I Zoran Đinđić nameštao “Ibarsku”

Legija ima, naravno, i svoju verziju zločina na Ibarskoj magistrali. Samo, pitanje je može li ona i za koliko „pomeriti“ išta krupno u optužnici.


Imate li svoju „rekonstrukciju“ događaja u Budvi?

- Po mome, stvari su se razvijale ovako. Dolazi do pokušaja atentata. Policija hapsi Spasovjevića i Lukovića. Određeni svedoci ih prepoznaju da su viđeni blizu lica mesta, a i u stanu Vladimira Jovanovića Japanca. Crnogorska policija hapsi i njega i on daje opširnu izjavu o celom tom događaju. NJih dvojicu puštaju, Japanac ostaje u Spužu. U Srbiji policija raspisuje poternice za njima dvojicom. Dešava se 5. oktobar, poternice se ukidaju. Oni, jedan po jedan, odlaze u Crnu Goru, gde borave po 24 sata. Sve vreme pod obezbeđenjem crnogorske službe bezbednosti. Ubrzo se vraćaju u Srbiju čisti za Budvu.


Kako su onda nestale zasluge i veze koje su Spasojevića i Lukovića spasle posle Pariza i učinile „čistim za Budvu“?

- Od leta 2000. godine, pa do vanrednog stanja, istraga za Budvu je mirovala. Tek u „Sablji“ sve se odjednom odnekud zna i sve više nije čisto. Međutim, zašto nikakva istraga nije bila pokrenuta u leto 2002. godine? Pošto su svi pripadnici Vojske koji su svedočili i na samom suđenju dali izjave još 2002. godine, ko je te izjave krio i gurao pod tepih? Kako je moguće da u Japančevom stanu nisu pronađeni nikakvi tragovi ni otisci Spasojevića i Lukovića ako drugi dokazi potvrđuju da su oni tamo boravili nekoliko dana?


Zameriće vam - pitanja, samo pitanja...

- Bez pitanja, nažalost, ne može. Jer, kako je moguće, ako su trojica pripadnika iz JSO-a po optužnici boravili u tom stanu pet dana, da nije pronađen ni jedan jedini trag?! Kako je moguće da postoji samo po jedan otisak od sve trojice na tri različita predmeta i to sva tri pokretna? Zašto ti predmeti više ne postoje? Zašto je policija navela da su ti predmeti fotografisani, a fotografije ne postoje?


Zašto sud i država beže od svih tih pitanja?

- To i jeste ključno pitanje. A ko koga i zašto j... u celoj toj priči - neka čitaoci zaključe sami.


Kako je došlo do toga da za „Budvu“ crnogorska policija odmah uhapsi Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, pa da ih ubrzo pusti? Da li je taj deo istrage vodila supruga crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića i ko je?

- To smo i mi tokom samog suđenja pokušali da isteramo na čistac. Sud je, međutim, i taj proglasio za tobože neosnovan. Formalno, obrazloženje je bilo: to bi samo odugovlačilo postupak!!! I to je sud! Neverovatno, ali istinito. Jedan od razloga što su Spasojević i Luković bili ubijeni u Meljaku je što su obojica mnogo znali i o tom famoznom pokušaju atentata na Draškovića. Oni, jednostavno, nisu imali šansu da prežive. Pored svega ostalog, njihov maler je što su mnogo znali o prljavim rabotama pojedinaca iz tadašnje vlasti.


Kako znate da su bili malerozni, jeste li lično učestvovali u „prljavim rabotama“ koje pominjete, ili ste ih gledali sa strane?

- U nekima da, u nekima ne.


Dobro, a kakvu ulogu je odigrala supruga predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića?

- Sudija Vujanovićeva je izašla na „lice mesta“ radi uviđaja. Tri dana posle toga je sklonjena s tog slučaja.


Ima li „Budva“ skrivenu pozadinu?

- Povodom „Budve“ se postavlja mnoštvo pitanja, uključujući i najčudnije: Ko je baš to veče ukinuo obezbeđenje Vuku Draškoviću? Sigurno nije Sloba zvao Mila Đukanovića da ga zamoli za takvu malu uslugu. Zna se ko je u to vreme bio dobar sa Milom Đukanovićem.


Kao da opet aludirate na Zorana Đinđića...

- Ne aludiram ja ni na koga, ali vidim kako se kockice same sklapaju. Hoću jedino da kažem da su sve bitne okolnosti - ili pogrešno utvrđene ili su ostale potpuno neutvrđene! Sve na šta ukazujem su neoborive činjenice čija analiza nije bila dozvoljena tokom suđenja. Uostalom, sa „Budvom“ se dogodilo isto kao na suđenju za ubistvo Đinđića. Kada su sudije videle da je đavo odneo šalu i da izvođenjem naših dokaza može biti poljuljana optužnica - sve je bilo prelomljeno preko kolena. Iz istih razloga, sudu je trebalo šest meseci da za „Budvu“ i „slučaj Stambolić“ napiše pismeni otpravak presude. Trebalo je svu tu gomilu gluposti obrazložiti.


Osuđeni ste i za četvorostruko ubistvo članova SPO na Ibarskoj magistrali i istovremeni pokušaj ubistva Draškovića. Da li bi na presudu Vrhovnog suda Srbije, po vašem mišljenju, uticalo veštačenje dometa mobilne telefonije za dan zločina jer su vaši branioci tvrdili da je taj deo Ibarske u „džepu“ koji je isključivao mogućnost da pošaljete signal-nalog Berčeku?

- Cela nameštaljka sa Ibarskom je puna rupa i raznih nebuloza. Ceo taj proces zato i traje već sedmu godinu. To je klasično silovanje svih učesnika u postupku, a po medijima vlada neka vrsta histerije. Godinama se priča kako su tu svi dokazi jasni, a presude nema jer ne postoje dokazi za koje bi mogli da se uhvate. Otkud dokazi kad je sve iskonstruisano zarad bolesnih ciljeva tadašnje vlasti.


Možemo li vam verovati, čak i ako ponudite nešto realno, s obzirom na to da ste priznali da ste februara 2001. sa tadašnjim načelnikom RDB Goranom Petrovićem i Zoranom Mijatovićem učestvovali u montiranju stvari oko zločina na Ibarskoj magistrali? Kako ćete dokazati da je Zoran Mijatović prekinuo istragu koju je vodio „Poskok“ i „uzeo sve materijale, govoreći da ga nije briga ko je vozio kamion“?

- Nismo samo mi učestvovali u tom montiranju! Na taj glupi potez sam pristao tek posle razgovora sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem. Nemojte zaboraviti da je u tome učestvovao i tadašnji beogradski okružni tužilac Rade Terzić, koji je uobličio krajnju optužnicu. Za to postoji niz veoma očiglednih dokaza. Postoje i svedoci koji su o tome, doduše stidljivo, povremeno govorili.


Uprkos tome, ko će vam poverovati da je tadašnja RDB sa nekim skrivenim planom preuzela „Ibarsku“ od zakonski jedino nadležne Javne bezbednosti“? O čemu se tu radilo i po čijem, možda, migu?

- Ako nije bilo ovako, zašto je onda tadašnja Služba naprečac uzela istragu pod svoje od Javne bezbednosti?! Pitanje je, u tom slučaju, takođe: Kako je bilo moguće da se tužilaštvo u to vreme zadovolji sa tako tankom pričom? Zbog čega sud nije pitao Zorana Mijatovića kada je svedočio šta je hteo da kaže kada je izjavio da njega ne zanima ko je vozio kamion!?


Kako je to Terzić montirao „Ibarsku“? Odakle znate da je to urađeno u dogovoru sa Đinđićem i šefovima Službe?

- Pa jeste tako bilo. Ali, izgleda da mnogima više odgovara da koriste silu nego pravo.[ antrfile ]


Tvrdite da je „Ibarska“ nameštaljka. Ako jeste - onda u njoj, na neki način, učestvuje i današnja vlast. Ali, šta će to današnjoj vlasti?

- To ne znam. Mislim da u tom predmetu nijedna od strana u postupku nema u „džepu“ ništa. Svi se vrtimo u jednom začaranom krugu. Kao u vrzinom kolu. Problem je što sud jednostavno ne želi da sagleda ni činjenice ni dokaze koje smo mi predstavili jer se današnje sudije više plaše da ne budu kritikovane u javnosti od pojedinaca, nego što se plaše da prekrše zakon! Važnija im je fotelja od istine i pravde. Evo samo nekoliko primera sa kakvim smo se sve totalnim nebulozama susretali tokom suđenja. Jedna od njih je i ono o dometu mobilne telefonije. Jer, iako je Vrhovni sud naložio da se to ponovo ispita, pošto je veštačenjem utvrđeno da na većem delu te trase u to vreme nije bilo signala, što je bilo potvrđeno i od mnogih svedoka, sud na ponovljenom suđenju to nije uradio!


Zbog čega?

- Zato što je u međuvremenu veštak preminuo! Upravo tako, a ja sad treba na robiju da odem zbog toga što sud nije hteo da angažuje novog veštaka. Kada smo na tome insistirali, opet smo dobili obrazloženje da je naš predlog neosnovan?!