Kosmet - unutrašnja ili spoljašnja bezbednosna dilema Srbije

U svesti svakog naroda postoji predstava, da mu njegova država mora osigurati bezbedan, samostalan i miran život. U tom smislu možemo shvatiti ulogu i organizovanje Srbije tokom proteklog, ali i u budućem periodu. U najrasprostranjenijem shvatanju zadataka i uloge države Srbije bezbednost je od iskona predstavljala njenu prirodnu ulogu. Verovatno je ovo i najstarija, najvažnija, a s obzirom na sadašnju bezbednosnu situaciju, najverovatnije će i ostati trajna i sve više dobijati na značaju. Bezbednost stanovništva, njegova egzistencija, teritorijalna celokupnost, očuvanje nezavisnosti... uprkos mnogobrojnim teorijama i teoretičarima, predstavlja najdublji i najaktuelniji smisao državne organizovanosti svake konkretne zajednice, pa tako i Republike Srbije.

Danas se pred Srbiju stavlja sudbonosno pitanje - biti ili ne biti potčinjen što je, istini za volju, i ranije predstavljao osnovni uslov egzistencije svih drevnih državnih zajednica od polisa do carstva. Iz bezbednosnih razloga manje zajednice i slabije države, u šta svrstavamo i Srbiju, su do sada opstajale samo potčinjavajući se ili sklapanjem saveza sa moćnijim od sebe. Bezbednost Srbije, spoljna i unutrašnja, je permanentno ugrožavana, a naročito poslednjih dvadesetak godina. Upravo smo svedoci, ovih dana, finalizacije najozbiljnijeg testiranja bezbednosti Srbije do sada. Čini se da ugrožavanje bezbednosti Srbije nikada nije bilo tako aktuelno kao danas jer se nastoji da se oduzme kolevka srpstva - Kosovo i Metohija.
Činjenica je da Srbija danas ne može sama da odbrani Kosmet, pa se neminovno nameće svojevrsna bezbednosna dilema - kojim putem krenuti i na koji način očuvati svoju nacionalnu bezbednost. Srbija se ne odriče, niti se sme odreći, prava na sopstvenu bezbednost - nacionalnu bezbednost, koja i danas treba da predstavlja njen najviši državni cilj.

Dakle, Srbija se nalazi u svojevrsnoj bezbednosnoj dilemi, a rešenje te dileme nesumnjivo će imati odlučujući uticaj za njen opstanak i dalje funkcionisanje. U suštini, bezbednosnu dilemu danas možemo u izvesnom smislu označiti i kao anarhično stanje. Čini se da je najvažnija dilema - od koga očekivati podršku za ostvarenje naših bezbednosnih interesa. Rešenje ove bezbednosne dileme bi bilo daleko lakše naći da Srbija ima jasno definisane nacionalne, pa otuda i bezbednosne interese. Ono što posebno čudi (zabrinjava) jeste nepostojanje ni bezbednosne politike. Ovo u izvesnom smislu predstavlja i bezbednosni paradoks. Međutim, bezbednosni paradoks u Srbiji treba shvatiti kao faktor koji direktno utiče na organizovanje subjekata bezbednosti, a prvenstveno na vojsku, policiju i dr. institucije.
Za razliku od donedavnog organizovanja, funkcionisanja i shvatanja uloge vojske kod nas, danas se uočava njeno kvantitativno smanjenje na račun kvaliteta. Ovo brojčano smanjenje vojske izaziva sumnju u njenu mogućnost da ostvari Ustavom predviđenu joj ulogu. Uz ovo treba dodati činjenicu da još nije usvojena strategija bezbednosti ili doktrina itd. Međutim, predviđa se učešće vojske u misijama NATO gde god to bude potrebno. U tom smislu se vrši njena organizacija, osposobljavanje starešinskog kadra, naoružavanje, finansiranje itd.
      
Više je nego očigledno da su se poremetili odnosi između Srbije i SAD pri čemu se ne sme zaboraviti agresija NATO na SRJ 1999. godine kao i sadašnje odobravanje otimanja Kosmeta. Takođe i Evropa kojoj i mi pripadamo i kojoj smo oduvek bili usmereni, a koja je možda i najviše doprinela raspadu SFRJ i SRJ. Evropa je danas jedan od najvećih zagovornika - njeni legalni predstavnici to potvrđuju - potrebe nasilnog otimanja Kosmeta od Srbije. Za razliku od donedavnog blagonaklonog gledanja na nasilnu promenu državnih granica i teritorijalno proširenje, danas se otcepljenje Kosmeta opravdava potrebom stvaranja viših državnih formi i zadovoljenja njihovih interesa itd. Činjenica je da sa pravnog aspekta i agresija i secesija predstavljaju moralnu subverziju, ideološko-politički i ekonomski imperijalizam i hegemonizam uperen protiv nezavisnosti i opstanka Srbije. Nemoguće je ovom prilikom upuštati se u detaljnu raspravu kolika je moć zaista potrebna Srbiji da bi odolela, pre svega, spoljašnjim "prijateljskim" nastojanjima njene destrukcije. Odgovor po pitanju rešenja bezbednosne dileme Srbije se gotovo sam nameće. Međutim, ovaj problem je moguće uspešno rešiti samo ako se pristupi stvaranju i sprovođenju integralne bezbednosne politike. Ova politika, međutim, podrazumeva i nastanak određenih posledica jer zadiru duboko u državnu strukturu i zahtevaju razmatranje organizovanosti celokupnog sistema bezbednosti. Ono što se nije smelo, niti se sme, svrstati u bezbednosnu dilemu jeste insistiranje i isticanje temeljnih državnih vrednosti Republike Srbije, njenih nacionalnih interesa i ciljeva što predstavlja polaznu osnovu i vodilju bezbednosne politike i bezbednosnog organizovanja. Postavljene vrednosti i ciljevi su u visokoj korelaciji sa ocenama mogućnosti ugrožavanja bezbednosti Srbije.

Dakle, rešenost, jedinstvenost i odlučnost očuvanja kolevke srpstva kao neotuđivog dela teritorije Republike Srbije, odnosno njene nacionalne bezbednosti, treba da predstavlja najjasniji odgovor svim izvorima ugrožavanja. Neshvatljivo i nedopustivo je da u uslovima ugroženosti Kosova i Metohije, odnosno nacionalne bezbednosti Srbije, egzistira nepostojanje i nedefinisanost politike bezbednosti, strategije bezbednosti, državnih interesa itd. U tom slučaju i sam sistem bezbednosti Srbije, odnosno rešenost da Kosovo i Metohija kao srpska kolevka ostanu neotuđivi deo teritorije Republike Srbije postaje bezbednosna dilema. Dakle, rešenje bezbednosne dileme treba tražiti u odgovoru na pitanja šta čini njenu suštinu, i gde je ista primarno locirana - unutar ili izvan naše države. To je osnovni uslov za očuvanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije i kolevke srpstva, Kosova i Metohije, kao integralnog dela njene teritorije.

MISIJA EU NA KOSMETU

Evropska unija je dopunila plan za upućivanje svoje misije na Kosmet, zadužene za obezbeđenje vladavine zakona i nadzor sprovođenja odredbi budućeg statusa pokrajine, čiji bi šef trebalo da bude holandski diplomata Piter Fejt.
Reč je o planu koji je usvojen prošle jeseni i otad u dva navrata menjan u očekivanju da EU preuzme ključnu ulogu u predviđenoj Međunarodnoj civilnoj misiji na Kosmetu. Brisel užurbano radi na konačnom uobličavanju buduće misije koja će naslediti Unmik na Kosmetu. Prema dopunjenom planu EU misije na Kosmetu, ona bi imala sedišta u Prištini i Kosovskoj Mitrovici, kao i "odeljenje za saradnju i veze" u Beogradu. U sastavu misije EU bi bila 72 funkcionera, a godišnji budžet Međunarodne civilne kancelarije na Kosmetu bi bio oko 19 miliona evra. Celokupna misija uključuje i više stotina međunarodnih sudija tužilaca i policajaca.
Beta