Duća i kum likvidirani

Do danas u javnosti postoje sporovi šta se stvarno dogodilo u Meljaku prilikom pokušaja hapšenja vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma. U ovom nastavku megaintervjua Milorad Ulemek Legija govori i o tome.

 Možete li navesti neki realan primer za svoju tvrdnju da su izjave svedoka saradnika zamenjivale materijalne dokaze?

- Ima dosta toga. Ali, navešću samo jedan. Očigledan primer. Tiče se stana „desetke“. Taj stan se pominjao kao ključno mesto gde je navodno napravljen plan za „Limes“. Za stvarni ili navodni pokušaj ubistva premijera Zorana Đinđića kod Beogradske arene.

 Šta s tom „desetkom“ tokom istrage i „procesa veka“ nije bilo u redu?

- U tom stanu je kao održan glavni sastanak, gde su svi osumnjičeni bili prisutni. Pominjani su Zvezdan, Žmigi, Dušan i drugi. Iz tog stana se tobože krenulo ka „Limesu“...

 Šta je tu bilo nejasno i sporno?

- E, vidite, taj „sastanak“ je trebalo da bude ključno mesto za svaku normalnu istragu. Ali, taj dokaz uopšte nije bio izveden do kraja suđenja. Ostalo je nerazjašnjeno zašto tužilac to nije izveo kao dokaz. A da sve bude smešnije, ne postoji ni jedna jedina slika tog stana u policijskim izveštajima! Ne postoji ništa osim šest slika fantomki koje su kobajagi nađene u tom stanu.

 Zar te fantomke nisu materijalni dokaz?

- Nisu! Na njima ne postoji nijedna dlaka! U celom tom stanu ne postoji ni jedan jedini otisak, niti trag bilo kog osumnjičenog!

 To znači ni vaš?

- Upravo tako. Uostalom, kad su svedočili vlasnici tog stana, rekli su da su ih pozvali. Samo se datum nije uklapao! Ako uzmemo u obzir da smo tokom procesa videli gomilu stanova - sve sa slikama i policijskim izveštajima sa pronađenim tragovima - onda moram da zapitam u čemu je fora oko tog famoznog stana „deset“?

 Imate li vi svoju verziju tog događaja?

- Imam, mada to ne bih zvao nikakvom verzijom. Jer, da sve bude smešnije - u izjavi malog Dušana Krsmanovića piše da je on došao u taj stan sa vlasnikom i da je tom prilikom u stanu bio Žmigi. Kad smo pitali vlasnika pred sudom da li je tačno to rekao, on je izjavio da ne poznaje nikoga od optuženih i da nikada nije sreo u tom stanu nikoga osim Suvajdžića.

 Da li je to sve, da li je u tome cela vaša „verzija“?

- Ima još dosta toga vezano za taj famozni stan. Ali, sve rupe i nelogičnosti je svojom pričom pokrio Dejan Milenković Bagzi. Prisetite se samo priče o „babi“ iz Birčaninove. Sve su to „biseri“ koji su se kotrljali po sudnici kao po kuglani, ali koga je bilo briga za to?! Bilo je - lomi preko kolena i pakuj im. Eto, tako nam se sudilo.

 Kako ste primili tvrdnju advokata Srđe Popovića da se cela odbrana optuženih svela samo na - sve je montirano, materijalni dokazi su podmetnuti, priznanja iznuđena, svedoci naučeni da lažu, veštaci pristrasni, dokazi o nevinosti optuženih - uništeni?

- Čovek je sve lepo rekao! Samo što to nikoga ne zanima. Lakše je ovako. Optužiti propale muzičare, bravare i polupismene klince sa ulice... Samo što ja ne bih rekao da se cela odbrana svela isključivo na to. Izneli smo i predložili mnogo toga, ali...

 Advokat Popović je pri tom tvrdio da ste sa razlogom osuđeni, a da je jedino šteta što nisu pronađeni naručioci i finansijeri atentata...

- Pa, to mu je bilo i zaduženje kao punomoćnika. Odjednom je, eto, progledao na kraju suđenja. Pri tom se uhvatio za priču o Vojislavu Koštunici kao davljenik za slamku.

 Kopaonik (gde je Đinđiću, dok je igrao fudbal sa žandarmima, povređena noga), navodno pripremani atentati na njega kod naplatne rampe u Bubanj potoku, ispred bivše Savezne skupštine i pored Beogradske arene - koja nit sve to spaja? Imate li nešto da kažete o svemu tome? Čija je to režija bila? Vaša i Spasojevićeva, ili...

- Sve to spaja nit bolesnih umova koji su napisali nakaradnu optužnicu. J... ih samo to što činjenice iz tog vremena ukazuju na drugačije stanje stvari. Ne uklapa im se optužnica u činjenično stanje! Pogotovo slučaj „Limes“. O „Bubanj potoku“ i „Saveznoj skupštini“ još je izlišnije govoriti. Debakl tih „slučajeva“ smo mogli da vidimo upravo na onom famoznom filmu kojim se, zapravo, otkrivaju sve namere režisera. Taj film, ako se pažljivo analizira i uporedi sa tvrdnjama mnogih svedoka, zaista razotkriva o kakvoj se ovde monstruoznoj montaži radi.

 Advokat Rajko Danilović je u Specijalnom sudu rekao: Đinđićeva smrt je dokaz neefikasnosti službi, ali možda i dokaz umešanosti kriptoslužbi ili delova legalnih službi. Kojih i čijih? Ima li Srbija zaista posla i sa „kriptoslužbama“? Šta su radile do 5. oktobra, a šta posle tog „demokratskog događanja naroda“?

- To je jedna od retko pametnih izjava dotičnog gospodina. Da su službe podbacile, podbacile su, e, sad - da li iz neznanja ili sa nekakvom jasnom namerom - to je već drugo pitanje. Kako je dotični gospodin fasciniran Službom, on uvek mora da na račun Službe ubaci po nekog rovca, pa onda - neka drugi razmišlja šta je hteo da kaže.

 A šta je sa stranim obaveštajnim službama i „kriptoslužbama“?

- Opšte je poznato da po Srbiji od 5. oktobra vršljaju razne službe i to uz odobrenje onih koji su na vlasti. A šta mislite šta rade tajne službe? Ne borave ovde da bi se divile znamenitostima naše zemlje!

 Strane službe nisu premrežile samo Srbiju već i celu bivšu SFRJ i Balkan...

- Pa, šta je tu sporno? Zar nisu?!

 Aleksandar Tijanić je svojevremeno izjavio da je pripadnicima jedinice koja je u Meljaku likvidirala Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma isplaćeno 50.000 evra i da on zna „ko je to platio“. Znate li vi? Imate li saznanja o onome što se dogodilo u Meljaku?

- Tijanić je dobro obavešten čovek i sigurno jednu takvu informaciju ne bi plasirao napamet. Ono što tu upadu u oči jeste da se ta informacija odmah posle pojavljivanja u etru naprasno izgubila. Verovatno mu je savetovano da ne talasa mnogo kada je o tome reč. Međutim, nije on jedini izneo tu informaciju.

 Prema vašim saznanjima, da li su učesnici te „operacije“ zaista uzeli novac?

- Postoji nekoliko i samih učesnika te „operacije“ koji su primili taj novac i pokušavali da o tome govore, ali su i oni bili ućutkani. A zna se ko je delio novac u kabinetu eksministra policije Dušana Mihajlovića. To je još jedna javna tajna o kojoj se ne govori!

 Javnost ne zna „ko je delio novac u Mihajlovićevom kabinetu“. Otkrijte to, ukoliko ste i sami među onima koji znaju...

- Među onima kojima je bio podeljen novac bili su, naravno, direktni likvidatori. A Milan Obradović i Nenad Milić bili su među tapšačima, momcima koji su likvidirali Spasojevića i Lukovića. Govorili su im da ne treba da brinu i da će sve biti u redu. Bilo im je rečeno da samo ćute i sve će biti okej. Ali, neki nisu mogli da ćute! Pa je priča isplivala.

 Vi „operaciju“ u Meljaku proglašavate za likvidaciju? Imate li ikakve dokaze?

- O onome što se dogodilo u Meljaku - faktički se gotovo sve zna. Samo što bi sad trebalo da neki državni organ sve to skupi na gomilu i poveže. A javnost bi već jednom trebalo upoznati ko je osoba koja je komandantu te akcije dala naređenje za pogubljenje. Kada bi bilo volje, želje ili, recimo, interesa - za pet dana sve bi bilo rešeno! Ovako...