Jovana Prijića će šutnuti njegovi!

U nuđenju i obrazlaganju svoje verzije atentata, Milorad Ulemek Legija ima posebni spor sa tužiocem Jovanom Prijićem.

 Vaše oponiranje optužnici i prvostepenoj presudi za atentat na Zorana Đinđića daleko je od kontratvrdnji tipa: „nije bilo tako već ovako“. Pokušavate da dokažete da nije pucano iz Gepratove 14 i da ubica nije Zvezdan Jovanović, ali ne ukazujete da li je to moglo biti iz Birčaninove, iz Nemanjine, iz petog ulaza u zgradu Vlade Srbije ili sa nekog sasvim drugog mesta!

- Da su uvažili naše predloge da se izvedu dokazi koji bi pokazali da na Đinđića nije pucano iz Gepratove 14, to uopšte ne bi bilo samo puko oponiranje navodima optužnice! Argumentima bismo dokazali da smo u pravu.

 Zašto bi samo vaše „nije bilo baš tako, Prijiću“ njega ili bilo koga drugog ozbiljnije zabrinulo?

- Zna on! Uostalom, svima bi postalo jasno da Đinđić zaista nije bio ubijen sa mesta na koje je ukazao tužilac!

 Nije li to samo gola tvrdnja?

- Ni u kom slučaju! Da Đinđić nije ubijen iz Gepratove 14 - postoje činjenice, materijalni dokazi i živi svedoci koji su se pojavili i u toku samog suđenja. Zahvaljujući njima, ipak je stvorena drugačija slika od one koju su, ruku pod ruku, pokušali da predstave tužioci i sud.

 Sad ne delujete baš otvoreno koliko tvrdite da jeste. Verovatno jeste teško, ali pokušajte da isterate istinu na čistac, bar delom...

- Dobro. Evo, samo pitajte Jovana Prijića gde je pisana optužnica za atentat i koliko je on zbog nje proveo u sedištu BIA![ antrfile ]

 Otkud znate da je optužnica pisana „u sedištu BIA“ i da se Prijić nije ništa pitao? Šta podrazumevate pod „sedištem BIA“ i - koje i čije maske „još nisu spale“?

- Pa, danas je već javna tajna da je kompletna optužnica pisana u Kraljice Ane b. b. Problem je jedino što još nisu spale maske onih koji su je diktirali!

 Ko su bili ti koji su „diktirali“, a ko oni koji su pristali da im se diktira?

- Diktirano je Prijiću. O tome zasad toliko. A imena onih drugih bih ja voleo da ih znam. Mada...

 Tužilac, potpisnik optužnice Milan Radovanović, bio je uhapšen usred suđenja, pa pušten na slobodu, a preminuo je pre presude. Da li je uopšte bio kriv? Da li je to bilo ono - slučaj je zakonomernost koja putuje inkognito?

- Prvo, postavlja se pitanje zašto sam Prijić nije potpisao optužnicu. Ako je to bio najvažniji slučaj u njegovoj karijeri, zašto „šmeker“ nije potpisao optužnicu?! A da li je Radovanović bio kriv ili ne - ne znam. On nije optužen po ovoj optužnici, već za slučaj Jotke i sudije Vučkovića.

 Ako je tačna bar trećina od ovoga na šta ukazujete i što tvrdite, kako ste u svojoj završnoj reči na suđenju za atentat mogli da kažete „svi ćemo sa ovakvim činjenicama izaći kao gubitnici“? Zar i tužioca Prijića, i Dejana Milenkovića Bagzija i LJubišu-Buhu Čumeta smatrate gubitnicima?

- Ako iko misli da je bilo ko iz ove „priče“ izašao kao „dobitnik“ - onda svaka čast! Ako neko misli da su Čume i Bagzi izašli kao „dobitnici“ - onda bih voleo da čujem objašnjenje za to. Taj bi, uz ostalo, morao da objasni: kako jajare uopšte mogu da budu „dobitnici“! NJih dvojica će ceo život proživeti kao jajare, plašeći se i svoje senke, deca će im biti žigosana na vjeki vjekov. A zašto? Zato što su mislili samo na svoju guzicu!

 Neki će vas sigurno pitati, a zar i sami ne mislite na svoju?

- Ja? Ne, hvala! Da sam hteo da mislim na sebe i samo na sebe - ne bih se sigurno predavao! Sa sigurne bih udaljenosti iznosio svoje teorije. Ne bih, dakle, dolazio mečki na rupu.

 A kako tumačite činjenicu da se u rasvetljavanje politike pozadine ubistva Zorana Đinđića krenulo posle cele četiri godine, i to tek kad ste prvostepeno oglašeni krivim za atentat, a da sama presuda još nije ni napisana?

- To je dokaz da „pozadina“ zapravo nikoga i ne zanima! Pa, zamislite taj apsurd da četiri godine sudite povodom ubistva - i to ne bilo kojeg - a da pri tom nema nikakve reči niti istrage o motivima ili pozadini. Da nije žalosno, bilo bi smešno!

 U redu, šta ste uistinu hteli da kažete kad ste Prijiću i sudijama rekli: „Ne kažem da niste bili fer“? A šta kad ste ih, istom rečenicom, upozorili da su „proces prelomili preko kolena, na brzinu“?

- Zar smatrate da Prijić ne razmišlja šta će biti sa njim kada se cela ova maskarada razotkrije?! Misli i te kako! To mu je najveća noćna mora! Uostalom, tom Prijiću nikada nisam rekao da je bio fer. On ne zna šta je to biti fer. On je obična poslušnička produžena ruka. Obična, bre, poslušnička podguzna muva koja radi onako kako je „naviju“. Videćete gde će Prijić biti za par godina.

 Pa, gde će biti, ako ste tako dalekovidi?

- Biće šutnut i ostavljen. Jer, to je sudbina svih poslušnika. To je njihov neminovni put.

 Ako nisu Prijiću, kome su onda bile namenjene vaše reči „ne kažem da niste bili fer“?

- Kada sam govorio fer-pleju, obraćao sam se sudijama. Mnogi misle da su sudije sudije samo dok smo u sudnici. Međutim, postoji i druga strana svega. Ona iza zavese. Tu stranu javnost ne vidi. A sudije se brinu o nama i o našem životu u pritvoru.

 Šta hoćete da kažete?

- Sudije izlaze ili ne izlaze u susret kada neko traži produženu posetu. NJima se obraćaš kad imaš problem koji ne može da se reši unutar zatvora. Recimo, kada je neko bolestan. Postoji još mnogo sitnica koje sudija može da reši i da tako nekome olakša ili ne olakša zatvorski život. Eto, na to sam mislio, pošto su sudije, bar što se mene tiče, u tom smislu bile maksimalno fer i korektne. I na tome im zaista hvala.

 A kakve su te fer sudije bile u svojim sudnicama?

- E, što se tiče sudnica - to je svojevrsna arena. Tu nema ni fer-pleja, ni emocija. Tu sudije pokazuju svoje pravo lice! Ali, i to su, očigledno, pravila igre.