Članstvo u EU ne može da bude zamena za oduzeti Kosmet

Albanci na Kosovu i Metohiji odavno su se okrenuli ekstremizmu, separatizmu, iredentizmu, fundamentalizmu i integrizmu - sve ono negativno protiv čega je autentična Evropa. Problem je, međutim, u tome što oficijelna EU Albance pomaže u svemu tome. Zvaničnici iz Evropske unije ne žele da priznaju da su beli aparthejd i antislovenska tortura, koje sprovode militantni albanski ekstremisti nad Srbima, u biti antievropski i antihrišćanski.

U kom pravcu će se odvijati kosmetska kriza, ka razrešenju ili ka novim problemima?
- Kosmetski problem je složen i, po svoj prilici, osuđen je na dalja usložnjavanja. Kakva je situacija u ovom času, niti će Kosmet trenutno postati nezavisno, niti će se brzo, a pogotovu ne odmah vratiti u sastav Srbije. U politici su najgora, ali i najčešća nepotpuno određena stanja. Svi koji očekuju opšteprihvaćen konačni status Kosova i Metohije već su se suočili s nagoveštajima da nije reč o konačnom nego tek o nekom od mogućih statusa u budućnosti. Oni koji su se nadali da će kosmetski čvor biti presečen Ahtisarijevim mačem, prevarili su se. Sečivo Martijevog mača je bilo tupo, čvor tvrd, uplitanje čvora ne prestaje. Arijadnina nit vodi dalje u lavirint, sve do kapija Saveta bezbednosti UN, a možda i do neke nove sednice i nove rezolucije. No, ni to, verovatno, neće biti kraj zamršenom kosmetskom problemu. Jer, kao što postoje institucionalni i proceduralni okviri razrešavanja međunarodnih sporova, isto tako postoje i postupci njihovog mimoilaženja i ignorisanja. Otuda je razložno pomisliti da će u istoriju budućih komplikacija biti upisano i nastojanje proalbanskih krugova na Zapadu da izbegavaju svako ono mesto na kome bi albanski interesi za nezavisnim Kosovom bili ugroženi ili osporeni. Tako može da se desi da se čitava zapadna akcija amputacije Kosmeta od Srbije ubuduće vodi na vaninstitucionalnom planu, mimoilaženjem Srbije, kriptopolitički i unilateralno. Može da se dogodi da se famozna međunarodna zajednica podvoji na one koji ne priznaju nezavisno Kosovo i one koji ga, bez obzira na odnose sa Srbijom, priznaju. Srbiji će, naravno, takve okolnosti komplikovati ionako težak međunarodni položaj jer će biti primorana da se odlučnije uspostavi prema onima koji priznanjem nezavisnosti albanizovanog Kosova ne priznaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na svakom delu njenog prostora.

Šta mislite o pominjanju talibanizacije Kosmeta?
- Albanski separatisti su po sebi politički nekorektni, ekstremisti i fanatici, daleko od svake pomisli na toleranciju i koegzistenciju sa Srbima. Za njih je demokratija stvaranje i to po svaku cenu druge čiste albanske države na Balkanu. Temelj velikoalbanskog nauka ukazuje na htenje albanske nacionalne države svugde gde ih ima i gde su nasiljem postigli relativnu etničku većinu. Albanski separatizam je ujedno i svealbanski fundamentalizam koji se od islamskog razlikuje samo činjenicom da u sebe uključuje i dva vida hrišćanstva. Mogućnost da se u svealbanstvu ispolje razne religije i ateizam, pružio je program Prizrenske lige albanske iredente. Albanci na Kosovu i Metohiji, dakle, primenjuju ekstremizam, separatizam, iredentizam, fundamentalizam i integrizam - sve ono protiv čega je autentična Evropa. Problem je, međutim, u tome što oficijelna Evropa Albance pomaže u svemu onome što je razorno i što nikako ne valja. Zvaničnici iz Evropske unije do sada nisu ispoljili želju, a ni sposobnost da shvate pravu prirodu albanskog ekstremizma na Kosmetu. Oni ne žele da priznaju da su beli aparthejd i antislovenska tortura, koje sprovode albanski ekstremisti nad Srbima, u biti antievropski i antihrišćanski. Neće da znaju da je albanski šovinizam nešto najdublje suprotno evropskim idealima multietničnosti i multikulturalizma. Začude se i tobože zabrinu tek kada uvide da među Albancima cvetaju narkokarteli, prostitucija, trgovina belim robljem, oružjem i terorizam. Naročito ostupnu kada otkriju, ono što ionako znaju, da među Albancima deluju zakleti antizapadnjaci, istomišljenici Osame bin Ladena i Al kaide. Tada ih, kao i u Bosni, tobože iznenadi pojava albanskih talibana. Ali, sve to je jako površno i manipulativno. Zapadnjaci, u stvari, vrlo dobro znaju za zulume OVK, Haredinaja, Čekua, Tačija... Nažalost, na Kosmetu je stvorena haotična kvazidržava, zloćudna Albanida i Islamida. Zato je evrounionističko išćuđavanje koliko prozirno toliko licemerno. Pa oni su, pobogu, sve to i zamešali!

Da li verujete u iskren i principijelan stav Rusije kada je reč o podršci Beogradu?
- Rusija Vladimira Putina nije Rusija iz vremena Borisa Jeljcina. Da bi se shvatila savremena Rusija, potrebna je korenita promena načina opažanja. U zapadnim krugovima još preovlađuju predrasude o Rusiji na kliskoj geopolitičkoj nizbrdici. Rusija je, međutim, u uzlaznoj fazi konsolidacije i jačanja koje joj postepeno vraća zahtevnu ulogu megasile. Najveća zemlja sveta vraća se na staro mesto u međunarodnim odnosima, što izluđuje kratkovide i privremene hladnoratovske dobitnike. Oni, naime, smatraju da je obnova bilo kakve moći Rusije ujedno i početak novog hladnog rata!?
Rusija, doduše, više nije neposredno politički aktivna na Balkanu, bar ne vojno, kako je bila u vremenu bipolarne konfrontacije sa Zapadom. Rusko prisustvo u regionu sve više se oslanja na atraktivnu moć kapitala, na geoekonomiju. Rusija je zainteresovana za energetske, saobraćajne i finansijske tokove, banke, industrijske i poljoprivredne kapacitete, zemljište... Reč je o novim i za mnoge iznenađujuće sofistikovanim interesima koje, kada god može, plasira revitalizovani ruski činilac. U tom smislu, koliko znam, Rusija se nikada nije odrekla uticaja na pograničnim rubovima srednje Evrope i Balkana da bi u ovom času morala da se strogo pridržava nekog javnog ili tajnog dogovora o preraspodeli interesnih sfera. Zato Rusija, koja za razliku od Amerike, ne vodi iscrpljujuće lokalne i regionalne ratove, štedeći dah, preuzima teret međunarodnog legalizma.

Mnogima u Srbiji se čini kao da Rusija svoj bolji položaj gradi prvenstveno na kosmetskom slučaju. Rusija je, međutim, univerzalni igrač, koji kosmetski problem, kao važan regionalni detalj, uklapa u svoj globalni nastup. Zato se na srpskoj strani najčešće nepotpuno sagledava ruski stav u raspravama povodom konačnog statusa Kosmeta. Jer, dok se s jedne strane ispoljava evroforična evroatlantska orijentacija - za koju se zna kakva je prema obnovljenoj Rusiji - s druge strane se očajnički, očekuje ruska uviđavnost i zaštita. To je, u najmanju ruku, nesavladana protivrečnost pomenute iskrenosti i principijelnosti. Naposletku, Rusija će sigurno zastupati sebe i svoje interese. Nema sumnje da se u najdublje i najdugoročnije ruske interese u Evropi na Balkanu ne uklapa evroatlantistička težnja redefinicije srpske države kroz oduzimanje Kosova i Metohije. Zato sam uveren da nagoveštaji ruskog veta nisu isprazna demagogija, već postupno i razložno ocrtavanje kontura ruske volje u sadašnjosti i budućnosti.

Kako ocenjujete upravo završne pregovore u Beču?

- Neuspeli bečki susreti predstavnika Srbije i kosmetskih Albanaca bili su vešto konstruisani alibi i teatralizacija unapred donete odluke Martija Ahtisarija i moćnih aktera u njegovoj pozadini. Pregovarače je mrzovoljni krizni menadžer iz Finske sveo na puke statiste u vetrovitom geopolitičkom igrokazu. Dok su srpski učesnici, verujući u moć elementarne ljudske logike i postojanost međunarodnog prava, ulagali mnogobrojne amandmane, Albanci su lenjo i sa lagodnim smeškom iščekivali farsični završetak nazovi pregovora. Albanci su, naime, bili svesni da njihovi zastupnici i lobisti punom parom rade za njih i umesto njih.

U bečkoj pregovaračkoj farsi je, dakle, isplaniran totalni neuspeh srpske strane i konačni uspeh miljenika zapadnih krugova - Albanaca. Kao u i Rambujeu, kao da se sve znalo unapred i ništa drugo i nije moglo da se očekuje od albanoljubivih likova poput Ahtisarija, Roana... Otuda su bečki pregovori, zajedno sa tzv. Ahtisarijevim planom, događaj koji će biti upamćen jedino po aroganciji i beskrupuloznosti medijatora, optužnom diplomatskom nemoralu i bezočnom pokušaju nametanja političke volje predstavnicima Srbije. Ubeđen sam da je reč o sramnom dokumentu koji je već upisan tamnim slovima u rđavu istoriju ucena i ultimatuma kojima je srpski deo evropskog sveta bio izlagan decenijama i vekovima.

Šta je, prema vašem mišljenju, najracionalnije rešenje za kosmetsku krizu?
- Granice država ne bi smele da se menjaju. Kosovo i Metohija je ustavnopravno i međunarodnopravno u državnom sastavu Srbije. Oblik pripadanja Kosmet Srbiji je pokrajinska autonomija. Oko političkog određenja oblika autonomije na srpskoj strani je postignut konsenzus. Reč je o suštinskoj autonomiji albanske nacionalne manjine ili albanske nacionalne zajednice u Srbiji. Sve drugo dovodi u pitanje utvrđene granice i time izaziva međunacionalne i međudržavne sporove, sukobe i ratove. Stvaranjem novih država Balkan i Evropa bi zapale u pogubni haos nerazmrsivih revandikacija, osamostaljivanja, odvajanja, pripajanja, teritorijalnih otimačina... Zato ne samo da se ne bi smelo iznutra deliti Kosmet nego se ne bi smela deliti ni Republika Srbija! Ukoliko se to, silom prilika i protivpravno ipak desi, u Srbiji će se sasvim očekivano razviti revizionizam i revanšizam. Malo ko bi se usudio da prizna legitimnost okupacije dela državne teritorije. Srbija bez Kosova je, isto tako, nazamisliva kao konstruktivni i lojalni član Evropske unije i NATO pakta. Ne treba imati iluziju, nikakvo članstvo i bilo čemu nije adekvatna zamena za amputaciju dela naroda i dela državne teritorije. Stoga je najracionalnije da svi zainteresovani činioci, velike sile pre svih, pronađu, uspostave i garantuju takav model u kome će se suzbiti albanski prohtevi, a život na Kosmetu uobličiti u ravni suštinske autonomije u Srbiji.
V. Đ.