NOVE KNJIGE : "Otmica Kosova"

piše: Dr Dragan Petrović

Knjiga "Otmica Kosova" Miloša Kneževića, jednog od najuglednijih domaćih autora iz domena politikologije, pravne teorije i kritičke geopolitike, šesta je u nizu naučnih monografija autora, koji se već dve decenije usredsređeno bavi kosovskometohijskim pitanjem. Pre ove knjige, autor je kosovsku problematiku obradio u knjigama "Balkanska pometnja" (1996), "Kosovo i Metohija - izazovi i odgovori" (1997), "Krstareća demokratija" (1999), "Kosovo i Metohija - kulturno-istorijska ne baština" - CD (2000) i "Kosmetske teme". Može se reći da je za naše ne tako produktivne i postojanim teorijskim uvidima nesklone prilike reč o jednom odista respektivnom i konzistentnom kosovološkom opusu.

Knežević je po obrazovanju politikolog i pravnik, sa izrazitim filozofskim, istoriografskim i kulturološkim sklonostima. Široj javnosti autor je poznat kao multidisciplinaran, moglo bi se reći razuđen i višeslojan pisac u nekoliko naučnih oblasti. Ujedno, Knežević je odista retka pojava među domaćim autorima - u takve, na primer, spadaju Smilja Avramov, Kosta Čavoški, Zoran Avramović, Slobodan Samardžić, Slobodan Antonić i još poneko.

Na 227 strana monografije "Otmica Kosova" autor je ukomponovao devet poglavlja, zapravo stručno-naučnih radova, napisanih o problematici južne srpske pokrajine u proteklom decenijskom periodu (1997-2006). Svaki rad je objavljen u uglednim domaćim naučnim časopisima i zbornicima, počevši od Nove srpske političke misli, zbornicima Instituta za geopolitičke studije, preko Geopolitičkih raskršća, Geopolitike i tematskih dodatka u Glasu javnosti.

Već i sami naslovi poglavlja predstavljaju jedinstveni pregled razvoja kosovskometohijske drame u posmatranom razdoblju: 1. Geopolitička sadašnjost Kosova i Metohije (1997), str. 7-20; 2. Kosovo i Metohija - scenariji budućnosti (1997), str. 21-90; 3. Kritika kosmetskog političkog paralelizma (1998), str. 91-122; 4. Albanska fantazma prava na otcepljenje (1998), str. 123-145; 5. Ciklusi kosovskog mita (1999), str. 146-162; 6. Otmica Kosova (2000), str. 163-176; 7. Nećemo priznati kidnapovanje Kosova (2005), str. 177-186; 8. Posledice eventualne nezavisnosti Kosova (2006), str. 187-204; 9. Prevelika Albanija za premali Balkan (2006), str. 205-221.

Upravo decenijski kontinuitet posmatranja, objašnjavanja i razumevanja problematike Kosova i Metohije, paralelno sa svim zapletima i burama koje su u tom vremenu obuhvatale južnu srpsku pokrajinu, omogućio je misaonu zaokruženost u širokom tematskom okviru analize do bola osetljivog i emotivno pregrejanog fenomena. Iako je problem Kosova i Metohije mnogo stariji i dublji od dve poslednje decenije, koje su predmet pažljive analize ove knjige, upravo je u ovom dramatičnom periodu došlo do konfliktne internacionalizacije kosmetskog pitanja. To se prvenstveno dogodilo kroz brutalno uplitanje SAD i NATO u obliku oružane agresije na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine, a potom i kroz zaposedanje južne srpske pokrajine međunarodnim snagama, koje traje sve do današnjih dana, kada se bez većih uspeha pokušava i rešiti njen budući status.

Egzodus najvećeg dela srpskog i nealbanskog stanovništva sa Kosova i Metohije, kao i svakodnevno nasilje koje se u poslednjih osam godina primenjuje od strane albanskih ekstremista, separatista i terorista, nad njihovim preostalim pripadnicima, najrečitije govori o protivpravnoj i nepravednoj prirodi poretka koji vlada na KiM. Odatle nije teško zaključiti da ni pitanja lične sigurnosti građana i ljudskih prava nacionalnih zajednica ni iz daleka nisu počela da se rešavaju na potreban način, iako je pokrajina već duže vreme pod nadležnostima međunarodnih snaga. Imajući to u vidu, uprkos namerama da se realna diskriminacija i aparthejd nad Srbima sakrije i zabašuri, autor ukazuje da su se prilike na KiM u svemu pogoršale i da su upravo Srbi najveće žrtve i stradalnici nelegitimne i nelegalne albanske težnje odvajanja od Srbije i nezavisnosti.

Na osnovu uvida u gorčinu realnih odnosa na KiM, a ne u njihove simulacije i medijske krivotvorine, pridržavajući se legalističkog stava, Miloš Knežević u "Otmici Kosova", s verom u pravo i pravdu i argumentovano ukazuje na nemogućnost rešavanja kosovskog pitanja, izvan međunarodno priznatih granica Republike Srbije. Pri tom se autor oslanja na Sporazum u Kumanovu juna 1999. godine i Rezoluciju OUN br. 1244, kojom je i dat mandat snagama OUN za privremeno održavanje reda na ovom području.
Pisac knjige "Otmica Kosova" Miloš Knežević čitaocima predočava istorijske, pravne, političke, sociološko-ekonomske, i religijsko-crkvene dimenzije kosovskog pitanja. Na stranicama ove knjige se upravo snagom racionalnih i činjenično utemeljenih argumenata ističe da, i pored kompleksnosti problema, rešenje nije moguće tražiti, a još manje pronaći, izvan međunarodno priznatih granica Republike Srbije. Na toj osnovi autor se odlučno zalaže za različite modalitete postavljanja suštinske autonomije pokrajine u državnom, tj. teritorijalnom sastavu Republike Srbije.

U knjizi "Otmica Kosova" Knežević, takođe, pojašnjava političko delovanje različitih subjekata na srpskom i južnoslovenskom prostoru protekle decenije, od unutrašnje političke scene Srbije, do neskrivenih interesa stranih sila i tzv. nevladinog sektora, odnosno NVO. Odatle Kneževićeva knjiga predstavlja neophodno štivo za sve one koji nastoje i žele da što dublje proniknu u najvažnije nepoznanice kosovskometohijskog problema koji, u ovom času, toliko tišti Srbiju i srpski narod, ali i razne činioce u međunarodnoj zajednici.