Đinđića nisam viđao u Šilerovoj!

Đinđić i Čeda Jovanović su Dušana Spasojevića i LJubišu Buhu Čumeta zadužili da mi opipaju puls jer se DOS uoči 5. oktobra najviše plašio JSO. Danas se svi koji su dolazili u Šilerovu prave blesavi, posebno Vladimir-Beba Popović i Čeda, a kad je trebalo da se dođe na žurke sa gomilom kurvi i hostesa - onda su bili prvi. Ako mislite da ću vam reći da su dolazili Đinđić i Vilijem Montgomeri - onda moram da vas razočaram[ antrfile ]

Javnost je poslednjih godina posebno kopkalo: ko je sve od političara dolazio u zemunsku Šilerovu ulicu. Evo šta o tome za Glas javnosti i Kurir kaže Milorad Ulemek.


Kako ste se zbližili sa Dušanom Spasojevićem, Miletom Lukovićem Kumom i LJubišom Buhom Čumetom? Kakva je bila prava priroda vaših odnosa sa tom trojicom? Koliko ste puta bili u Šilerovoj pre penzionisanja i posle toga? Da li se nešto i šta u vašim odnosima menjalo uoči 12. marta 2003. godine?

- S njima me je, kako to reče gospodin eks ministar bezgrešni Dušan Mihajlović u svojim feljtonima, zbližio „momenat“ 5. oktobra. Pre toga sam se sa Spasojevićem i Lukovićem znao samo površno. Sa Čumetom se do 5. oktobra uopšte nisam poznavao. Oni su, kako pre 5. oktobra, tako i samog 5. oktobra, imali zadatak da mi se približe zato što se DOS najviše plašio reakcije JSO.


Ko ih je za to angažovao?

- Kasnije sam saznao da su bili poslati ispred pojedinih čelnika tadašnjeg DOS-a. Sa zadatkom da mi opipaju puls...


„Ispred“ kojih čelnika DOS-a?

- Pre svega Zorana Đinđića i Čede Jovanovića.


Šta znate o odnosima Đinđića, Jovanovića, Spasojevića i Mileta Lukovića - Kuma?

- Znam da su ti odnosi uspostavljeni preko Buhe, a opet suštinski preko Dragoljuba Markovića. To je bila ta „surčinska linija“. To se desilo početkom 1999. godine. Kako je to sve išlo do 5. oktobra - ne znam tačno. Pre 5 oktobra, kao i posle, njihova viđanja su učestala. To znam. Jer, recimo, kad god je trebalo da se vidim sa Đinđićem u periodu od 5. oktobra do konstituisanja vlade, svaki put su svi ti sastanci bili zakazivani preko Dušana Spasojevića. I svakom tom susretu su prisustvovali ili Buha ili Spasojević ili obojica. Uz obaveznog Čedu. Imao sam ponekad utisak da se plaše da im nešto ne promakne između mene i Đinđića. Kasnije, kada je Đinđić postao premijer, svi kontakti su išli preko Čede.


Kako su se razvijali vaši odnosi sa Spasojevićem i Lukovićem?

- Priroda naših odnosa, u samom početku bila je prevashodno vezana za događaje oko 5. oktobra. Kasnije je postala službeno-prijateljska. I danas, za razliku od mnogih, ja te naše odnose i poznanstva ne krijem. Kao ni svoje odlaske u Šilerovu koji su bili periodični. Nekad česti, a nekad ne. Ti odnosi ostali su isti do 12. marta, mada sam se tada ređe viđao sa njima jer je Dušan nekoliko meseci pre 12. marta počeo da se iracionalno ponaša.


U kom smislu iracionalno?

- Nepredvidivo, pomalo bahato. Ali, tako to ide kada moć nekome udari u glavu.


Koja vrsta moći: finansijska, politička ili neka druga?

- Ne znam. Nekako, to više nije bio onaj Dušan koga sam poznavao 5. oktobra. Postao je prek, nekako osion. Da li je on stvarno utripovao - da je zaista finansijski ili politički akt ne znam. Uglavnom, tako se ponašao. Meni to nije odgovaralo, pa sam se od njega poslednjih meseci malo udaljio.


U vreme svojih boravaka u Šilerovoj, koga ste sve sretali u tom „tržnom centru“ i kakva je, po vašim saznanjima i proceni, bila priroda odnosa između tih „posetilaca“ i Spasojevića i Lukovića?

- Dolazili su mnogi. A „priroda odnosa“ bila je različita. S nekima čisto prijateljska, s nekima čisto interesna. Ali, nisam ja držao Spasojeviću sveću, niti sam dublje ulazio u to kakvi su odnosi između njega i svih onih koji su tamo dolazili.


S kime je, poimenično, Spasojević imao prijateljske, a sa kim interesne odnose? O kojoj vrsti prijateljstva, odnosno interesa se tu radilo?

- Zaista nisam Dušanu držao sveću pri tim njegovim kontaktima, Nisam, iako mnogi, kako vidim, još imaju predrasudu da smo Dušan i ja bili mnogo bliski i da smo bili „jedno“. To, ipak, nije bilo baš tako.


Dobro, a ko je sve dolazio? Ko i zbog čega danas prikriva svoje veze i kontakte sa Spasojevićem, Buhom i Lukovićem i šta se naknadnim „šminkanjem“ pokušava da zabašuri i postigne?

- Pa, to možete da vidite i sami. Mnogi danas prikrivaju kako svoje poznanstvo sa Spasojevićem i Lukovićem, tako i svoje posete Šilerovoj. U tome prednjače Vladimir Popović i Čedomir Jovanović, alijas Bebica i Čedica. Danas se svi oni prave blesavi, a kad je trebalo da se dođe na žurke sa gomilom kurvi i hostesa-onda su bili prvi! Od njih čovek nije mogao da dođe na red! I tu nema šta da se šminka niti zabašuruje. Sve se to zna, samo što to danas mnoge interesuje jedino radi pravljenja afera, što to služi uglavnom kao municija za blaćenje. Jednostavno, danas nema političke volje ni interesa da se sve to istera na čistac.


Zbog čega nema?

- Srbija nije spremna za punu i pravu istinu o svim tim događajima! Možda će biti jednog dana...


Iako Srbija nije spremna, možete li ipak navesti ime nekog poznatijeg posetioca Šilerove osim Čede i Bebe? Zašto se ustežete?

- Nemam ja tu šta da se ustežem! Ako mislite da ću vam reći da su dolazili Đinđić i bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri - onda moram da vas razočaram! Dolazili su mnogi, što za mog prisustva, što u vreme kada ja nisam bio tamo. Uostalom, vidim da ni sud ni tužilaštvo nisu na tome mnogo insistirali. Ni kad su o tome govorili oni koji su u Šilerovoj mnogo više vremena provodili od mene.

U Beogradu postoje ljudi koji su uvereni da su Spasojević i Luković bili povezani sa nekim stranim obaveštajnim službama, koje su i preko njih, u najmanju ruku, mogle da utiču na ponešto od onoga što je prethodilo ubistvu Đinđića. Raspolažete li vi bilo kakvim saznanjima u ovom smislu?

- Takvih saznanja nemam. Oni su imali neku vezu u to vreme prema crnogorskoj službi bezbednosti. Posredno, preko par likova, ali da su imali vezu ili da su bili na vezi sa nekom ozbiljnom stranom službom to ne znam.