Tajnu zna onaj ko je isključio kamere

Milorad Ulemek Legija ima, dakako, i svoje viđenje ubistva premijera Zorana Đinđića.

 Da li je onda slučajno što „političku pozadinu“ - oni koji je traže - traže samo u zemlji?

- Iza toga stoje isključivo govnarčići iz domaćeg klozeta, pa ne znam šta je tu nejasno. Opšte je poznato da se u Srbiji od pamtiveka politička karijera gradila preko tuđih leđa. Najbolja su za to mrtva leđa. Mi smo uvek morali da imamo žrtve i dželate jer je onda borba spektakularnija. Bez krvi nije zanimljivo. I, ako se izostavi klasični politički marketing, kojim nas sluđuju, navedite mi, molim vas, ko to još na „političkoj pozadini“ realno zaista insistira?!

 Verujete li da će pokrenuta istraga o „političkoj pozadini atentata“ ipak do nečega dovesti i čime bi morala da se pozabavi, kojim „epizodama“ iz bliske prošlosti Srbije i zbog čega?

- Da je stvarno postojala namera da se tako nešto uradi, to bi se već odavno uradilo. Zar nije bilo logično da se to uradi na samom početku istrage i da se istera do kraja na samom suđenju?! To što neki, zna se koji, sada zamajavaju javnost nekim trećerazrednim pričama - to je za malu decu. Danas se zapravo postavlja pitanje da li je uopšte postojala politička pozadina. Ako ipak jeste, koji su to politički faktori ili uticaji imali udela u svemu tome? Jer, ko je spreman da poveruje u priču Čede Jovanovića o Vojislavu Koštunici i u ostalo bla-bla?

 Ako je „politička pozadina“ problematična, zbog čega je onda, prema vašem mišljenju, izvršen atentat na Zorana Đinđića?

- Eeee, kada bih to znao, verovatno danas ne bih bio ovde gde jesam. Mada se neki širi zaključak može izvući iz jedne rečenice koju je on sam izgovorio. Otprilike, da parafraziram, rekao je u svoje vreme: „Danas čovek mora imati prijatelje i u raju i u paklu“. Mislim da tu treba tražiti neke odgovore, ali zaista u širem kontekstu. Jer, opšte je poznato da se ne može sedeti na dve stolice. Uvek se jedna izmakne!

 Delujete kao verziran čovek u problematici i izmicanja stolica. Je li se vama neka izmakla, s obzirom na to da ste sada u CZ, a izjavljujete da ste po svim optužnicama nevini?

- Još pokušavam to da dokučim! [ antrfile ]

 Koliko su navodi optužnice za atentat, generalno gledano, bili istiniti i argumentovani?

- Navodi te optužnice su totalno neistiniti i neargumentovani! „Isterana“ je bukvalno na silu. Mnogim argumentima, činjenicama, dokazima i svedocima pokušali smo da na to ukažemo, međutim - niko to nije slušao. Svi su gledali u svedoke saradnike kao u televizor. Blago rečeno, optužnica je potpuno smešna i amaterski urađena, ali imajući u vidu ko je tu optužnicu zastupao - bolje nije ni moglo!

 Kako se, prema vašim saznanjima, dogodilo da na dan atentata bezbednosne kamere ispred Vlade Srbije budu isključene, a da u neposrednoj blizini ulaza broj pet, u trenucima ubistva Zorana Đinđića, budu kamere RTV B 92? Verujete li da je to bila puka koincidencija?

- Prvo, kad je B92 u pitanju - ne postoje koincidencije! Oni rade sve po nalogu i planski. Na samom suđenju smo pokušali da dobijemo odgovor - ko je bio odgovoran za isključenje kamera na zgradi vlade - ali ga, naravno, nismo dobili. Zavlačili su nas između Koprivice i BIA, pa preko Maje Vasić. Sve u svemu, odgovor nismo dobili.

 Verujete li da je vladin video-nadzor bio isključen tri dana pre atentata samo zbog renoviranja zgrade, kako je na sudu objasnio tužilac Jovan Prijić, a da je od svega što su snimile kamere pomenute televizije sačuvano samo ono što se do sada povremeno vrtelo, pa i u sudnici Specijalnog suda?

- Te kamere nisu morale da budu isključivane ni zbog renoviranja! NJihovo funkcionisanje je moglo i moralo da bude „premošteno“, odnosno obezbeđeno na više načina. Nije to satelit u svemiru. Kada budemo dobili odgovor ko je dao nalog da se kamere isključe - onda ćemo znati i zašto!

 Kako objašnjavate da vi znate nešto tako krupno što tužilac Jovan Prijić nije znao ili nije hteo da vidi i zna?

- Tužilac Prijić je u toku suđenja postao „stručnjak“ i za bezbednost. A taj Prijić nije rekao ni tri prostoproširene rečenice u toku suđenja, a da nije izvalio neku glupost! On je najveća sramota svoje profesije! Totalni diletant! Poslušnik.

 Imate li ikakva saznanja: ko je mogao dati nalog da se kamere isključe?

- Kao što sam rekao, pokušali smo da to saznamo posle suđenja, ali bezuspešno. To je izgleda tabu tema.

 Da li verujete u objašnjenje direktora TV B92 Verana Matića dato sudu da je „ostatak filma“ - kadrovi na kojima se vidi, prema nekima, i kako Đinđić izlazi iz službenog automobila, i kako biva pogođen i pada, a navodno i položaj premijerovog tela - čuvan samo mesec dana jer je B92 po zakonu i bio obavezan da ga samo toliko čuva?

- Samo to objašnjenje dovoljno govori o tome da je postojao ceo snimak kompletnog događaja. A „priča“ o obavezi čuvanja snimaka samo mesec dana - tek to je nebuloza! Da li mislite da jedna lešinarska TV, kao što je B92, takav snimak nije sačuvala? Čisto sumnjam da nije! Ali, tada su postojale razne direktive. Zato i pretpostavljam da je ceo „film“ sklonjen u neku najmračniju arhivu. Čak sam uveren da će kad-tad ugledati svetlost dana.

 Kako je moguće da te kapitalne kadrove nisu zaštitili i sačuvali MUP, specijalni tužilac i istražni sudija? Kako objašnjavate da su od celog „filma“ ipak sačuvani neki, za utvrđivanje „sudske istine“ manje bitni TV kadrovi (na kojima se vidi kako odvoze smrtno ranjenog premijera u Urgentni centar i ko se sve vrzmao na mestu atentata desetak minuta posle odvoženja premijera i ranjenog Milana Veruovića), a ne sam momenat ubistva Đinđića?

- Zato što to za MUP i specijalnog tužioca nisu bili kapitalni dokazi već - kompromitujući! Zato i nisu nikada prikazani. Ti snimci bi pokazali pravu sliku svega. Kako je stajao pokojni premijer u momentu kada je pogođen, a i sve ostalo što se dešavalo u tim trenucima. Isečeni su i „vrte“ se samo oni kadrovi koji su totalno nebitni i kojima je javnost danima zamajavana, kao i svi mi tokom celog suđenja.

 Bolje da je i to sačuvano i prikazano nego ništa...

- Svakako, i ono što je prikazano donekle je pomoglo da sklopimo neke kockice. Bar što se tiče samog uviđaja. Jer, pokazao je da se istražni sudija nije baš nešto isticao u toku uviđaja, a ni kasnije.