Šta je istina o mojoj predaji

Za mnoge je i dalje enigma kako se i zašto predao Milorad Ulemek Legija. Nismo, naravno, mogli a da ga ne pitamo i za tu „epizodu“.

 Zašto ste se i pod kojim okolnostima predali? Zato što ste ostali bez novca za dalje skrivanje? Zato što vam je to neko posavetovao? Ili, možda, zato što vam je bio obećan status zaštićenog svedoka?

- Da li vam ličim na nekog ko bi pristao da bude zaštićeni svedok?! I protiv koga zaštićeni svedok? Što se tiče moje predaje, to je već bajata tema i to sam već objašnjavao više puta.

 Ipak, kako su izgledali prvi minuti i sati posle predaje? Ko je s vama razgovarao i šta je tom prilikom bilo uistinu rečeno? Tvrdilo se da je šef BIA Rade Bulatović zbog vaše predaje doleteo iz Herceg Novog, a ministar policije Dragan Jočić sa Zlatibora.

- Pa, sve oko moje predaje objašnjavao sam već više puta. Do detalja. Nema tu ništa novo. Izjavu o svojoj predaji čak sam davao i pred inspektorima iz unutrašnje kontrole MUP, koje je poslao onaj mali debilko Božović. Setio se čovek da bi dve godine posle moje predaje mogao da mi uzme izjavu! Ali, ne zato što ga je zanimala neka istina, već što je, valjda, računao da bi nešto iz te izjave mogao da iskoristi u obračunu sa Jočićem. NJih dvojica su u to vreme vodila bitku čija je kita veća.

 Neki misle da je u svemu tome svoje „prste“ umešala i jedna strana obaveštajna služba i da će „pravi rezultat“ tog razgovora isplivati tek kada se vaša žalba na prvostepenu sudsku odluku za ubistvo nađe pred Vrhovnim sudom Srbije...

- Ako neki misle da su prste u to umešale strane službe, pa - živi bili! Ne mogu da im zabranim da misle!

 Ima li istine u nagađanjima da vas je Bulatović odveo do Centralnog zatvora i da je RTS to snimio? Ako je to istina, znate li šta je bilo sa snimkom?

- To je čista nebuloza! U zatvor su me dovezli pripadnici MUP-a. Valjda je novinarsku maštu pobudilo to što sam dovezen u dva mercedesova „puha“ G klase, pa je odmah bila napakovana priča. A da li je RTS nešto snimao - to ne znam, valjda jeste. To im je posao, zar ne? Zašto narod plaća pretplatu!

 Javnost će teško poverovati da se u noći kad ste se predali uopšte niste videli sa Bulatovićem, Jočićem i ostalima. Ili da ste tek onako, ćuteći sedeli. Kako je taj „susret“ stvarno izgledao?

- Nikada nisam rekao da se te noći nisam video sa Jočićem. A ne znam ko su ti ostali. Detaljno sam ispričao sa kim sam se video i o čemu smo pričali. Vidim da je Rade Bulatović nedavno izjavio da je i on bio tu, ali ja, evo, danima premotavam film, ali njega nikako ne mogu da se setim!

 Da vas ipak nije izdalo pamćenje?

- Sve je moguće, mada ne verujem. To veče je bilo pomalo konfuzno i za mene samog. Jer, posle 14 meseci totalne izolacije, tokom koje sam viđao samo suprugu i sina, odjednom sam dospeo u zgradu koja je vrvela od ljudi. Svi ti ljudi su ulazili-izlazili-ulazili, tako da se Bulatovića od te večeri ne sećam. A zašto bih krio taj susret? Pa nije se to desilo na pustoj livadi već usred zgrade MUP-a. Ako on kaže da je bio - prihvatam. Valjda čovek zna da li je bio ili nije bio. Sve u svemu, ja se njega od te večeri zaista ne sećam.

 Tokom „procesa veka“ odbacili ste tvrdnju tužioca Jovana Prijića da ste organizovali likvidaciju Zorana Đinđića zato što ste se „plašili hapšenja.

- To je bila totalna nebuloza! Još jedan od „bisera“ gospodina Prijića. Zar ne bi trebalo da bude ovako, ako sumnjate da hoće da vas uhapse, onda se sklonite, odete iz zemlje, pobegnete, znate već. Ne ubija se zbog toga premijer!

 Niste pristali ni da vas naziva „vođom bande“...[ antrfile ]

- Tokom celog suđenja nisam čuo ni jedan jedini put da me je bilo ko nazvao bilo kakvim „vođom“, a kamoli „vođom bande“! To valjda nešto govori!

 Naveli ste da ni Mile Novaković, ni Rodoljub Milović, ni Dušan Mihajlović nisu imali šta da kažu o vašim „kriminalnim aktivnostima“...

- Kada sam pitao i Mihajlovića, i Novakovića, i Milovića - da li imaju bilo kakvih saznanja o bilo kakvim kriminalima kojima sam se ja bavio - niko od njih nije imao odgovor na to pitanje. Kada sam ih pitao - da li sam ja bio prisluškivan, praćen, posmatran, ili operativno obrađivan - svi su odgovorili „ne“. A pričali su kako su sve informacije o tome ko se bavi kriminalom, ko ubija po Srbiji, ko otima... imali još od 2001. godine. Čekajte, ko je ovde onda lud?!

 U redu, ko je u svemu tome „lud“?

- Tu se, zapravo, radi o sasvim drugoj stvari. Kada su ubili Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma bila im je potrebna, kako je to rekao rahmetli tužilac Milan Radovanović, „kapa“ za optužnicu. I, gle čuda, odjednom sam ja postao „vođa bande“. Samo od sebe se nameće pitanje: ako niko tokom procesa nije izjavio da sam mu bilo šta naredio ili ga uputio na bilo koji zadatak - kakav sam ja to onda vođa bio. Ali, njima je očigledno bilo potrebno neko zvučno ime.

 Ako sve bili tako, onda vaša predaja nekima može izgledati još čudnije...

- Moguće je. Neki su verovatno bili pomislili da sam ispario u vidu magle. Kad ono, duh iz boce se pojavio! Na njihovo zgražavanje. Međutim, jednostavno nisam imao razloga da se plašim hapšenja!

 Zar se zaista nikada niste plašili da bi vas mogli uhapsiti? Zar ni u danima kada je počelo po Srbiji vrbovanje ljudi za „konačni obračun sa „zemuncima“ i JSO, kada je LJubiša Buha Čume već bio počeo da daje prve tajne iskaze, a Prijić faktički već bio izabran za specijalnog tužioca?

- Jedino vrbovanje bilo je Čumetovo. Ali, danas vidimo kako je to izgledalo. Nisu hteli da mu uzmu iskaz sve dok Đinđić nije bio, maltene, ubijen! To je veoma čudna koincidencija!

 Šta je čudno u tom uzimanju iskaza?

- Bilo bi veoma zanimljivo razjasniti ko su bili ljudi o kojima je pričao Milović, ljudi koji su u septembru 2002. godine, kada je Buha pristao da da taj famozni iskaz, govorili „još nije vreme“. Taj iskaz smo, uostalom, čuli u toku oba procesa i, osim neargumentovanog pljuvanja po Dušanu Spasojeviću, Miloradu Bracanoviću, Radetu Markoviću i, naravno, meni, Buha ništa nije rekao!

 Možete li argumentovati to „ništa nije rekao“?

- NJegov iskaz se sveo na to da je on, zapravo, jedan ugledni biznismen spreman da pomogne policiji i državi da se reše organizovanog kriminala. I sudije su, naravno, poverovale u tu priču. Postavljale su mu neka piljarska pitanja. A kada je odbrana zatražila suočavanje između njega i Dejana Milenkovića Bagzija, čiji iskaz potpuno demantuje Buhino svedočenje i teško ga optužuje za mnoga dela koje ovaj nije ni pomenuo, sud je to odbio bez ikakvog obrazloženja. Jebeš takav sud!

 Ako se zaista niste plašili hapšenja, zašto ste se onda skrivali prilično dugo?

- Već sam rekao, nije bilo lako doneti jednu takvu odluku, pogotovo posle cele one medijske histerije i linča.

 Kakvu su konkretno ulogu - i zbog čega (sa kakvim motivima, po čijem nalogu i u čijem interesu) - u „montažama“ protiv vas, kako tvrdite, igrali Novaković, Milović i Mihajlović?

- To morate njih da pitate!

 Nemoguće je da o tim „montažama“ nemate sami šta da kažete!

- Imam. Te montaže su im jadne i bedne. Pre svega, providne.