Srbija se stidi mene i Mladića

Problem sa istinom o ubistvu Zorana Đinđića, iako je prvostepena presuda već izrečena, za neke ipak postoji. Očito, i za vas s obzirom na to da vaš branilac najavljuje žalbu Vrhovnom sudu Srbije ....

- Problem je što prava istina ne odgovara svima onima koji su na jedan krajnje providan način iskonstruisali sve ove afere o ubistvu premijera i dešavanja koja su mu prethodila. Ali, to je već druga stvar i odgovore na pitanja koja to otvara - ne treba tražiti od mene. Dobro je što sve to počinje polako da se kruni i osipa i što će na kraju sve izaći na videlo. A onda će se mnogi češati!

 Vi se već „češete“...

- Može neko na sve tako da gleda. Samo, da nisam bio spreman da pogledam istini u oči - svakako se ne bih predavao. Sedeo bih ispod neke palme pio „kuba libre“. A vama i drugim medijima - slao bih izjave, o koje bi se verovatno svi otimali da ih objave. Ali, evo, tu sam gde jesam. Svojom voljom!

 Objasnite onda: zbog čega kao da se slažete sa zvaničnom verzijom da su Dušan Spasojević i Mile Luković Kum ubijeni u Meljaku? Kao da niste skloni da poverujete u uporna „šaputanja“ da su oni likvidirani na nekom drugom mestu, pa u Meljak samo bili doneti „radi fotografisanja“...

- Već sam rekao da smo gotovo sklopili celu tu „storiju“. Zato, evo, prozivam državu: da još jednom - ako smatra da je sve čisto - javno stane iza „zvanične“ verzije koju je tadašnji MUP prodao i sudu i javnosti!

 Posle atentata smenjen je načelnik SUP Zemun, zbog „zemunaca“, ali načelnku OUP Savski venac, na čijoj teritoriji je likvidiran premijer, niko ništa nije prigovorio?

- Ma, i to smenjivanje je bilo radi bacanja prašine u oči javnosti. Stradala je, kao i uvek, sitna riba - da bi oni najodgovorniji ostali na svojim položajima. Uostalom, ni načelnik OUP Zemun ni Savskog venca nemaju ama baš nikakve veze sa celom „pričom“. A i da su imali, pravo je pitanje: šta je sa najodgovornijim ljudima iz MUP-a i BIA na kojima je ležala odgovornost za premijerovu bezbednost? Stvarno se nekada pitam: Da li su nam, kao narodu, svrake popile mozak ili postajemo zombirano društvo?

 Kako tumačite činjenicu da niko od zaduženih za obezbeđivanje premijera Đinđića (MUP, odnosno RDB) nije krivično odgovarao za „propuste“ zbog kojih je ova likvidacija i bila moguća? A i što niko nije barem iz moralnih razloga napustio funkciju posle atentata, već su pokažnjavani samo neki policajci iz Zemuna jer nisu dobro motrili na Šilerovu...[ antrfile ]

- Te činjenice, najbolje tumače same sebe. Da se to desilo, recimo, u Japanu-pola vlade i MUP-a bi izvršilo samoubistvo! I atentat je pokazao od kakvog su profesionalnog i ljudskog „materijala“ bili rukovodeći ljudi u tadašnjoj vlasti. Pre svega mislim na MUP. Da li je moguće, ponovo se pitam, da te DOS-ove glavonje danas horski pevaju kako su znale da je kod Limesa „pokušano ubistvo“, a pravo ubistvo se zaista desilo samo dvadesetak dana kasnije, a da za takav „propust“ u radu nije odgovoran?! Neki su ustrelili jednog mučenika, a oni se međusobno poiznagrađivali!

 Odakle vi, kao penzioner, na saslušanju Dragana Ilića Limara zajedno sa Čedomirom Jovanovićem, Miloradom Bracanovićem i Milanom Obradovićem, a povodom likvidacije generala Buhe? Da li je tu bio i Vladimir-Beba Popović?

- Bebu u toj priči nisam video. Da li je učestvovao negde iza kulisa to ne znam. Ali, ne bi me začudilo da je bio negde u prikrajku. U celu tu priču sam, inače, upao tako što su me dotični zvali da im pomognem. Kako sam sa pokojnim Buhom bio u prijateljskim odnosima, pristao sam i opet, kao mnogo puta do tada, ispao naivna budala!

 Zašto ste to na sudu priznali i zašto policija (tada je šef beogradske policije bio Milan Obradović) nije utvrdila ko je tukao Limara? Zbog čega se to ozbiljno „kopalo“ s obzirom na to da postoji krivična prijava protiv NN izvršioca?

- A zašto da ne priznam?! Već sam rekao da sam uvek pred sudom govorio istinu. Uvek sam bio spreman da preuzmem odgovornost za sve što sam uradio u životu. Bilo dobro ili loše. Samo, isto tako, nikada neću prihvatiti da mi na leđa svaljuju ono što nisam uradio. Mogao sam, naravno, i da lažem kao neki koji su prozivani u vezi sa tim slučajem. A nisam i zato što sebe smatram isuviše odgovornim i ozbiljnim da bih lagao sud.

Mnogi na sud, svedočenja i laganja gledaju drukčije. Da nije tako - već odavno bi se znalo ko je ubio Slavka Ćuruviju. Istražni organi kao da još ne znaju šta da urade s činjenicom da su Ćuruviju do samog momenta likvidacije pratili brojni pripadnici Službe državne bezbednosti, koji su opozvani samo koji sekund pre ubistva?

- Tu činjenicu niko ne osporava. To je fakat. I upravo to i bode oči. Zašto bi Služba pratila Ćuruviju sa celim svojim aparatom u kojem je učestvovalo mnogo ljudi, a onda ga ubila pred kućom naočigled celog tog pratećeg aparata?! To je kao kada biste ubili nekog i stavili mu svoju ličnu kartu u zube.

 Ko je onda ubio Ćuruviju, kome je njegova likvidacija bila potrebna?

- „Posao“ je odradio neko ko je bio krtica u Službi i ko je bio na vezi onima koji su to organizovali. Za ubistvo Ćuruvije Službi uopšte nije bio potreban toliki broj ljudi! Da ponovim: on je živeo najnormalnije i to ubistvo je mogao da „odradi“ jedan jedini čovek. Tog jednog čoveka je neki pametan planer gurnuo u zločin Službi ispred nosa i tako postigao ono što mu je i bio cilj. Kompromitovao je Službu. Kada se tome doda i da je ubistvo odrađeno na najveći hrišćanski praznik. Eto dodatnog zapleta.

Šta ćemo o ubistvu saznati tek kad budu otvorene strane arhive?

- Pošto će biti potrebno 50 godina za otvaranje arhiva država koje imam u vidu kada ukazujem na presudnu ulogu „stranog faktora“ u organizaciji zločina po Srbiji - jasno je da većina zainteresovanih za to tada verovatno neće biti među živima. Nezavisno od toga, bojim se da se istina neće saznati nikada! Mislim na pravu istinu!