Đinđić nije ubijen iz Gepratove 14!

U svom megaintervjuu Milorad Ulemek Legija je najviše pažnje posvetio atentatu na Zorana Đinđića. Nimalo slučajno.

Pokušali ste da uverite sudska veća Marka Kljajevića i Nate Mesarović da je MUP Srbije stručnjacima iz Visbadena dao „potpuno pogrešne stajne tačke i opis povreda“ Zorana Đinđića i Milana Veruovića i da to nije bilo „slučajna greška“. Tvrdili ste da je „ceo uviđaj namerno urađen manjkavo“. Šta je tu sve, i zašto, bilo „potpuno pogrešno“?

- Naravno da sam pokušavao da ukažem na tako očiglednu sabotažu koja je gurnuta u ruke stručnjacima iz Nemačke koji su u Beograd došli odmah sutradan posle 12. marta. A tako su došli da ni dan danas ne znamo po čijem nalogu ili preporuci.

Ko je dirigovao tom „sabotažom“, odnosno „namerno manjkavim“ uviđajem? Hoćete li, zapravo, da kažete da je neko istragu od samog početka namerno skretao u krivom pravcu? Faktički, da je „dirigent“ unapred znao koje puteve treba zatvoriti, koje činjenice izbegavati, koja i čija svedočenja potapati, a koja i čija favorizovati?

- Pazite ovako. Ubiju prvog čoveka države. Iz nekog razloga, država ili neko u njeno ime, poziva najeminentnije stručnjake na svetu. Oni dolaze na lice mesta, rade deo uviđaja. Pritom im se daju totalno pogrešni parametri stajnih tačaka premijera i šefa njegovog obezbeđenja Milana Veruovića. Šta je to, ako nije dirigovanje istragom? Kako se to zove?

Ne vuče li sve na šta ukazujete na tvrdnju da su pravi inspiratori i organizatori atentata bili u mogućnosti da utiču i na uviđaj, i na istragu, i na pisanje optužnice i na sam tok sudskog procesa?

- Po svemu što znam i mogu da zaključim: jesu. Ne tvrdim da se to odnosi i na stručnjake iz Visbadena. Ali, zar nije čudno što još ne samo da ne znamo ko je Nemcima dao pogrešne podatke, nego ne znamo ni ko je sve sa njima bio na „licu mesta“. Sve je još čudnije što ti stručnjaci - samo dan kasnije - odlaze. Pa, posle dugo vremena šalju izveštaj. I, gle čuda: glavni deo tog izveštaja, deo koji treba da sve objasni - potpuno je pogrešan!

Imate u vidu prvi izveštaj iz Visbadena?

- Da. A usledila je agonija čekanja od skoro dve godine. Tek po protoku tolikog vremena dobijamo dopunu izveštaja koja se svodi na sledeće: pretpostavlja se da je bilo ovako i zato je moguće da je bilo ovako. Sramota!

Faktički tvrdite da je i u Visbadenu istina o atentatu bila, u najmanju ruku, frizirana. U čemu je bilo friziranje i namera? Raspolažete li ikakvim saznanjima i dokazima koji bi ukazivali na realno postojanje zavere sa domaćim i stranim učesnicima? Ako nemate, izlažete se realnoj optužbi da klevećete državne organe i funkcionere, tužioca Jovana Prijića, sud i neke svedoke...[ antrfile ]

- O zaveri ću u žalbi Vrhovnom sudu. Ali, gde su u svemu ovome klevete?! Mi tražimo da Nemci dođu i da svedoče pred „Specijalnim sudom“. Opet sledi agonija i natezanje: hoće-neće. Na kraju svedoče, ali samo ograničeno i to - samo ako im se unapred postavi pitanje. Sud, naravno, opet u panici i ne dozvoljava nijedno pitanje koje bi slučajno osporilo taj famozni izveštaj koji, na kraju krajeva, nije potvrdio ništa.

To „ograničeno“ uopšte ne mora da signalizira postojanje bilo kakve zavere!

- Tek će se videti - bar što se domaćih aktera i dirigenata tiče - da li je bilo ili nije bilo! Jer, da sve bude smešnije, Nemci su ključne delove svog izveštaja bazirali na informacijama koje su u Visbadenu sastavili Lolek i Bolek - Dušan Dunjić i Milan Kunjadić.

Zašto bi to, bar u načelu, izazivalo podozrenje?

- Kako da ne izaziva kad su ta dvojica veliki deo svog izveštaja bazirala - na Visbadenu!? Eto tako, sve u krug. Jebe lud zbunjenog!

Kao da opet aludirate da je „režijom“ bio obuhvaćen i Visbaden i da je sve bilo dobro sinhronizovano?

- Neka vaši čitaoci zaključe sami. Pazite, ja sam možda rođen prirodno glup, ali nisam baš toliko glup da bih „pojeo“ sranja koja su pokušali da nam serviraju tokom suđenja! Ceo proces je jasno pokazao da i te kako postoji „dirigent“ i da nije uticao samo na uviđaj već i na sam tok suđenja.

Imate li dokaze?

- Mislim da za ovo, posle svega, nisu potrebni nikakvi novi dokazi! A da li će me tužiti neka od podguznih muva, evo - baš sam se naježio. Neka budu srećne i zadovoljne što ih, za sada, napušavam verbalno.

U „Specijalnom sudu“ ste ocenili: „Niko, ni Visbaden ni Kunjadić, nije dao nijedan dokaz da su Đinđić i Veruović pogođeni iz puške koja je bila pokazana u sudnici“. Možete li danas da podrobnije objasnite to svoje „niko“ i „nijedan dokaz“? Zašto baš „nijedan“?

- Nisam baš tako rekao. Rekao sam da ne postoji nijedan neposredni dokaz koji nesumnjivo dokazuje da su njih dvojica pogođena iz sporne puške, kao što stvarno i ne postoji. Postoje, doduše, posredni dokazi koji - preko nekih izjava i čaura (čije je samo pronalaženje bilo krajnje sporno) - možda nekome nešto mogu značiti. Ali, sve je to malo za ozbiljan sud!

Zbog čega ne smatrate dokazima ono što je bilo ponuđeno sudu?

- Kome može ličiti na dokaz „priča“ o ćebetu u Gepratovoj 14?! Tim pre što nesuvislosti ima još.

Imate li nova saznanja povezana sa tom puškom i rukama kroz koje je prolazila u mesecima koji su prethodili atentatu?

- O „novim saznanjima“ ću u žalbi. Zasad ukazujem na to da niko nije mogao da dokaže sledeće - da su delovi zrna koji su pronađeni na licu mesta ispaljeni iz sporne puške. Ama, ljudi: različitost u veličini i izgledu rana kod Đinđića i Veruovića objašnjiva je samo ako su bili pogođeni iz - različitog oružja!

Opet zavera i dirigenti?

- Neka o tome misli šta ko hoće, ali je neoboriva činjenica - da su tolike i takve razlike moguće samo kad se radi o različitom oružju! Samo, sud i oni koji su ostali u senci - imali su svoje kerbere u vidu Kunjadića i Dunjića koji su pokušali sve da zamaskiraju pričama o rotirajućem metku i „obvoju prepreka“ kroz koje je taj metak prošao. A sve je to, načisto, bla, bla, bla. Jedini im je problem što činjenice govore nešto sasvim drugo.

Šta to govore činjenice?

- Da Đinđić nije pogođen iz Gepratove 14 i da on i Veruović nisu pogođeni iz oružja istog kalibra! To je fakat.