo jačanje evra.
Džabe rad 40 dana
Mišljenja stručnjaka su podeljena - od podrške guverneru centralne banke u politici sprečavanja velikih dnevnih skokova i padova dinara, preko ideje da bi trebalo potpuno napustiti tržišno formiranje vrednosti dinara i uvesti fiksni kurs do toga da bi najbolje bilo pustiti dinar da odjednom padne i da se tako stabilizuje.
Pri tom se najčešće pominje cifra od 100 dinara kao tačka kursne ravnoteže pa se postavlja pitanje kakve bi posledice trpeli građani i država u slučaju da domaća valuta zaista depresira do tog nivoa. Podsećanja radi, dinar je godinu započeo sa vrednošću od 88,60 za evro, a juče se menjao po kursu od 91,55.
Ako bi evro zaista ojačao na 100 dinara, to znači da bi građani koji platu primaju u dinarima godišnje izgubili skoro 1,4 plate, odnosno da bi četrdesetak dana radili besplatno ako se za osnovicu računa uzme kurs od 1. januara ove godine.
Sve skuplje
Ne treba zaboraviti da svako slabljenje dinara, a naročito tako snažno, neminovno utiče na rast cena, što bi obezvredilo primanja građana i u dinarima, a ne samo u evrima.
Koliko je pad na 100 dinara zapravo veliki, najbolje se pokazuje na primeru prosečne plate, koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, u decembru 2008. godine bila 38.626 dinara. To je prvog dana ove godine bilo ekvivalentno sumi od 436 evra, ali u slučaju da dođe do devalvacije dinara, ta ista plata bi vredela samo 386 evra. To bi uvozne proizvode učinilo znatno skupljim i nedostupnijim građanima, a poskupeli bi i domaći proizvodi koji se prave od uvoznih sirovina, kao što su konditori.
Ako se scenario depresijacije ostvari, veliku cenu platiće i oni građani i firme koji su do sada uzeli kredite vezane za evro, a takva je većina odobrenih pozajmica. Primera radi, klijent koji je početkom godine uzeo gotovinski kredit od 100.000 dinara na 12 meseci sa kamatom od 20 odsto, prema tadašnjem proračunu trebalo bi da na kraju vrati banci ukupno 120.000 dinara. Međutim, ako evro skoči na 100 dinara, njegov dug će porasti na čak 135.000 dinara, što kamatu realno diže na čak 35 procenata, računato u dinarima.

Komentari

Pre svega , zao mi je naroda koji je uzeo kredite vezane za evro . Zao mi je naroda iznad svega sto ga politicari ovoliko lazu ....
Ljudi moji , bavim se ekonomijom vec 36 godina , ucio je 4 god u Jugo 5 godina u USA ....pa ako nisam naucio da zemlja koja previse uvozi , azeli da poveca proizvodnju SVOJIH roba i usluga , zeli ad poveca ZAPOSLENOST , zeli da poveca INVESTICIJE iz inostranstva ----mora da DEVALVIRA svoju valutu do nekog optimalnog nivoa .....
Ako je spoljnotrg deficit 15%BNP { verovatno najvisi na svetu } nebulozno je i pominjati da dinar MORA DA DEVALVIRA ....to bi trebalo implicite da se podrazumeva