Zvezdan namamljen kod Sretena Lukića

Milorad Ulemek Legija ne može, naravno, biti svedok u slučaju ubistva Zorana Đinđića. Ali, on i o tome ima svoju „priču“.

 Sud ste upozorili da „postoji dosad skrivana priča o pikavcima koji su potureni Zvezdanu Jovanoviću“. Dodali ste da su ti pikavci uzeti iz pepeljare u kabinetu generala policije Sretena Lukića.

- Ti pikavci jesu uzeti iz Lukićevog kabineta da bi bili podmetnuti Zvezdanu. Ali, očigledno da im pokušaj nije uspeo.

 Tvrdili ste, takođe, da je Zvezdan Jovanović bio namamljen u Lukićev kabinet. Kako, pod kojim okolnostima? Je li došao trenutak da se o tome više sazna? Kako je to realno izgledalo?

- Nije samo on bio tako namamljen kod generala Lukića! I, nije džabe za to bio izabran general Lukić. Sreten je naš stari ratni drug, koji je u tom momentu bio klasično ucenjen Hagom, pa je morao da radi ono što mu se kaže. Stavili su mu do znanja da, u suprotnom, dobija kartu u jednom pravcu!

 Da li se to dogodilo samo Zvezdanu Jovanoviću?

- Ne. Gotovi svi pripadnici JSO bili su namamljivani na isti način baš kod Lukića. U suštini, bila je namamljena cela komanda. Tobože, radi dogovora o nekakvom angažovanju JSO.

 Šta se događalo posle „namamljivanja“?

- Svi su odmah pohapšeni! Logističari i manje bitni su odmah pušteni, a operativni oficiri su odvedeni u zatvor. Tu je Zvezdanu bilo rečeno da „znaju“ da je umešan u ubistvo. Zvezdan se samo nasmešio i pružio ruke. Čovek nije mogao da veruje koju priču mu serviraju! Mislim da je tek kasnije, kada su počeli da mu prete preko porodice, shvatio kakvu mu igru pakuju. Nadam da ćemo ovo uskoro čuti i od samog Zvezdana. Neka on ispriča ono što zna najbolje.

 Da li je tačno da je njegovom davanju iskaza prisustvovao jedan visoki britanski obaveštajac? Postoje li za to svedoci i dokazi? Kako su realno stajale stvari sa tim britanskim obaveštajcem?

- Taj famozni obaveštajac se zove Entoni Monkton. On nije bio prisutan kada je Zvezdan davao iskaz. Uostalom, Zvezdan nikada nije ni dao nikakav iskaz u pravom smislu reči. On je samo potpisao ono što su ga primorali da potpiše. Inače, dotični gospodin je bio u nekoj od susednih kancelarija i sklapao njegovu i druge „izjave“. To bi mogao dosta da pojasni vrli bivši ministar policije Dušan Mihajlović.

 Na osnovu čega ste tvrdili da „snimak ubistva premijera“, pored B 92, ima i TV Pink i da ključni ljudi obe televizije „znaju zašto ih kriju“?

- To sam tvrdio na osnovu prostih i logičnih činjenica. Prema mnogim izjavama, kako policajaca koji su obezbeđivali zgradu vlade, pa preko izjava ljudi iz premijerovog obezbeđenja, nesporno je utvrđeno da su se preko puta vlade - i to na mestu koje tačno gleda na ulaz br. 5 - nalazile ekipe novinara s postavljenim kamerama. Nesporno je utvrđeno da su među tim ekipama bili ljudi pomenutih TV stanica.

 Znate li išta o okolnostima pod kojima su ti kadrovi mogli da budu snimljeni, pogotovo što ste ocenili da Pink „laže sud da su izbrisali nešto što predstavlja arhivski snimak“?

- Detalje ne znam, ali je prosto nemoguće i neverovatno da profi-snimatelji nisu snimili dolazak kolone vozila sa pokojnim premijerom i njegov izlazak iz kola. Tako nešto nijedan kamerman ne bi propustio.

 Zbog čega su te okolnosti vama tokom procesa bile toliko važne?

- Kako ne bi bile! Vratite se na „sačuvane“ scene unošenja premijera u vozilo i svega što se zatim događalo. Neizbežno je pitanje šta je sa snimljenim materijalom pre toga? Kako to da je obrazloženje dotičnih stanica bilo da je obrisano?! Da li iko normalan može da poveruje da su takvi istorijski arhivski snimci obrisani?! Što, da im možda nije falila kaseta, pa su, eto, morali i da brišu! Ne, to su obične budalaštine, ako nije nešto mnogo gore!

 Šta „mnogo gore“?

- Deo nečije režije i montaža. Jer, zašto nam nije bilo dozvoljeno da saslušamo direktno kamermane koji su to snimali? Zašto je sud odbio te predloge?

 Šta bi ti nestali (izbrisani kadrovi) otkrili i kako je moguće da za njihovo uništavanje (ako su zaista uništeni) niko nije krivično odgovarao?

- Ti snimci bi nam pokazali najveću spornu stvar u ovom procesu, kako je uistinu stajao pokojni premijer u trenutku kada je pogođen. Međutim, to očigledno nekome nije odgovaralo.

 Ako ti snimci, koji su realno istorijski, nisu uništeni, u čijim rukama bi se danas mogli nalaziti i zbog čega, u tom slučaju, država Srbija pokazuje nezainteresovanost za njihovu sudbinu?

- Sve to bih i ja voleo da znam!

 U međuvremenu, razotkrilo se da su pikavci koji su bili pripisani Zvezdanu Jovanoviću mogli pripadati vama i da je DNK-bris uziman od vaše majke posle ubistva Momira Gavrilovića? Da li je to tačno? Zbog čega ste na procesu zagonetno rekli - „otvoriće se ova priča u nekom životu“? Nespretnost u formulisanju, ili ste, možda, imali razloga da strahujete za sebe ili za porodicu?

- Šta vredi što sam na okolnosti sa pikavcima upozoravao sud i što je isto činila čitava odbrana?! Kome bi mogli da pripadaju drugi pikavci koje pominjete? Tu ste malo pomešali priče. Poseban problem su pikavci koji je trebalo da budu podmetnuti meni. Ti pikavci su u vezi sa ubistvom Momira Gavrilovića. To su, navodno, bili pikavci koji su pronađeni na licu mesta. Tobože je na njima bio DNK moje majke ili se DNK na njima poklapao sa DNK moje majke.

 Šta je tačno bilo po sredi? Šta u pozadini?

- Ne znam nešto posebno više. Mnogo su to zapetljali. A sud, zamislite, to uopšte nije zanimalo. To nije bilo u domenu njegovog interesovanja. Sudu je bilo važno samo da potvrdi optužnicu!

 Ko je i zašto zapetljavao još tada? Da li je vama u pritvoru uziman takav „bris“ i kakav je rezultat bio? Niste li, možda, već u vreme ubistva Gavrilovića bili na nečijem nišanu?

- Moguće je. U svakom slučaju, kada sam dobio rešenje da treba da dam DNK da bi se napravilo upoređenje sa tim pikavcima pitao sam - odakle vam DNK moje majke? Da li li ga imate u bazi podataka i da li je bilo kada od nje uziman DNK? Nisu znali odgovor. Rekao sam onima koji su došli kod mene kada saznate odgovor, onda dođite ponovo.

 Jesu li došli?

- Došli su, samo sa novim rešenjem u kome se nije pominjala moja majka već je stajala klauzula: u slučaju da odbijem da dam uzorak za analizu, da mi se uzme na silu.

 Pa, je li bilo „na silu“?

- Pitao sam, ko će da mi uzorak uzme na silu? Sudija je samo slegao ramenima i spustio glavu. Iskreno sam se nadao da će sudija sa sobom dovesti izvršioca „za silu“. Bila bi to supertuča! Međutim, u sve su uvalili komandire koji me čuvaju i koji sa mnom provode veći deo vremena, pa nisam imao srca da se s njima bijem. Naravno, uvalili su mi tako vruć krompir i na kraju sam dao DNK. Nisu očekivali, ali sam izašao čist i iz tog pokušaja nove podmetačine.