ŠTA IZABRATI? Životno osiguranje ili privatna penzija?

Da li uložiti u privatnu penziju ili u životno osiguranje - dilema je onih koji žele mesečni deo prihoda da izdvoje u nameri da osiguraju sebi određeni prihod u starijem dobu. Većina upućenih će reći da je najbolje imati i polisu životnog osiguranja i štednju kroz privatnu penziju, ali šta se dešava kada nam je na raspolaganju mesečni iznos od najviše 50 evra?

„Sa pedesetak evra mesečno možemo da pokrijemo i jedno i drugo, s tim što u dobrovoljne penzijske fondove ne moramo da uplaćujemo svakog meseca, pa ako nekad i nemamo za oba, neće nam propasti novac“, objašnjava Lela Saković, osnivač i glavna urednica portala Sveoosiguranju.rs.

Ona za portal kaže da ne može da savetuje da li je bolje uložiti u privatnu penziju  ili životno osiguranje.

PIO Fond objavio kada će najstarijima biti isplata penzija

„Jer, svako bira ono što se njemu učini boljim, ali evo nekih razlika: životno osiguranje ugovaramo na pet do 25 godina i imamo unapred definisanu sumu koju dobijamo na kraju (mi ili naši naslednici). A, dobrovoljnu penziju, možemo da da koristimo kad napunimo 58 godina života“, kaže Saković.

Naša sagovornica objašnjava da sa polisom životnog osiguranja ugovaramo osiguranu sumu, koja se uvećava za pripisanu dobit koja se ostvari tokom perioda na koji je polisa ugovorena.

„Kad se učlanimo u dobrovoljni penzijski fond, na sajtu društva za upravljanje možemo uz pomoć kalkulatora da izračunamo kolika bi nam bila okvirna penzija kad počnemo da je primamo: reč je o okvirnom iznosu jer ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će društvo koje upravlja našim penzionim fondom svake godine da ostvaruje prinos koji smo pretpostavili“, ukazuje ona.

Saković dodaje da, kod članstva u dobrovoljnom penzijskom fondu, kupujemo investicione jedinice prema vrednosti koju one imaju na taj dan.

„Tako svakodnevno možemo da pratimo da li vrednost naših investicionih jedinica raste ili opada i po tome možemo da odlučimo da li ćemo svoj novac nastaviti da držimo u tom fondu ili ćemo da promenimo – možemo da premestimo novac u drugi fond ako vidimo da drugi ostvaruje veći prinos, ali ne treba se zaletati jer prinos nije nigde zagarantovan“, upozorava naša sagovornica.

Razlike postoje i kod oporezivanja onoga što „zaradimo“, odnosno uštedimo po isteku roka.

„Kod životnog osiguranja, po isteku perioda osiguranja plaćamo porez na kapitalnu dobit, a kod dobrovoljnih penzijskih fondova toga nema. Međutim, to ne mora da znači da je drugo isplativije od prvog, jer krajnja suma zavisi od više faktora.

Poenta i jednog i drugog nije da zaradimo, već da materijalno obezbedimo porodicu ako se nama nešto desi (oba se nasleđuju), ili da sebi obezbedimo dodatni prihod u starosti“, zaključuje Lela Saković.

Gde se osigurati

Od ukupno 16 osiguravajućih društava u Srbiji, njih 10 se bave životnim osiguranjem.

DOBRA VEST! Ministar Mali: Uskoro nova povećanja penzija

Prema rang listi koju je objavila Narodna banka Srbije prvih pet društava prema kriterijumu prikupljene premije životnih osiguranja su: Đenerali osiguranje, Viner Štediše, Dunav, Grave i DDOR.

U strukturi aktive društava za (re)osiguranje, sa stanjem na dan 30. septembra 2023. godine, najveći deo odnosio se na dužničke hartije od vrednosti, i to dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju (35,8%) i hartije sa fiksnim prinosom (14,6%), potom gotovina i kratkoročni depoziti (11,8%), potraživanja (9,8%), nekretnine, postrojenja i oprema (7,4%) i ostalo, pokazuje poslednji dostupan izveštaj Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS, za treći kvartal 2023.

Gde uplatiti privatnu penziju

U Srbiji posluje ukupno sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, u kojima, prema poslednjim podacima NBS, za starost štedi ukupno 220.714 građana.

Fondovi su: Đenerali bejzik, Rajfajzen future, DDOR garant ekvilibrio, Dunav, Đenerali Indeks, DDOR garant štednja, Rajfajzen euro future.

Prosečan iznos na računu člana privatnog penzijskog fonda u Srbiji je 271.700 dinara.

„Učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih iznosi 9,6 odsto“, stoji u izveštaju NBS za poslednji kvartal 2023, što znači da, otprilike, svaki deseti zaposleni štedi na starost kroz uplatu dobrovoljnih doprinosa za privatnu penziju.

Neto imovina svih dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju 2023. godine iznosila je 53,8 milijardi dinara, što predstavlja rast od 11,5 odsto u odnosu na kraj 2022. godine, objavila je NBS.

POČINJE ISPLATA PENZIJA ZA APRIL: Evo kada stiže novac najstarijima i ko ga prvi dobija!

Struktura ulaganja imovine fondova je na kraju prošle godine bila slična kao u prethodnom periodu.

„Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 70,1 odsto ukupne imovine. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti kod banaka činili su 17,8 odsto, ulaganje u akcije 10,8 odsto, ulaganja u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova 0,9 odsto i potraživanja 0,4 odsto imovine fondova“, navodi NBS.

Prosečna ročnost sredstava uloženih u državne dužničke instrumente (obveznice) je 5,5 godina.

Indeks FONDex, koji predstavlja kretanje vrednosti investicionih jedinica svih dobrovoljnih penzijskih fondova na tržištu, na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine dostigao je vrednost od 3.311,07 (na dan kada je prvi dobrovoljni penzijski fond počeo s radom, 15. novembra 2006. godine, početna vrednost ovog indeksa iznosila je 1.000).

Godišnji prinos ovog indeksa za poslednju godinu (prema izveštaju NBS za treći kvartal 2023) iznosi 8,1 odsto.


Glas javnosti/ N01S

SKINI APLIKACIJU