MMF ZAVRĆE SLAVINU AKO ZA MESEC DANA NE SMANJIMO BUDŽETSKE RASHODE
Manje ćata više para
Ako vlada ne preduzme potrebne mere i MMF joj ne dozvoli povlačenje sledeće tranše kredita, to će biti negativan signal za investitore i za banke koje neće više usmeravati kapital u Srbiju, što će ugroziti i kurs
BEOGRAD - Preostale tranše kredita od tri milijarde evra koji je Srbija ugovorila sa Međunarodnim monetarnim fondom zavise od toga da li će država do avgusta uspeti da zauzda sunovrat bruto društvenog proizvoda i da li će smanjiti svoje rashode, odnosno otpustiti ljude u državnoj administraciji ili im umanjiti plate ili smanjiti penzije. Zamenik generalnog direktora MMF Murilo Portugal je izjavio da će pregovori tokom sledećeg meseca možda biti komplikovani i dugi i da je još rano govoriti o tome da li će Srbiji biti odobreno povećanje budžetskog deficita i povlačenje druge tranše kredita.
Prema dogovoru sa MMF, deficit je određen na tri odsto BDP, ali je premijer Mirko Cvetković već najavio da će Srbija tražiti da se ta cifra poveća na četiri procenta.
Svaki potez pod lupom
Zamenik direktora MMF Murilo Portugal je istakao da će, u slučaju da budžetski deficit u Srbiji bude veći od planiranih tri odsto BDP, ova institucija proceniti koji su razlozi doveli do toga, odnosno da li su bili eksterne prirode, tako da Vlada Srbije nije mogla da utiče na njih. U tom slučaju, druga tranša aranžmana ne bi bila dovedena u pitanje, ali ako MMF ustanovi da je deficit rezultat vladinog propusta, moguće je da ostanemo bez predviđenog novca.
- Privreda je suočene sa problemima većim nego što se očekivalo, ali u aranžmanu MMF sa Srbijom su ugrađene mere predostrožnosti koje mogu da se preduzmu ako posledice krize budu veće nego što je ranije procenjivano - naglasio je Portugal, aludirajući na povećanje poreza ili smanjenje plata.
Stručnjak Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da postoji mogućnost da MMF pristane na ovakvu promenu aranžmana, ali samo ako bude video da je država spremna da restrukturira javni sektor.
- Ono što vlada treba da uradi je da pred MMF izađe sa gotovim planom za očuvanje makroekonomske stabilnosti, a da to ne bude samo novo zaduživanje. Potrebno je da se sprovedu reforme smanjenjem administracije i plata u državnim ustanovama, zatim da se restrukturiraju zdravstvo, prosveta i penzijski sistem, koji suviše koštaju i da se izvrše promene u javnim i društvenim preduzećima koja država subvencioniše, a u kojima se primaju vrlo visoke plate. Primer za to je „Petrohemija“, u kojoj bi zbog lošeg poslovanja rukovodstvo odavno bilo smenjeno da je to privatna firma, a ovako još prima i ogromne zarade - nabraja Đogović, dodajući da bi i Nacionalni investicioni plan trebalo da bude preispitan tako da se iz njega izbace svi neproduktivni projekti, poput lokalnih puteva i domova kulture.
Đogović naglašava da će ove godine pad BDP biti minimalno šest procenata, a možda čak i osam do 10, iako je ranije planiran pad od samo dva odsto. Prema njegovim rečima, MMF će zato tražiti da vlada reformiše rashode, a ukoliko to ne učini, preostaje joj podizanje poreza na dodatu vrednost, što bi dovelo do pada likvidnosti privrede i ne bi ničemu doprinelo.
- Ako vlada ne preduzme ništa i MMF joj ne dozvoli povlačenje sledeće tranše kredita, to će biti negativan signal za investitore i za banke koje neće više usmeravati kapital u Srbiju, što će srednjoročno ugroziti i kurs. Međutim, nedostatak tog novca samo u ovoj godini ne bi trebalo da ima efekta na monetarnu stabilnost - zaključuje Đogović.
Komentari
Posto vlada nece nista preduzeti da "zaustavi sunovrat BDP" imacemo jedno jako dugo i toplo leto posle koga ce slediti jako duga i hladna zima gde cemo se svi posmrzavati kao...
Da li postoji realna alternativa da EU i MMF nametne revizore/okupatore koji ce ovu drzavu dovesti u red? Ako vec oni, na kojima se stalno lome kola fiskalnih idiotluka ove vlade, nece/ne zele/ne mogu da preduzmu bilo kakve korake, onda bi spoljni faktor trebao da intervenise... kao ono Sloba na Kosovu... ;-))
Очигледно је да економску и социјалну политику Србије воде ММФ и Светска банка. О негативним последицама економске и социјалне политике коју је водила Србија после петог октобра, сведоче реални показатељи - не они статистички наштимовани. То значи да влада није имала дугорочну стратегију економског опоравка и развоја - она је доносила само краткорочне мере, испуњавајући стриктно захтеве међународних финансијских институција.
И поред критика упућених поменутим организацијама - рецимо од познатог економисте Џозефа Штиглица, влада је готово поданички испуњавала њихове захтеве. Уместао да се жестоко обрачуна с домаћим олигарсима и заплени њихову на криминалан начин стечену имовину - требало је формирати посебан фонд одакле је новоприкупљена средства могуће било плански инвестирати у економске и социјалне програме и то пре свега у јавне радове- инфраструктуру и пољпоривреду, рабије финансијске, трговинске и индустријске монополле и стриктно примењује антимонополске законе и све оне законе који подстичу раст производње и животног стандарда, она је и даље била под утицајем иностраних држава - њихових влада и групе домаће плутократије. Што се тиче државних институција и јавних предузећа влада је зарад сопствених личних и групних интереса декретима постављала чланове Управних и Надзорних одбора, чиме је доказала да је време партијске државе још присутно као и 1944 - 1990 године, уместо да функције препусти професионалцима она је доводила политички подобне и погодне људе и тиме не само што је уништавала партијски кредибилитет одређених појединаца и група већ наносила огромне финансијске штете привреди - губици НИС -а, Петрохемије...
Код нас још не постоји српска политичка, финансијско - економска, научна и културна чак и верска елита која је у стању да преузме ризик, да тако кажем планирања и програмирања будућности српског народа и српске државе - да знамо где припадамо - германско - романској или византијско - словенској култури и цивилизацији. Нажалост, српски народ још није довољно просветљен нити је свестан доба у коме живи. Често исказује своју ирационалну наивност и тиме незрелост још од 1918 године, верујући политичарима који нису било када исказали своје личне и професионалне квалитете - реч је о демагозима који беседнички манипулишу одређеним превазиђеним и дегутантним фразама - од краља Александра и Николе Пашића до Слободана Милошевића и Бориса Тадића. Наравно, овде не изузимам садашње вође политичких странака - од Војислава Шешеља до Томислава Николића и Војислава Коштунице. Заиста је поражавајуће када српски народ нема своју елиту. Изгубили смо цео прошли и почели смо да губимо нови век. Очигледно је реч да смо земља и народ који се сигурно распадају и нестају - будућност нам није уопште ненаклоњена.
Једино што је извесно да нас у наредних 50 више бити неће осим можда распоређених у ограниченом броју енклава - као наши косовскометохијски сународници. Једино нам Господ Бог може помоћи и нико више.