Prijić je prevarant

Legijina istina o ubistvu Ivana Stambolića otvara dodatna pitanja i traži dodatne provere. Pitanje je, međutim, hoće li ih biti.


Branilac Branka Berčeka, Nenad Vukasović, u toku suđenja postavio je tužiocu Mioljubu Vitoroviću pitanje: Na osnovu čega ste rekli porodici Ivana Stambolića da je njegovo telo konačno sahranjeno pored ćerkinog? Još je upitao da li zna čije je telo tu sahranjeno umesto Stambolićevog? Pitanja su ostala bez odgovora. Da li su ta pitanja vama nešto značila i šta, ako jesu?

- Mislim da ste to pitanje izvukli iz šireg konteksta vezanog za suđenje. To pitanje je postavljeno u okviru izjava koje su pojavile odmah pošto je telo pronađeno na Fruškoj gri. Odmah su počele tvrdnje da je to telo Ivana Stambolića, a da nije izvršena nikakva identifikacija. Javnost je bila bombardovana unapred pripremljenim izjavama. A sam tužilac je povremeno bio toliko patetičan da je nekim svojim izjavama i lapsusima prosto iritirao sve u sudnici.


Da li je čovek pod fantomkom na policijskom snimku na Fruškoj gori zaista bio, kao što tvrde policija i specijalni tužilac, svedok saradnik Nenad Šare, koji je pokazivao kako je ubijen i gde je sahranjen Stambolić? Čovek pod maskom je rekao, pored ostalog da ne može da je skine zato što se boji za svoju decu, a neki tvrde da Šare nema decu...

- Nema tu „da li je“. Na suđenju smo dokazali da osoba koja je bila na Fruškoj gori nije Nenad Šare! Za to postoje i materijalni dokazi. Sud je ostao slep i gluv na sve to zato što nekome nikako nije odgovaralo da se u sudnici predstavi nešto što bi poremetilo optužnicu.


Kad biste bili u pravu, onda bi to značilo da sud uopšte nije sud!

- Nad tim bi trebalo da se zamisli država! Jer, ako se uzme samo izveštaj istražnog sudije sa lica mesta i uporedi sa iskazom Šareta datom na suđenju, odmah postaje jasno da Šare nije bio na licu mesta. Da ne govorim o drugim stvarima i činjenicama kojima je Šare sam sebe ukopavao na suđenju. Toliko da je Sud morao da ga vadi i činio je to na jedvite jade.


Nisu li vam te neregularnosti išle naruku?!

- Jesu, ali sa ovakvim sudstvom i to malo vredi. Isti izveštaj sa lica mesta, svima koji su hteli da to vide, pokazao je i kakav je Jovan Prijić ustvari prevarant. Taj je mrtav ladan slagao istražnog sudiju da je osoba pred njima zaštićeni svedok. Pazite ne svedok-saradnik, nego zaštićeni svedok.

Na šta ciljate?

- Ako se uzme u obzir činjenica da je Šare dobio status tek u septembru, a da je u to vreme bio „osumnjičeni“, onda je jasno da je tužilac Prijić bio „vidovit“, a ja bih rekao - ono mnogo gore... Prevarant. Smešno je u celoj toj priči i to što istražni sudija u svom izveštaju zavodi tu „osobu“ kao NN! Pa, kako je to moguće, ako policija nekoga dovede na lice mesta i pokaže ga istražnom sudiji, da se taj onda vodi kao NN lice?!


Kako nastupate, to je trebalo da se sruši kao kula od karata...

- I trebalo je, ali nije zato što policija nije bila prava policija, a sud nije bio sud. U suprotnom, kako bi moglo da prođe što ta osoba pod fantomkom nije znala ni kojim vozilom je Stambolić dovezen, kako bi mogla bez posledica da tvrdi da su sa njom u celoj toj priči učestvovale još tri osobe?!


Pa, zar nisu?

- Kako tri, kad je nas šest optuženo za direktno izvršenje?! A još je ta NN osoba pominjala da se plaši za život žene i dece, a Šare se oženio nekoliko godina kasnije i nema decu! Kako se moglo dogoditi da zatim, na samom suđenju, Šare odjednom „sve zna“ i koja su vozila učestvovala, i koje su tablice imala, i kakve je kombi točkove imao! Kao da se čovek se jednostavno preobrazio i prosvetlio...


Hoćete da kažete da je Šareta neko naučio da laže, a da sud od toga nije pravio problem?

- Baš tako! Taj čovek je, kako je sam rekao, mesec dana sedeo pred Stambolićevom zgradom, a nije znao - ni koje je ona boje, ni koliko ima spratova, niti da se ispred te zgrade nalazi autobuska stanica i da autobusi staju bar dvadeset puta na dan! Eto, to su samo neke „sitnice“ za koje je sud ocenio da su nebitne. Pa kakvu šansu pred takvim „sudom“ može iko imati da se odbrani od državnog silovanja?!


„Pripretili“ ste da nekima ne biste bili u koži kad sve počne da se raspetljava. Kao da, i posle svega, imate neku nadu...

- Nisam pretio, a to sa nadom je u meni, iznutra. Iako, nažalost, predobro znam, dok nam je pravosuđe ovakvo kakvo jeste, i da će, dok gazde tužilaca i sudija sede u vladajućim institucijama, teško moći da se dođe do bilo kakve istine. Da stvari ne stoje baš ovako, zar bi proces počinjao četiri puta i, evo, još nemamo presudu ni posle skoro sedam godina?! Da sve bude još gore, i Vrhovni sud Srbije će, koliko vidim po načinu na koji je počeo, prelomiti preko kolena.[ antrfile ]


To vam i ne daje neku nadu...

- Nameravaju da nam presude mimo dokaza i zakona jer će im tako, verovatno, biti lakše. Sve to funkcioniše po zloj formuli: ko je lud da sebi zagorčava život i bakće se da bi se došlo do pune istine! Uostalom, sasvim je moguće da će i Vrhovnom sudu, sve što treba, biti naređeno. Setite se samo kako se gospođa Nata Mesarović, obrazlažući prvostepenu presudu za atentat, odala...


Mnogi su za vas i danas spremni da tvrde da ste bili „vlast iznad vlasti“, a bili ste dva puta hapšeni, s tim što ste između hapšenja i penzionisani. Kako danas gledate na te okolnosti i da li biste, kad bi to bilo moguće, nešto uradili drugačije i čuvali se bar nekih veza i ličnosti?

- Koliko znam, hapšen sam samo jedanput i to zbog „slučaja Stupica“. Ali, vidim da imate neka dodatna saznanja. A to da sam bio, kako kažete, „vlast iznad vlasti“. Ta priča je potekla od raznih isfrustriranih kenjatora koji su očigledno bili ili sablažnjeni ili oduševljeni mojom malenkošću. I ta priča, evo, traje i dan-danas. Što po pisanim medijima, što po elektronskim. Na moju žalost.


Za takav „imidž“ ste, valjda, i sami zaslužni...

- Kad sam se predao, i kada sam prilikom prijema u zatvor bio pregledan - gledali su ispod šiški da nemam rogove, a onda sam morao i da skinem trenerku da vide da kojim slučajem nemam i rep. A ja nikada nisam bio vlast, pa samim tim - ni „vlast iznad vlasti“! Politika i vlast me nikada nisu zanimale. Jedino me zanimalo da budem dobar i veran vojnik svoje otadžbine. To sam, bar po pričama drugih koje mogu da čujem, i bio. Sve dok su se te vrednosti cenile. Posle su i mene, kao i mnoge druge vojnike, pošto su nas dobro sažvakali, jednostavno ispljunuli.


Ogorčeni ste?

- Ne previše. Samo sam realan. To se kroz istoriju Srbije redovno dešavalo. Tako da nisam ni prvi ni poslednji kome se to desilo. O tome, šta bi bilo kad bi bilo, ne razmišljam. O prošlosti razmišljaju samo slabići, koji preko prošlosti nariču nad svojom sudbinom. Uostalom, ovde u zatvoru ne postoji ni juče ni sutra. Postoji samo danas!