Albansko Kosovo je leglo terorizma

ANES ALIĆ: Radikalne muslimane u Bosni i Srbiji finansiraju bosanski muslimani koji žive u Beču i drugim austrijskim gradovima, kao i u Saudijskoj Arabiji
Magdi Alam: Svaki četvrti evropski musliman prošlog leta je smatrao da su samoubilački teroristički napadi na civile legitimno sredstvo odbrane islama

Nemački pisac i novinar Henrik Broder je u nemačkom Špiglu, u tekstu pod naslovom "Kapitulacija pred islamskim fanatizmom", naveo nekoliko ekscesnih događaja zbog koji su naglo zahladneli odnosi između Evrope i islamskih zemalja. Prvi primer je bila izmišljena vest koju je pročitao na televiziji Rudi Karel povodom proslave osme godišnjice iranske revolucije. Vest je bila propraćena kratkim filmskim insertom u kom se vidi kako gomila obožavateljki gađa Homeinija grudnjacima i gaćicama. Naravno, sledila je oštra reakcija iranskih vlasti, a isto se dogodilo i posle Ruždijevih "Satanskih stihova", kao i posle objavljivanja 12 karikatura u Danskoj na kojima se prikazuje Muhamed u smešnim pozama.

Priča o grehu umetnika Gregora Šnajdera, kome je bilo zabranjeno izlaganje njegove "kocke" na izložbama u Berlinu i Veneciji jer je podsećala na Ćabu iz Meke, imala je preventivni karakter kako se ne bi izazvao islamski terorizam. Ovi i slični primeri izazvali su podrugljiva pitanja novinara i umetnika da li bi trebalo uvesti obavezu da se pre svakog pisanja novinarskog teksta ili stvaranja bilo kakvog umetničkog dela traži blagoslov predstavnika relevantnih verskih zajednica.

Međutim, tačno je i to da je poslednjih 15 godina iz Evrope pošlo na hiljade autohtonih i imigrantskih islamskih terorista, među kojima na desetine kamikaza koji su otišli da vode džihad u Avganistanu, Alžiru, Čečeniji, Kašmiru, Albaniji, Bosni, na Kosovu, u Izraelu, Somaliji, Maroku, Jemenu i Iraku! Posle terorističkog napada na SAD septembra 2001. Amerikanci teže da razbiju islamističku scenu integrisanu u globalnu mrežu džihada. U to ime bosanska vlada je 2002. američkim vlastima izručila šestoricu vehabita sa bosanskim pasošima koji su rođeni u Alžiru. Oni su odvedeni u Gvantanamo, a diskretna hapšenja su nastavljena osim na prostorima Kosova i Metohije.

U svojoj analizi "Vehabizam: od Beča do Bosne", predstavljenoj u ciriškoj agenciji "ISN sekjuriti voč" u Cirihu, Anes Alić navodi da radikalne muslimane u Bosni i Srbiji finansiraju i predvode bosanski muslimani koji žive u Beču i drugim austrijskim gradovima, kao i u Saudijskoj Arabiji. Zato događaji u Sandžaku vezani za hapšenja vehabita i likvidaciju njihovog vođe Prentića nemaju veze sa terorizmom već predstavljaju pokušaj da se poveća uticaj vehabitskog pokreta u Bosni i Sandžaku ili čak da se stvori paralelna islamska institucija u ovim dvema balkanskim državama.

Po svemu sudeći, ova dva vehabitska pokreta finansijska sredstva i akciona uputstva dobijali su od vehabitskih duhovnih vođa Bosne i Srbije koji sada žive u Beču.

Zvaničnici bosanske islamske zajednice i bosanska policija optužili su bivšeg duhovnog vođu bosanskih muslimana Muhameda Porču, koji se danas nalazi na čelu bečke administrativne jedinice Islamske zajednice, za pružanje finansijske i ideološke podrške nedavno u saobraćajnoj nesreći stradalom Jusufu Barčiću i njegovom vehabijskom pokretu.

Porča - inače Borčićev kolega sa univerziteta u Saudijskoj Arabiji - poziva na stvaranje paralelne islamske zajednice u Bosni koja bi propovedala radikalni islam. Zvaničnici bosanske islamske zajednice optužili su Porču da je odgovoran i za organizovanje i finansiranje poseta radikalnih muslimana iz Nemačke i Austrije Bosni.

Bosanski mediji i zvaničnici Islamske zajednice takođe su imenovali još jednog bosanskog duhovnog vođu koji živi u Beču Adnana Buzara kao glavnog pomagača Barčića do njegove smrti, kao i njegovog pokreta. Dileme nema, Buzara će nastaviti taj svoj posao, a sigurno će i učestvovati u odabiru Barčićevog naslednika.

Buzara je zet palestinca Sabri al-Bane, poznatog i po imenu Abu Nidal, osnivača Revolucionarnog saveta Fataha i najtraženijeg međunarodnog teroriste sa kraja 80-ih godina prošlog veka. Al Bana je ubijen u Iraku 2002. godine.
U situaciji kada se i na Kosmetu stvaraju verski centri radikalnog islama čvrsto povezani sa kriminalnim bratstvima koja drže apsolutnu vlast u Pokrajini, čitav niz evropskih analitičara smatra da Kosovo, kao nezavisna pravna država, nema izgleda za opstanak. U ekonomskom pogledu ono će zauvek biti "crna rupa" Evrope i zahtevati sve više novčane pomoći. U političkom pogledu, privid stabilnosti na Kosovu će nestati zbog borbe za prevlast između klanova, njihovih političara i komandanata. Sve ovo će dovesti do bujanja kriminala i njegovog širenja po Evropi.

Na drugoj strani, Magdi Alam je u milanskom listu Korijera dela Sera podsetio svoje čitaoce da je svaki četvrti evropski musliman prošlog leta smatrao da su samoubilački teroristički napadi na civile legitimno sredstvo odbrane islama. Imajući ovo u vidu, kao i činjenicu da je hamburška ćelija Al kaide pripremila i rukovodila najstrašnijim samoubilačkim terorističkim napadom u istoriji - na NJujork i Vašington 2001. godine, Majkl Čertof, američki sekretar za unutrašnju bezbednost, prozvao je Evropu da bi mogla da postane fabrika muslimanskih kamikaza.

Stajući u odbranu Evrope, Alam navodi da je naivno verovanje stručnjaka iz Amerike da će se terorizam iskoreniti poboljšanjem načina života i povećanjem nivoa obrazovanja jer najopasniju generaciju islamskih terorista čine dobrostojeći i visoko obrazovani pojedinci. Takođe, dodajući da društveni modeli suživota u Evropi nisu uspeli, ne zato što je muslimanima dozvoljeno da afirmišu svoj sopstveni identitet, već zbog toga što od njih nije traženo da poštuju pravila i da dele vrednosti koje čine osnov zajedničkog identiteta.

Nevolja je, ističe Alam, što Evropa, za razliku od Amerike, ima kulturu prava, ali ne i dužnosti i što se ograničila na davanje sve više prava šakom i kapom, ne tražeći zauzvrat pokoravanje obavezama. Po svoj prilici, to je bila i jedna od najvećih grešaka svih strateških elita koje su vladale socijalističkom Jugoslavijom i Srbijom kada je reč o odnosima prema nacionalnim manjinama, posebno albanskoj.
     
ODNOSI


Ministar inostranih poslova Albanije Besnik Mustafaj je bečkom Kuriru rekao kako odnosi Albanije sa Srbijom nisu "dovoljno dobri" i da bi poboljšanje tih odnosa sasvim sigurno doprinelo i razrešenju kosmetske krize.
- Albanija je Beogradu u proteklih osamnaest meseci predala mnoštvo predloga za poboljšanje saradnje, ali iz Srbije je prihvaćeno malo - primetio je Mustafa.
Mustafa je posebno naglasio da neće biti nikakvog spajanja Kosova i Metohije i Albanije u "veliku Albaniju".
- Parlament i vlada u Tirani su jasno stavili do znanja da neće biti promene granica. Međutim, mi ćemo izgraditi trajnu i intenzivnu saradnju između Albanije i Kosova - najavio je šef diplomatije iz Tirane.


NEMCI SE PLAŠE ISLAMA

Nedavno je reprezentativno ispitivanje javnog mnjenja u Nemačkoj pokazalo da Nemci imaju određenih problema sa islamom. Većina Nemaca, njih 83 odsto, smatra da je savremeni islam obeležen fanatizmom, 71 odsto smatra da je islam netolerantan prema ženama, a 61 odsto Nemaca je uvereno da će, pre ili kasnije, doći do velikog konflikta između hrišćana i muslimana.
Više od polovine Nemaca u Nemačkoj, tačnije njih 56 odsto, zastupa stav o reciprocitetu tako što misli da treba zabraniti gradnju džamija sve dok muslimanske zemlje zabranjuju gradnju hrišćanskih bogomolja na svojim teritorijama.

PREKRAJANJE GRANICA

Prošle godine, u jeku kampanje za referendumsko izjašnjavanje o nezavisnosti Crne Gore, u Podgoricu je stigla "posmatračka" delegacija iz Baskije.
Grupa Baskijaca koja predstavlja nepriznatu špansku federalnu jedinicu došla je na lice mesta da osmotri i vidi kako se do nezavisnosti dolazi na brdovitom Balkanu. Baskijski "posmatrači" tom prilikom su bacili oko i preko granice, u atar albanskih separatista na Kosmetu koji su im po metodima delovanja mnogo bliži.
Jednodušan zaključak Baskijaca je bio "kada mogu Crnogorci referendumom, to možemo i mi", a alternativa za naš cilj uvek je prisutno kosmetsko iskustvo.