Pristrasnost prema evroatlantistima

Analizu elektronskih medija u Srbiji obavio je od 6. do 15. marta Centar za analitiku i istraživanje medija. Ona je obuhvatila pet TV stanica: RTS Beograd 1, RTV Pink, TV B92, TV Studio B, i TV Košavu. Tokom pomenutih dana analizirane su sve informativne emisije. Posebna pažnja u analizi posvećena je budućem statusu Kosova i Metohije, temi koja već nekoliko meseci zaokuplja najviše pažnje svih naših medija.

Rezultati analize su pokazali da je od 6. do 15. marta u svim informativnim emisijama (Dnevnik, Nacionalni dnevnik, Vesti) pomenutih TV stanica, krizi oko Kosova i Metohije posvećeno ukupno 6,47 sati programa. Od ukupnih 388 minuta posvećenih budućem statusu Kosmeta i drugim temama vezanim za ovu srpsku južnu Pokrajinu najviše prostora u informativnim emisijama posvetio je RTS Beograd 1 - ukupno 178 minuta ili 45,88 odsto. Na drugom mestu po minutaži posvećenoj Kosmetu našla se RTV Pink sa 94 minuta ili 24,22 odsto. TV B92 gorućoj srpskoj temi posvetio je 63 minuta ili 16,24 odsto od ukupno posvećenog vremena temi Kosmeta na analiziranih pet televizijskih stanica. Četvrta televizija po vremenu koje je posvetila Kosmetu je TV Studio B sa 42 minuta programa ili 10,83 odsto, dok je peti na rang-listi minutaže bila TV Košava sa 11 minuta ili 2,83 odsto od ukupnog vremena posvećenog na svim analiziranim televizijama.

Kada su u pitanju ličnosti koje se pominju u prilozima informativnih emisija posvećenih Kosmetu, najzastupljeniji je bio predsednik Republike Srbije Boris Tadić sa 16,02 odsto pominjanja. Druga najčešće pominjana ličnost u prilozima o Kosmetu je premijer Srbije Vojislav Koštunica sa 13,06 odsto od ukupnog broja pominjanja svih ličnosti koje su se našle u prilozima svih informativnih emisija na analiziranih pet televizija. Vuk Drašković se našao na trećem mestu rejtinga pominjanja sa 10,09 odsto dok se Marti Ahtisari sa 9,50 odsto pominjanja našao na četvrtom mestu. Peto meso zauzeo je Danijel Frid sa 3,56 odsto pominjanja u informativnim emisijama elektronskih medija u periodu od 6. do 15. marta.
Zanimljivo je pomenuti da pojedinačno američki političari koji se bave problemom Kosmeta dobijaju pojedinačno znatno više prostora u informativnim emisijama od svojih kolega iz Rusije. Međutim, zbog većeg broja pominjanih ličnosti iz Rusije, odnos između njih je 4,15 prema 3,26 u korist Amerikanaca. Ali, kada je u pitanju pominjanje međunarodnih organizacija i država koje učestvuju u razrešenju kosmetske krize, pominjanje Rusija je bilo ubedljivo najbrojnije 58,33 odsto, pa Kine 13,89, NATO 11,52, SAD 8,13 kao i EU 8,13 odsto. Ovi podaci pokazuju da u odnosu najpominjanije Amerike u fazi pred Ahtisarijevo posredovanje, Rusija sa svojim principijelnim stavom dobija znatno veći značaj u finišu Ahtisarijevog promašenog posredovanja. Rusija je došla u žižu interesovanja zbog pretnje vetom i što je već mesecima njen stav nepromenjen kad je reć o rešavanju statusa Kosova i Metohije.

Na kraju, mora se reći da je primetna pristrasnost kod nekih elektronskih medija prema evroatlanskim integracijama Srbije u odnosu na evroazijske. Takođe se uočava i razlika u pristupu nacionalno-demokratskim političkim opcijama i liberalno-demokratskim, i to u korist ovih drugih.