BEOGRAD - Srpski proizvođači i uvoznici će do 23. maja 2010. godine morati da angažuju operatere za sakupljanje ambalažnog otpada ili će u skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu plaćati kazne i do milion dinara.

- Proizvođači i uvoznici imaju obavezu da do kraja godine organizuju prikupljanje i recikliranje do pet odsto svoje ambalaže - navela je Rebeka Božović, generalni sekretar "Sekopaka", organizacije za upravljanje ambalažnim otpadom.

Božović je precizirala da se domaća industrija tako priprema za primenu principa "produžene odgovornosti proizvođača". To znači da proizvođač, paker ili punilac ambalaže koji plasira svoju robu na tržište, nije više samo u obavezi da njegov proizvod bude bezbedan, već i da doprinese da se iskorišćena ambalaža, u određenom procentu, ponovo upotrebi i reciklira.

Srbija se opredelila za model prikupljanja i recikliranja ambalažnog otpada koji postoji u zemljama Evropske unije, a tu problematiku regulisao je Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je u Srbiji stupio na snagu u maju 2009. godine.

Da bi čitav sistem funkcionisao i privatni sakupljači, operateri, komunalna preduzeća i reciklažna industrija treba da do 23. maja dobiju nove dozvole za rad od države.

Industrija će za svoje potrebe angažovati operatere, poput "Sekopaka", da za njih sakupljaju ambalažni otpad i da upravljaju njime.
- Sekopak se u tom procesu opredelio da prikupljanje, razvrstavanje, baliranje, transport i reciklažu poveri lokalnim samoupravama, odnosno javnim komunalnim preduzećima u pojedinim opštinama u Srbiji - precizirala je Božović.

Ideja je da se primeni sistem upravljanja ambalažnim otpadom u saradnji sa komunalnim preduzećima. To znači da će proizvođači subvencionisati komunalna preduzeća jer je proces sakupljanja ambalažnog otpada skuplji od vrednosti sekundarne sirovine koja se dobija kroz prikupljanje i reciklažu.
- Velika preduzeća će godišnje za troškove reciklaže tih pet odsto ambalaže izdvajati od 50.000 do 80.000 evra, a mala preduzeća od 2.000 do 15.000 evra - navela je Božovićeva.

"Sekopak" već ima ugovore sa pet opština u Srbiji o saradnji - Čačak, Niš, Subotica, Sombor i Leskovac. Planirano je da u sistem uđe još desetak opština. Tim opštinama "Sekopak" nudi edukaciju o tome šta će se sakupljati i savete kako da sistem prikupljanja ambalažnog otpada funkcioniše.

- U Srbiji treba još osmisliti kako da se uz što manje troškova prikupi što više otpada.
Potrebno je i osnažiti komunalna preduzeća da se bave tim poslom, jer ceo sistem treba pripremiti i osmisliti tako da do 2014. godine bude moguće prikupljanje i reciklaža ambalažnog otpada od čak 30 odsto. Ipak, da bi sistem zaživeo potrebno je strpljenje. Oko dve godine je potrebno da se svi uključe u sistem upravljanja ambalažnim otpadom, a oko pet godina da čitav sistem pokaže svoje pune efekte - kazala je Božovićeva.