Tražiću da me sahrane uspravno!

Među neizbežnim pitanjima Miloradu Ulemeku Legiji, glavno je, naravno, bilo ako niste vi organizovali ubistvo Zorana Đinđića ko je onda? Evo šta je on tim povodom rekao.

 Pojavile su se pretpostavke pored one za koju ste osuđeni zajedno sa Zvezdanom Jovanovićem i ostalima da je Zoran Đinđić ubijen zbog Kosova i Metohije i namere da spoljnu politiku Srbije osamostali prema Zapadu, Čuju se i „nabacivanja“ da je mogao biti likvidiran zbog prodaje „Sartida“ i(li) Duvanske industrije Niš. Ukoliko se i dalje ne osećate krivim, na koju mogućnost tipujete?

- Bilo bi zanimljivo čuti šta o tim pretpostavkama kažu oni koji ih lansiraju. Koliko vidim svi sve znaju, opet imamo navalu analitičara dramosera koji pokušavaju da izmisle rupu na saksiji. Gde su bili za vreme istrage i samog suđenja da se proseravaju sa svojim tezama?! Stvarno me sve to danas, posle svega, ne zanima. Zanima me samo to što ni ja niti bilo ko iz JSO nemamo ništa sa onim za šta nas osuđuju. I to ćemo dokazati!

 Kako, ako ste u pravu? Kako, ako „valjak“ koji je prešao preko „procesa veka“ pregazi i Vrhovni sud Srbije?

- Nije taj valjak prošao samo preko „cirkusa veka“! Prošao je preko cele Srbije! Izgleda da je nama Srbima suđeno da se kroz čitavu svoju istoriju dižemo sa kolena na koja nas drugi bacaju! Zato ću tražiti da me sahrane uspravno! Boriću se do kraja, jer to više nije pitanje ni moje, ni ostalih iz JSO. To je pitanje budućih generacija. Borićemo se da bismo oprali obraz svojoj deci.

 Ako zaista niste vi, ko je isplanirao i organizovao ubistvo Zorana Đinđića? Zbog čega? Šta je bio osnovni motiv? Da li je bilo i drugih?

- Problem s motivom pokazuje koliko je Tužilaštvo providno. Prvo se pojavila ona čuvena priča o Hagu, ono tipa „stop Hagu“. Tvrdili su da je trebalo da budu deljeni nekakvi pamfleti ili leci. Onda se to u nekom delu suđenja malo izgubilo. Korigovali su se kad su videli da niko od pripadnika JSO nije bio tražen iz Haga. Onda su pokušali da proguraju kao motiv to da sam se ja, kobajagi, plašio hapšenja zbog nekakvih navodnih istraga o ubistvu Ivana Stambolića, Budvi, Ibarskoj. Jebe ih to što svi dobro znaju da tada nikakve istrage nisu vođene! Onda su se opet vratili na Hag...

 Opet kao da se vraćate na montažu. Hoćete li da kažete da je i to s motivom bilo deo zavere i nečije režije? Ako je tako, kako je ta zavera, po onome što znate, realno izgledala?

- Radilo se o režiji, naravno. Zato su sve vreme pokušavali da sami izmisle „naš„ motiv. Videćemo kako će to biti obrazloženo u samoj presudi. Ja, svakako, nisam ni isplanirao ni organizovao likvidaciju Zorana Đinđića! A ko je, kada bih to znao sigurno ne bih sedeo skrštenih ruku! Motiv? Pa, motiv je bio onaj koji je Jovan Prijić pokušavao da udene tokom čitavog suđenja, a koji je usput menjao nekoliko puta.

 Koji? Šta je pokušavao da udene?

- Pitajte njega. Još bolje bi bilo da ga o tome pita sud!

 Već ste ukazivali da je ispred petog ulaza u zgradu Vlade Srbije 12. marta 2003. vladao haos koji je bitno uticao na uviđaj, početak i dalji tok istrage. Da li je i taj hao bio sastavni deo istog „udevanja“?

- Haos koji je stvoren posle ubistva omogućio je zatiranje mnogih važnih tragova koje nismo mogli da vidimo u postupku, a koji bi bili veoma važni. A šta je još bio i kome je za šta poslužio - istražićemo!

 U Glasu javnosti od 19. marta 2003. bilo je objavljeno da su Dušan Spasojević i Mile Luković Kum uhapšeni, ali je 28. marta iste godine objavljeno saopštenje da su obojica ubijeni u obračunu sa policijom jer su pružali otpor...

- Čudi me da postavljate to pitanje. Urednici Glasa bi valjda trebalo da znaju ko im je bio izvor, ili izvori, te informacije.

 Takođe, u Glasu javnosti 29. marta 2003. je objavljen razgovor sa komšijom vlasnika kuće u Meljaku, u kojoj su se skrivali Spasojević i Luković. Taj komšija je ispričao da na kući ispred koje su ubijena njih dvojica nije bilo tragova metaka. Vaš komentar?

- Pa, nije ni moglo da ih bude jer nikakve pucnjave nije ni bilo! Bar ne onakve kakvu pokušavaju da nam poture u „zvaničnoj“ verziji.

 Na suđenju za ubistvo, Dejan Milenković Bagzi je rekao da su Spasojević i Luković imali pištolj i pare, dok se na fotografijama sa lica mesta, koje su objavljene i u štampi, vide bomba i puškomitraljez ili AK-47 („kalašnjikov“). Otkud bomba i puškomitraljez (AK-47), a gde su nestale pare? Zašto tokom procesa niko nije pominjao puškomitraljez („kalašnjikov“)? A ako je to bio „kalašnjikov“, zašto nije bio evidentiran u JSO?

- Prvo, ne znam zašto bi taj puškomitraljez trebalo da bude evidentiran u JSO! Zna se tačan broj tog oružja, pa se onda postavlja pitanje zašto nikada nije provereno kome pripada?! A razlika između Bagzijeve izjave i „zvanične verzije“ dovoljno govori kako je sud sudio. Pogotovo kad se suočavao sa dve istine. Pitanje je samo da li će se do sudnjeg dana verovati sitnoj jajari Bagziju ili državnoj verziji sa tim fotografijama?

 Šta će puška u kamenjaru, zašto nije bila mnogo bolje sakrivena ili vraćena u magacin JSO?

- Pošto ta puška ne pripada JSO, ne vidim ni zašto bi bila vraćena u magacin JSO! A šta će u kamenjaru - to pitajte Mileta Novakovića i njegove kerbere!

 Hoćete li u žalbi tražiti da se dodatno rasvetli kako je Bagzi stvarno pobegao iz Meljaka i gde su evri koje je on pominjao da su sa sobom imali Spasojević i Luković Kum? Posebno, kako su njih dvojica bila likvidirana?

- Nismo još dobili prvostepenu presudu, pa ne želim da otkrivam nijedan element buduće žalbe.

 Da li je u vreme akcije Meljak postojao dežurni u policiji i da li je o likvidaciji Spasojevića i Lukovića bio obavešten? Jesu li u toku akcije bili upućeni Dušan Mihajlović i Nenad Milić, čelnici MUP Srbije?

- Dežurni je svakako postojao. I ne može biti sumnje da su Mihajlović i Milić sve znali, da su bili upućeni u dešavanja u Meljaku!

 Aleksandar Simović tvrdi da je Spasojević više od 20 miliona evra sakrio preko njega i ostalih. Znate li išta o tom novcu, i gde bi mogao biti?

- To sam prvi put čuo na suđenju!

 A šta bi danas vlasnik „Krmivoprodukta“ Dragoljub Marković, koji je bio ministar bez portfelja u Đinđićevoj vladi, mogao da ispriča svemu što je dovelo do ubistva i o odnosima u Surčinu, za koji tvrdite da je jedno vreme bio glavni pukt šverca cigareta? Za to svedočenje ne bilo zanimljivo i zato što su Markoviću venčani kumovi u surčinskoj crkvi bili Đinđić i LJubiša Buha Čume?

- Pa, ako bi bio sasvim iskren mogao bi dosta toga da posvedoči o svemu što se dešavalo u periodu do 5. oktobra 2000, a i kasnije. Mogao bi, na primer, da objasni kako je došlo do upoznavanja Čumeta i Đinđića, a kasnije i do susreta Đinđića i Spasojevića. Šta je bilo i iz kojih razloga. Naravno, mogao bi dosta da kaže i o Đinđićevim aktivnostima van politike.

Možete li malo konkretnije?

- Radi se o Đinđićevim „poslovnim“ aktivnostima. Marković bi bio dragocen svedok, utoliko dragoceniji što i danas imamo „priču“ koja dosta liči na tu. Govorim pre svega o relaciji Đilas - Tadić. Čudna koincidencija, ili ...