Ništa nije gotovo slede produžeci!

Milorad Ulemek Legija uopšte ne krije da pokušava da ponovo otvori neka pitanja.

Ako Zvezdan Jovanović, kao što tvrdite, nije pucao na Zorana Đinđića, da li je on, po onome što znate i što je ipak razjasnio „proces veka“, ipak mogao biti u Gepratovoj 14 i pucati, recimo, na Milana Veruovića? Da li je on mogao biti član „rezervne ekipe“? Šta je, uopšte, mogao da bude zadatak „rezervne ekipe“ ili „rezervnih ekipa“, ukoliko su bile dve?

- Za mene ne postoji „ako“. Jer, Zvezdan Jovanović sigurno nije bio taj koji je bio u Gepratovoj 14! Nije on pucao na premijera, ni na Veruovića! Sve ostalo me, kao što sam već napomenuo, danas ne zanima.

 Zvezdan Jovanović je tvrdio da se neko u Beogradu, dok je on bio na Kopaoniku, lažno predstavljao njegovim imenom, ali to nije raspravljano u sudu. Šta danas znate o tome?

- Znam za tu priču. Mislim da sam mu baš ja rekao za to jer sam tu informaciju dobio iz grada. Jedno vreme je čak jedna ekipa koja je „navodno“ u moje ime uzimala novac po gradu. Tobože za porodice poginulih i ranjenih boraca. Sve dok ih nismo nahvatali. Ali, toga ima i danas. Uvek će postojati lešinari koji pokušavaju da profitiraju preko tuđe muke. Kako se ono kaže: nekom rat, nekom brat.

 Tvrdite da je smisao utvrđivanja političke pozadine ubistva Đinđića, u šta je nedavno krenulo specijalno tužilaštvo, sakrivanje „prljavih rabota u koje su bili umešani, pre svega, ljudi iz najbližeg Đinđićevog okruženja, a na kraju-krajeva - i on sam“. A kakve su vam konkretno „prljave rabote“ na umu? Zašto ništa o tome niste rekli sudijama Kljajeviću i Mesarovićevoj? Sugerišete li da postoji veza između „prljavih rabota“ i atentata?

- Svakako da postoji veza između prljavih rabota i atentata, mada u malo širem kontekstu. Ali, kao što sam već rekao, to me danas ne zanima. Ne želim da radim tuđi posao. Na prvom delu suđenja odgovorio sam samo na ona pitanja za koja sam smatrao da tada treba da odgovorim. Nešto sam hteo da ostavim i za dalji tok postupka. Međutim, kako se to suđenje razvijalo, shvatio sam da bi to bilo uzalud. Uvidevši da sudije primenjuju nejednake aršine, shvatio sam da bih samo uzalud trošio i svoje i tuđe vreme. Uostalom, do kraja suđenja sam shvatio da sam u pravu. Samo, nije još ništa gotovo. Slede produžeci![ antrfile ]

 Kažete da ste u nekim prljavim rabotama, koje pominjete za Spasojevića i Lukovića Kuma, učestvovali, a u nekima niste, da li biste bar to sada razjasnili?

- Nemam šta da krijem i zato upravo pišem knjigu o svim prljavim rabotama DOS-u u kojima sam imao „čast“ da učestvujem. U toj knjizi zaista neću štedeti ni sebe, a bogami ni druge!

 Vidite li u svemu što se izdogađalo i deo sopstvene krivice?

- Tri godine me niko nije pomenuo ni kao najsporednijeg vođu bilo koje bande, niti kao organizatora bilo čega.
Protiv mene nema ničega osim podmetnutih izjava, za koje ni Jovan Prijić ni sud nisu imali nikakve materijalne dokaze! Onda se pojavio Prijićev džoker Dejan Milenković Bagzi. Verovatno se svi još sećaju one prve rečenice koja je već postala „demokratska epika“: „Ubistvo Zorana Đinđića je organizovao Milorad Ulemek Legija, zajedno sa Dušanom Spasojevićem“. Za to im je Bagzi jedino i bio potreban!

 Zar niste, pošto tvrdite da niste odgovorni ni za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, ni za likvidaciju Ivana Stambolića, ni za Ibarsku magistralu, ni za atentat na Zorana Đinđića, fatalno potcenili nečiju potrebu da sve to podmetne baš vama? Zar niste neoprezno prevideli da ste, ako ste zaista nevini, bili najpodesniji za nečije podmetačke planove?

- Možda i jesam potcenio, ali ja nisam imao razloga da zazirem pošto, ponavljam, nisam bio vođa nikakve bande niti organizator bilo čijeg ubistva. Da li je Bagzi išta od onoga što je tvrdio čuo iz mojih usta? Naravno da nije! Da li je prisustvovao „sastanku“ koji je pominjao? Naravno da nije!

 Niste li i Bagzija „fatalno potcenili“ i „neoprezno prevideli“?

- To je samo sitna jajara u tuđoj igri! Taj bi bio skinut do gole kože i da mu je samo bilo traženo da objašnjava kako je šta saznao i shvatio. Jer, cela konstrukcija za koju je bio angažovan počiva samo na jednom - rekao mu tobože Dušan Spasojević! A gde je Spasojević? Mrtav. Ubijen da ne bi mogao da govori! Likvidiran jer je samo tako reč svedoka saradnika mogla da postane zakon. Sveto pismo.

 Vi opet o režiji. Ali, ovo podrazumeva i režiranje iznutra, a ne samo izvana...

- Naravno, ali ne bih zasad o tome detaljnije. Sa Bagzijevim „svedočenjem“ sve ostalo je pretvoreno u „detalje“ koji nisu bitni. Prijić je samo na tome i poentirao. A za „demokratski sud“ je i to bilo dovoljno. A što se mnogo toga kasnije nije uklapalo u činjenično stanje - Prijiću i sudu nije uopšte bilo bitno. Sud je prividno poravnao svojom arogancijom.

 Po zakonu, niko ne može biti osuđen samo na osnovu izjava svedoka saradnika. Formalno, niste ni vi...

- Ne može, ali samo na papiru! Eto, ja sam ipak osuđen na osnovu izjava svedoka saradnika jer, da sud nije imao njih, instruirane - ne znam na osnovu kojih bi dokaza doneo presudu?!

 Tereti vas i izjava Dušana Krsmanovića u policiji i pred istražnim sudijom, koju on nije povukao. Vaš komentar?

- Što se tiče izjave malog Krsmanovića, pa da su mene uneredili od batina kao što su njega i njegovog brata, možda bih i ja pričao sve što su od njega tražili! Niko to ne može da zna šta je u stanju da izdrži dok se ne nađe u takvoj situaciji. Lako je biti junak na rečima. Treba se pokazati na delu.

 Hoćete li da kažete da ono što je Krsmanović rekao ništa nije tačno?

- Najsmešnije kod malog jeste to što i kod njega ima dosta stvari koje su očigledno štelovane. U prvoj njegovoj izjavi, primera radi, on Željka Tojagu pominje kao „zoljaša“, u drugoj ga već zna kao Žmigija, a u trećoj, naravno, čak zna i gde stanuje. Sve ovo sudije nije zanimalo, kao ni mnogo drugih nelogičnosti i nebuloza u njegovoj izjavi. Nije, uprkos što se tiču događaja oko atentata. Najsmešnije je ipak to što smo sud upozorili da je Krsmanović govorio pod prisilom, a sud zatražio da to dokažemo. A kad smo to i dokazali - taj isti sud je samo rekao „ups“. I, prešao preko toga.