Ama kakav Koštunica!

Još se lome koplja - šta je bio izlazak JSO na beogradsku Gazelu. Protest, ili pokušaj pobune i preuzimanja vlasti?


Tokom svih suđenja uporno ste ponavljali da niste krivi ni za šta od onoga za šta ste bili optuženi. Niste ipak objasnili - ako niste izvršili sve te zločine, zašto ih onda baš vama pakuju?

- Sve je veoma prosto. To je urađeno zato što smo mi iz JSO - ne samo stranom faktoru - bili najpogodniji za ulogu „srpske Al kaide“. Stoga smo godinama bili predstavljani kao Miloševićeva uzdanica, njegova pretorijanska garda i pupak srpskog zla. Bilo je to, naravno, bla, bla, bla, ali su od nas ipak uspeli da naprave propale muzičare, bravare i vulkanizere koji su po ratištima pljačkali i silovali, koji su, kako je to rekao tužilac Jovan Prijić, lažne patriote i nikakvi vojnici. Bili smo, dakle, idealni da nam na leđa natovare svakojako smeće i đubre.


Koliko je tog „tovarenja“ bilo u domaćoj režiji?

- Neke stvari nam DOS nikada nije zaboravio, a ni njegovi inostrani „prijatelji“ i pokrovitelji, s kojima smo tokom ratnih godina imali nekoliko burnih susreta posle kojih je u njihovim specijalnim jedinicama smanjeno brojno stanje. Neke stvari strani faktor, a ni ovi naši-njihovi, zaista nam nikada neće zaboraviti. Mi smo bili njihova noćna mora. Setite se samo pojednih vođa DOS-a kada su govorili da se izvana od njih zahteva da se JSO na svaki način rasformira. A ima tu još podosta drugih stvari, ali o nekima od njih i nije baš najzdravije pričati. Samo - ima i za to vremena...


U svojoj odbrani ste, pored ostalog, naglasili da niste imali nikakve političke ambicije, kao i da 200 ljudi ne može da preuzme vlast ni u jednoj državi. Šta je u tom kontekstu bio izlazak JSO na beogradsku Gazelu - oružana pobuna ili protest?

- Politika i vlast me nikada nisu interesovali niti će me interesovati! Pored toga što zaista smatram da nisam dovoljno pametan, isto tako smatram da za politiku i vlast nisam ni dovoljno pokvaren! Jer, pogledajte većinu današnjih političara: ajde što nisu mnogo pametni, ali su zato pokvareni i cinični za zlatnu medalju!


Zar baš svi?

- Čast pojedincima kojih je, nažalost, jako malo.


Mnogi i danas tvrde: da je „stajanje na Gazeli“ imalo političku pozadinu, a krug oko LDP i Čedomira Jovanovića - i da ste tada bili suštinski povezani sa Vojislavom Koštunicom...

- Kakav Koštunica! To su obične gluposti i podmetanja! Opet ponavljam i ponoviću milion puta: to je bio običan protest i ništa više! Bez ikakve političke pozadine, iako se danas mnogi trude da od tog protesta naprave pobunu. Ne obazirući se ni na ono što dobro znaju da svaka pobuna sa sobom nosi elemente nasilja, anarhije i haosa. A cela Srbija je videla da prilikom stajanja JSO-a na Gazeli nije bilo ni anarhije, ni nasilja ni haosa! To je bio istinski protest!


Nezavisno od svega, i posle svega, nije li dolazak JSO pod oružjem u prestonicu, čak i ako se radilo o protestu, ipak bio antidržavni akt?

- Nije! Sve je bilo samo u tome što je ljudima jednostavno bio pun kurac da ih političari zloupotrebljavaju. To je bilo skretanje pažnje da neki red i zakon mora da se poštuje. Tužno je bilo što su i na takvo skretanje pažnje bili prisiljeni pripadnici jedne specijalne jedinice.


Nije li to, uprkos svemu što govorite, bilo previše od jedne elitne specijalne jedinice?

- Nije! Neko je morao da povuče crtu! Danas mi je drago što je to uradila baš JSO jer su posle protesta mnoge stvari u vezi Haga ekspresno dovedene u red. Barem zakonski.


Ko je i zbog čega doneo odluku o povlačenju sa mosta? Da li je to bio nečiji zahtev ili naredba, ili, možda, plod neke zakulisne nagodbe? Ako je bilo „trgovine“ - s kime i pod kojim uslovima, s obzirom na to da je u to vreme Zoran Đinđić bio u SAD?

- Sve je bilo mnogo prostije. Odluka o satnici blokiranja Gazele bila je doneta još pre polaska iz Kule, što znači da je kasnije samo poštovan prvobitni dogovor komande. Nikakve trgovine ni sa kime nije bilo! Mi se nikada nismo kurvali!


A Đinđić?

- Cela priča sa protestom nema veze ni sa Đinđićevim putem u Ameriku. On u zemlju vratio već pre izlaska JSO na Gazelu, a par sati pre pokreta za Beograd bio je u Kuli i tada smo razgovarali duže od dva sata.


Kako je protekao taj dvosatni razgovor?

- Mučno. Premijer je bio umoran od puta. Videlo se da ne raspolaže potpunim i pravim informacija.


Zašto ste ga tokom tog razgovora tajno snimali i snimak dali nekim TV stanicama? Koji ste cilj želeli time da postignete? Da je želeo novinare, Đinđić je mogao da ih sa sobom dovede buljuk...?

- Danas se tačno ne sećam kako je došlo do toga. To su snimili operativci bezbednosti. Mislim da ih je iziritirala Đinđićeva izjava koju je dao pred novinarima. Mislim da je bilo nešto u stilu „ako im se ne sviđa neka promene zanimanje, nikakvih pregovora neće biti“. Nešto u takvom stilu. Po mom nekom mišljenju, taj snimak je trebalo da prikaže opšte poznatu stvar: da političari pričaju jedno, misle drugo, a rade treće.


Neki se sa vama nikada neće složiti da je „stajanje na Gazeli“ bilo nešto bezazleno, kao da su na glavni beogradski most izašle goloruke medicinske sestre.

- I ne moraju! Ma šta takvi mislili, taj protest nije bio nikakav antidržavni akt! Nije bila ugrožena nijedna vitalna funkcija države! To je samo bila poruka vlasti: dosta javašluka i laganja!