nedelja 6. septembar 2009.
RSS
• Društvo •
Početna > Društvo > Srbija jede kancerogeno meso

MIROSLAV STOJIŠIĆ TVRDI DA SU PROIZVODI IZ MESARA OPASNI PO ZDRAVLJE

Srbija jede kancerogeno meso

Doktor veterinarske medicine kaže da se u nekim mesnim prerađevinama nalazi i zabranjeni polifosfat, koji kod ljudi deluje mutageno u drugom i trećem kolenu, a nije isključeno ni oboljevanje od raka debelog creva

BEOGRAD - Građani Srbije jedu meso vrlo lošeg kvaliteta! Neretko se u viršlama, šunki i ostalim mesnim prerađevinama koje uglavnom vole deca nalazi i zabranjeni polifosfat, a on kod ljudi deluje mutageno u drugom i trećem kolenu. Oboljevanje od raka debelog creva takođe nije isključeno. Sve to za Glas javnosti tvrdi Miroslav Stojišić, doktor veterinarske medicine, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije i nekadašnji savezni inspektor za uvoz i izvoz.

Kako šunka izaziva rak

- Kada čovek pojede šunku i ona se razloži u digestivnom traktu, karagenin se lepi za sluzokožu debelog creva izazivajući njegovu upalu ili kolitis, a nuspojava je zatvor. Posle praženjenja debelog creva, na zidovima se prave ranice koje dovode do ulceroznog kolitisa. Nitritna so iz šunke s proteinima iz mesa i soje pravi nitrozoamine, a oni, kada dođu u dodir s ranicama, na sluzokoži debelog creva izazivaju rak - ističe Miroslav Stojišić i dodaje kako se „sada svi čudimo odakle toliki broj obolelih od raka“.

Ministarstvo: Hrana je bezbedna

Siniša Kotur, načelnik za međunarodni promet pri Upravi za veterinu, tvrdi za Glas javnosti da su meso i mesne prerađevine koji potiču iz legalne proizvodnje potpuno bezbedni za ishranu i da se aditivi koriste u propisanim količinama.
- Naša inspekcija apsolutno ima uvid i redovno kontroliše proces proizvodnje od ishrane životinja. Odmah se kažnjava sve što nije u skladu sa zakonom. Monitoring u Srbiji sprovodi se po standardima EU i najbezbednije je da građani kupuju meso i mesne prerađevine u registrovanim prodavnicama. Ako nešto nema deklaraciju, najbolje je da se ne kupi - rekao je Kotur.


- Svinjsko meso u srpskim mesarama lošeg je kvaliteta zbog načina uzgoja. U ishrani svinja koristi se takozvana „sano“ hrana, puna hormona, antibiotika i sedativa. Kada to pojede, životinja samo pije vodu, leži i spava. Za pet meseci svinja je „spremna“ za klanje - ističe sagovornik Kurira i dodaje „da proizvodnja takvih svinja cveta na manjim farmama u okolini Šapca, po Bačkoj, ali i u drugim mestima“.
Prema njegovim rečima, proizvodi od svinje uhranjene na taj način vrlo su lošeg kvaliteta i nisu zdravi za ishranu.
- Puni su hormona, vode i antibiotika. Krmenadla je bleda, izgleda vodeno. S nje se cedi tečnost još u mesari, a kada je stavite u tiganj, ulje prska na sve strane. U mesne prerađevine moraju da se dodaju emulgatori koji vezuju vodu iz mesa - ističe on.
Kako Stojšić kaže da su pljeskavice tek „posebna priča“, a to važi za sve gradove Srbije.
- One se prave od vrlo jeftinog, takozvanog leskovačkog roštilj mesa. U sastav tog „mesa“ ulaze soja, loj, led i polifosfati koji se nigde u svetu ne stavljaju u mleveno meso. Oni spadaju, kako su naučnici već dokazali, u genotoksične materije. Ako se jedu, mogu da izazovu mutacije gena kod ljudi u drugom i trećem kolenu. Na deklaracijama naravno ne piše da meso sadrži te materije, već se vode kao aditivi, koji nisu zakonom zabranjeni - tvrdi on.
Svi ti proizvodi, uključujući i pljeskavice, obično su jeftini i samim tim primamljivi za siromašnije građane.
- Šunka u crevu i „pica šunka“ takođe spadaju u vrlo loše prerađevine koje, ako se dugo i često jedu, mogu da izazovu rak debelog creva. Šunka se pravi od svinjskog buta čija je cena oko 500 dinara, a ona je duplo jeftinija. A to je zato što na 100 kilograma svinjskog buta ide 100 do 150 kilograma leda. Da bi se ta masa ujedinila, dodaju se soja, proteini od soje i sojino brašno. U to još ulaze i već pomenuti polifosfati, kao i poboljšivači ukusa i glutaminati - precizirao je Stojišić.
Međutim, tu nije kraj „recepturi“. U masu se dodaje i emulgator karagenan, koji se dobija iz morskih algi i spada u hidrokoloide, materije koje vezuju vodu, i - koji je kancerogen.
- Ni viršle nisu bezbedne. Isto kao i šunka, upola su jeftinije od mesa od kojeg se prave. U njihov sastav ulaze šija, leđa, trtica i kosti od pilića koji su puni antibiotika, hormona, teških metala i bakterija - naveo je on.
Stojšić ovakvo stanje objašnjava „haosom u inspekciji gde se više ne zna čija je koja nadležnost“.    

Komentari

Bravo za razgovor sa doktorom i objavljen clanak.