Opšti principi

Član 1
Opšti principi

Kosovo treba da bude multietničko društvo koje će, preko svojih zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija, i uz puno poštovanje vladavine prava, sprovoditi svoju demokratsku vladu.
Vršenje javne vlasti na Kosovu treba da se zasniva na jednakosti svih građana i maksimalnom poštovanju međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i na unapređenju i zaštiti prava i doprinosa svih njegovih zajednica i njihovih pripadnika.
Kosovo treba da usvoji ustav. Ustav Kosova treba da propiše i garantuje pravne i institucionalne mehanizme koji su neophodni da se osigura da se Kosovo vlada po najvišim demokratskim standardima, i da se promoviše miroljubiva i prosperitetna egzistencija svih njegovih stanovnika. Ustav treba da sadrži, ali da nije ograničen samo na principe i odredbe koje su iznete u Aneksu I ovog rešenja.

Kosovo treba da ima otvorenu tržišnu ekonomiju sa slobodnom konkurencijom.

Kosovo treba da ima pravo da ugovara i sklapa međunarodne sporazume i pravo da traži članstvo u međunarodnim organizacijama.
Zvanični jezici Kosova treba da budu albanski i srpski.

Kosovo treba da ima sopstvene, posebne, nacionalne simbole, uključujući tu zastavu, grb i himnu, koji će odražavati njegov multietnički karakter.

Kosovo ne sme da ispostavlja teritorijalne zahteve protiv i ne sme da traži ujedinjenje ni sa kojom državom ili delom neke države.
Kosovo treba u potpunosti da sarađuje sa svim entitetima koji su uključeni u implementaciju Rešenja i da preduzme sve obaveze iz Rešenja. Kosovo i Republika Srbija se pozivaju da u dobroj veri sarađuju po pitanjima vezanim za implementaciju i realizaciju uslova ovog rešenja.

Međunarodna zajednica će vršiti nadzor, nadgledanje i imaće sva neophodna ovlašćenja da osigura delotvornu i efikasnu implementaciju ovog rešenja, kao što je izloženo u Aneksima IDž, Dž i DžI. Kosovo takođe treba da uputi poziv međunarodnoj zajednici sa ciljem da mu pomogne da uspešno ispuni svoje obaveze.

Član 2
LJudska prava i osnovne slobode

Kosovo treba da unapređuje, štiti i poštuje najviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući ona prava i slobode koje su iznete u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih Protokola. Kosovo treba da preduzme sve neophodne mere za ratifikaciju Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenih Protokola.

Sva lica na Kosovu imaju prava na ljudska prava i osnovne slobode bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu rase, boje kože, pola, jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, povezanosti sa zajednicom, imovine, rođenja ili drugog statusa. Sva lica na Kosovu su jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona.

Principi nediskriminacije i jednake zaštite pred zakonom treba posebno da se primenjuju i poštuju u oblasti zapošljavanja u javnoj administraciji i javnim preduzećima, i u pristupu javnim finansijama.
Ustav Kosova treba da propisuje pravne i institucionalne mehanizme za zaštitu, unapređenje i sprovođenje ljudskih prava svih lica na Kosovu, kako je izneto u Aneksu I ovog rešenja.

Kosovo treba da unapređuje i u potpunosti poštuje proces pomirenja između svih zajednica i njihovih pripadnika. Kosovo treba da ustanovi sveobuhvatni pristup, uz odgovarajuće uključenje polova, radi bavljenja svojom prošlošću, gde treba da je obuhvaćen širok spektar inicijativa u sferi tranzicione pravde.
Svi nadležni organi Kosova treba da sarađuju i da obezbede neometani pristup međunarodno priznatim mehanizmima ili organizacijama za nadgledanje ljudskih prava.


Član 3
Prava zajednica i njihovih pripadnika

Stanovnici koji pripadaju istoj nacionalnoj ili etničkoj, jezičkoj, ili verskoj grupi koja je tradicionalno prisutna na teritoriji Kosova (u daljem tekstu: zajednice) treba da imaju posebna prava kako je izneto u Aneksu II Rešenja, pored ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su opisane u članu 2 Aneksa I Rešenja.
Kosovo treba da garantuje zaštitu nacionalnog ili etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta svih zajednica i njihovih pripadnika. Kosovo, takođe, treba da ustanovi ustavne, pravne i institucionalne mehanizme koji su neophodni za unapređenje i zaštitu prava svih članova zajednica i u smislu njihove zastupljenosti i delotvornog učešća u političkim i procesima donošenja odluka, kako je izneto u Aneksu I i II ovog rešenja.
Organi vlasti na Kosovu treba, u njihovoj politici i praksi, da se upravljaju prema potrebi da se unapredi duh mira, tolerancije i međukulturnog i međuverskog dijaloga između zajednica i njihovih pripadnika.


Član 4
Prava izbeglica i interno raseljenih lica

Sve izbeglice i interno raseljena lica sa Kosova treba da imaju pravo na povratak i povraćaj njihove imovine i ličnih poseda u skladu s unutrašnjim i međunarodnim pravom.
Kosovo treba da preduzme sve mere koje su neophodne da se olakša i da se stvori pogodna atmosfera za bezbedan i dostojanstven povratak izbeglica i raseljenih lica, na bazi njihovih slobodnih i dobro informisanih odluka, uključujući tu i napore da se unapredi i zaštiti njihova sloboda kretanja i sloboda od zastrašivanja.
Kosovo treba u potpunosti da sarađuje s visokim komesarom Ujedinjenih nacija za izbeglice, koji će nadležnim organima pomoći da se proširi zaštita i pomoć povratnicima, i koji će, između ostalih stvari, vršiti periodične ocene i izdavati javne izveštaje o uslovima povratka i situaciji interno raseljenih lica na Kosovu, i isto tako proširiti saradnju sa drugim organizacijama koje su uključene u proces povratka.


Član 5
Nestala lica

Kosovo i Republika Srbija treba, u skladu sa unutrašnjim i međunarodnim normama i standardima, da preduzmu sve mere koje su neophodne da se utvrde i obezbede informacije o identitetima, verovatnim mestima, i sudbinama nestalih lica, uz potpunu saradnju sa Međunarodnim odborom Crvenog krsta (ICRC) i ostalim relevantnim međunarodnim partnerima.

Kosovo i Republika Srbija treba da nastave da učestvuju svrsishodno, delotvorno i bez nepotrebnog odlaganja u Radnoj grupi za nestala lica koja je obrazovana u okviru Bečkog dijaloga, kojim je predsedavao ICRC, ili u sličnim budućim mehanizmima koji mogu biti obrazovani. Kosovo i Republika Srbija treba da jačaju njihove nadležne vladine institucije koje će imati zadatak da daju doprinos ovim nastojanjima svojim zakonskim mandatom, ovlašćenjima, i resursima koji su neophodni da se održava i pojača ovaj dijalog, i da se osigura aktivna saradnja svih bitnih administracija.


Član 6
Lokalna samouprava i decentralizacija

Opštine treba da obrazuju osnovne teritorijalne jedinice lokalne samouprave na Kosovu.
Lokalna samouprava na Kosovu treba da se bazira na principima dobrog upravljanja, transparentnosti, i efikasnosti i efektivnosti javne službe, uz poklanjanje posebne pažnje specifičnim potrebama i brigama nevećinskih zajednica i njihovih članova.

Opštine na Kosovu treba da imaju pravo na međuopštinsku i prekograničnu saradnju u vezi stvari od zajedničkog interesa prilikom vršenja njihovih dužnosti, kako je izloženo u Aneksu III ovog rešenja.
Nove opštinske granice treba da se iscrtaju u skladu sa Prilogom uz Aneks III ovog rešenja.


Član 7
Versko i kulturno nasleđe

Kosovo treba da osigura autonomiju i zaštitu svih verskih ispovesti i njihovih objekata na svojoj teritoriji.
Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu (SPC), uključujući tu njene duhovne vođe i pristalice i njihove aktivnosti i imovinu, treba da se obezbedi dodatna bezbednost i ostala zaštita radi punog uživanja njihovih prava, privilegija i imuniteta, kako je izloženo u Aneksu V ovog rešenja.

SPC treba da bude isključivi vlasnik svoje imovine na Kosovu, sa isključivim diskrecionim pravom da upravlja svojom imovinom i ima pristup svojim objektima, kako je izneto u Aneksu V ovog rešenja.
Međunarodni civilni predstavnik (MCP) treba da obrazuje Veće za implementaciju i nadgledanje (VIN) da nadgleda i olakša punu implementaciju specijalnih mehanizama i zaštita koje su obezbeđene za SPC i srpska verska i kulturna mesta, kako je izneto u Aneksu V ovog rešenja.


Član 8
Ekonomska i imovinska pitanja

Kosovo treba da sprovodi ekonomsku, socijalnu i fiskalnu politiku koja je neophodna za održivu ekonomiju. Naročito da bi podržalo održivi sistem javnih računa, Kosovo treba sa Evropskom komisijom, i uz tesnu saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom, da ustanovi fiskalni nadzorni mehanizam. Prilikom pripreme svog budžeta Kosovo treba da se konsultuje sa MCP.

Svaki međunarodni dug Republike Srbije koji bude dodeljen Kosovu kao posledica procesa izmirivanja duga, kako je izneto u Aneksu VI ovog rešenja, treba se smatrati finansijskom obavezom Kosova.
Nepokretna i pokretna imovina Savezne Republike Jugoslavije ili Republike Srbije koja se nalazi na teritoriji Kosova u vreme ovog rešenja treba da se prenese na Kosovo.

Javna preduzeća (JP) i povezane obaveze, i društvena preduzeća (DP) i njihova imovina, koja je trenutno pod nadleštvom Kosovske poverilačke agencije (KPA), treba da se urede onako kako je izloženo u Aneksu VII ovog rešenja.
Kosovo treba da prizna, štiti i sprovodi prava lica na privatnu pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi na Kosovu, u skladu sa utvrđenim međunarodnim normama i standardima. Zahteve u vezi privatne nepokretne imovine, uključujući tu poljoprivredno i građevinsko zemljište, gde je to prikladno, treba i dalje da rešava Kosovska poverilačka agencija (KPA), u skladu sa Aneksom VII ovog rešenja. Kosovo treba da rešava pitanja za povraćaj imovine, uključujući, kao prioritetnu stvar, i ona koja se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, u skladu sa Aneksom VII ovog rešenja.

Kosovo i Republika Srbija treba da nastoje da neposredno reše sve zahteve između njih, koji nisu na drugi način rešeni u ovom rešenju, uz zajednički sporazum, imajući u vidu relevantne međunarodne norme i standarde. Od Kosova i Republike Srbije se očekuje da osiguraju pravično i nediskriminatorsko postupanje prema imovinskim i finansijskim zahtevima građana sa obe strane, i da osiguraju pravičan i nediskriminatorski pristup njihovim sudovima i mehanizmima za rešavanje zahteva.


Član 9
Bezbednosni sektor

Osim ukoliko nije drugačije utvrđeno u ovom rešenju, Kosovo treba da ima vlast da sprovodi zakon, bezbednost, vodi pravosuđe, javnu sigurnost, obaveštajnu, i službu civilne zaštite u vanrednim okolnostima i pograničnu kontrolu na svojoj teritoriji.
Kosovske bezbednosne institucije treba da rade u skladu sa međunarodno priznatim demokratskim standardima i ljudskim pravima, i treba da osiguraju pravičnu zastupljenost svih zajednica u svim njihovim redovima.
Međunarodni civilni predstavnik (MCP) i međunarodne vojne snage (MVS), u skladu sa odredbama ovog rešenja i u saglasnosti sa njihovim odgovarajućim mandatima, treba da vrše nadzor i da vode osnivanje i razvoj bezbednosnih institucija Kosova.
Treba da se obrazuju nove profesionalne i multietničke Kosovske bezbednosne snage (KBS), i treba da se razvije lako naoružana komponenta sposobna za specifične bezbednosne funkcije, u skladu sa Aneksom VIII ovog rešenja.
Kosovo treba da ustanovi civilnu organizaciju vlade koja će vršiti civilnu kontrolu nad KBS, u skladu sa ovim rešenjem.

KZK, pošto je već izvršio svoje ciljeve, uključujući tu olakšavanje oporavka Kosova posle sukoba, treba da se rasformira u roku od godinu dana posle stupanja na snagu ovog rešenja.
Sve organizacije koje po zakonu nisu ovlašćenje da obavljaju aktivnosti u bezbednosnom sektoru na Kosovu treba da prestanu da funkcionišu.


Član 10
Ustavna komisija i izbori

Odmah posle stupanja na snagu ovog rešenja, predsednik Kosova, u konsultaciji sa predsedništvom Skupštine Kosova, treba da sazove Ustavnu komisiju da sastavi ustav, u konsultaciji sa međunarodnim civilnim predstavnikom (MCP), u skladu sa ovim rešenjem.
Ustavna komisija treba da se sastoji od dvadeset jednog (21) člana Kosova, koji treba da imaju odgovarajuće profesionalne kvalifikacije i ekspertizu koji su neophodni za ovu svrhu, i koji treba da odražavaju raznolikost kosovskog društva uz dužno poštovanje međunarodno priznatih principa jednakosti polova, kako je to izraženo u instrumentima ljudskih prava koji su pomenuti u članu 2 Aneksa I ovog rešenja. Petnaestoro (15) članova određuje predsednik Kosova, u konsultaciji sa predsedništvom Skupštine. Tri (3) člana određuju poslanici Skupštine koji zauzimaju mesta rezervisana za zajednicu kosovskih Srba, a tri (3) člana određuju poslanici Skupštine koji zauzimaju mesta koja su rezervisana za druge zajednice koje nisu u većini na Kosovu.

Komisija treba da ustanovi svrsishodne mehanizme da obaveštava javnost o svom radu. MCP treba da odredi predstavnike koji će Komisiji pomagati u radu, uključujući tu izradu poslovnika o radu i ocenjivanje raspoloživih međunarodnih modela za sačinjavanje ustava.

Skupština ne sme zvanično da usvoji ustav sve dok ga MCP ne overi da je u skladu sa uslovima ovog rešenja. Skupština treba zvanično da usvoji ustav u roku od 120 dana od stupanja na snagu ovog rešenja u sastavu sadašnjih poslanika Skupštine Kosova sa dvotrećinskom većinom glasova prisutnih poslanika, posle odgovarajućih konsultacija sa poslanicima zajednica u Skupštini koje nisu većina na Kosovu. Posle zvaničnog usvajanja, smatraće se da je ustav usvojila Skupština Kosova i on će stupiti na snagu prvog dana odmah posle završetka prelaznog perioda, kako je definisano u članu 14.1 ovog rešenja.

Najkasnije devet meseci od stupanja na snagu ovog rešenja, Kosovo treba da organizuje opšte i opštinske izbore u skladu sa uslovima ovog Rešenja i novim opštinskim granicama, kako je definisano u Aneksu III ovog rešenja. Izbore treba da overi nadležni međunarodni organ vlasti u smislu da zadovoljavaju međunarodne standarde.


Član 11
Međunarodni civilni predstavnik

Međunarodna upravna grupa (MUG), koja se sastoji od ključnih međunarodnih aktera treba da naimenuje Međunarodnog civilnog predstavnika (MCP), i za ovo naimenovanje će tražiti odobrenje od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. MCP i specijalni predstavnik Evropske unije (SPEU), koga naimenuje Savet Evropske unije, treba da bude isto lice.
MUG treba da da podršku i smernice Međunarodnom civilnom predstavniku za ispunjenje njegovog/njenog mandata.
MCP treba da ima sveukupnu odgovornost za nadzor, i treba da bude konačna vlast na Kosovu u pogledu tumačenja ovog Rešenja, kako je izneto u Aneksu IDž, posebno u članu 2, ovog rešenja.

Kao što je izloženo u Aneksu IDž ovog rešenja, MCP je povereno da vrši neka ovlašćenja da osigura i vrši nadzor potpune implementacije ovog rešenja, uključujući tu ovlašćenja da, po potrebi, preduzme mere da spreči i otkloni povrede ovog rešenja. Ovlašćenja treba isto tako da se prenesu na MCP i u njegovom/njenom svojstvu kao SPEU, kako je izneto u Aneksu IDž ovog rešenja.

MCP treba da ima sveukupnu koordinacionu ulogu nad aktivnostima ostalih međunarodnih organizacija na Kosovu, ukoliko se one odnose na odgovornost MCP, da vrši nadzor i osigura potpunu implementaciju ovog rešenja, kako je izneto u Aneksu IDž.
Mandat MCP treba da se nastavi sve dok Međunarodna upravna grupa (MUG) ne utvrdi da je Kosovo ispunilo uslove ovog rešenja. MUG treba da da uputstva za okončanje funkcije MCP.

MUG treba da izvrši prvu reviziju mandata MCP, na bazi stanja implementacije ovog rešenja, i to najkasnije u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog rešenja.


Član 12
Međunarodna podrška u oblasti vladavine prava

Evropska unija treba da ustanovi Misiju Evropske bezbednosne i odbrambene politike (EBOP) u oblasti vladavine prava.
Misija EBOP treba da pomogne vlastima Kosova u njihovom napretku ka održivosti i odgovornosti i u daljem razvoju i jačanju nezavisnog pravosuđa, policijske i carinske službe da osigura da ove institucije budu slobodne od političkog mešanja i da budu u skladu sa međunarodno priznatim standardima i evropskom najboljom praksom.
Misija EBOP treba da podržava implementaciju ovog rešenja i da obezbedi obuku, nadgledanje, i generalno savetovanje u oblasti vladavine prava, i da zadrži izvesna ovlašćenja, naročito u sferi pravosuđa, policije, carine i kazneno-popravnih ustanova, po modalitetima i na vremenski period koji će utvrditi Savet EU, u skladu sa Aneksom IDž i Dž ovog rešenja.


Član 13
Međunarodne vojne snage

NATO treba da obrazuje Međunarodne vojne snage (MVS) radi podrške implementacije ovog rešenja, kako je izloženo u Aneksu DžI.
Ove MVS treba da budu snage pod vođstvom NATO i da funkcionišu pod nadzorom, i direktnom političkom kontrolom Severnoatlantskog saveta, na bazi komandnog lanca NATO. Vojne snage NATO na Kosovu ne isključuju mogućnost neke buduće vojne misije, uz reviziju mandata, pod vođstvom druge međunarodne bezbednosne organizacije.
MVS treba tesno da sarađuju sa, i podržavaju rad MCP, Misiju EBOP, i druge međunarodne organizacije koje mogu biti prisutne na Kosovu, i da nadgledaju i osiguraju punu implementaciju ovog rešenja.
MVS treba da budu odgovorne za obezbeđenje bezbednog i sigurnog okruženja na celoj teritoriji Kosova, i da u saradnji sa MCP podržavaju kosovske institucije, sve do onog vremena kada će kosovske institucije biti sposobne da preuzmu odgovornost, na bazi svakog pojedinačnog slučaja, za bezbednosne zadatke koje vrše MVS. Kosovo, uz podršku MCP i MVS, treba da razvije proces da se obezbedi tranzicioni plan da se tokom vremena izvrši prenos bezbednosnih odgovornosti MVS.
MVS treba da imaju sveukupnu odgovornost za razvoj i obuku Kosovskih bezbednosnih snaga, a NATO treba da ima sveukupnu odgovornost za razvoj i ustanovljenje organizacije pod civilnim vođstvom vlade koja će vršiti civilnu kontrolu nad ovim snagama, ne idući na uštrb odgovornosti MCP, kako je to izneto u Aneksu IDž ovog rešenja.


Član 14
Prelazni sporazumi i završne odredbe

Posle stupanja na snagu ovog rešenja, treba da postoji prelazni period od 120 dana:
Tokom prelaznog perioda, UNMIK treba da nastavi da vrši svoj mandat u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN (SBUN), u konsultaciji sa međunarodnim civilnim predstavnikom (MCP). MCP treba da ima ovlašćenja da nadgleda implementaciju ovog rešenja tokom prelaznog perioda i da daje preporuke UNMIK-u o akcijama koje treba preduzeti da se osigura poštovanje ovog rešenja.
Ustavni okvir za privremenu samoupravu i drugi važeći zakoni treba da ostanu na snazi do kraja prelaznog perioda, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim rešenjem.

Skupština Kosova treba zvanično da usvoji novi ustav pre završetka prelaznog perioda, u skladu sa uslovima ovog rešenja.
Ukoliko do kraja prelaznog perioda novi ustav ne bude zvanično usvojen, UNMIK treba da izmeni Ustavni okvir za privremenu samoupravu, u skladu sa uslovima ovog rešenja. Izmenjeni Ustavni okvir za privremenu samoupravu treba da ostane na snazi sve dok Skupština ne usvoji novi ustav.

Tokom prelaznog perioda, Skupština Kosova, u konsultaciji sa MCP, treba zvanično da usvoji neophodne zakone, naročito one koji su izloženi u Aneksu DžII ovog rešenja, da u potpunosti implementira uslove ovog rešenja. Ovakvi zakoni, koji ne treba da zahtevaju dodatno odobrenje, ili proglašenje, od strane UNMIK-a, smatraće se da su zvanično usvojeni od strane Skupštine Kosova i treba da stupe na snagu odmah posle završetka prelaznog perioda, ukoliko su u skladu sa ovim rešenjem i novim ustavom ili ustavnim okvirom za privremenu samoupravu sa amandmanima UNMIK-a. Dok ovakvi zakoni ne stupe na snagu, nadležni organi na Kosovu treba da preduzmu sve mere koje su potrebne da se osigura da ne budu preduzete akcije koje su suprotne odredbama ovog rešenja.

f) Tokom prelaznog perioda UNMIK i MCP, ili njegov/njen predstavnik, treba da predsedavaju radnim grupama koje će raditi na formulisanju detalja i modaliteta prenosa ovlašćenja na Kosovu.

g) Na kraju prelaznog perioda UNMIK-ov mandat treba da istekne i sva zakonodavna i izvršna vlast koju je imao UNMIK treba da se prenese en bloc na vladajuće organe Kosova, ukoliko to nije drugačije određeno u ovom rešenju. U ovom trenutku, MCP i MVS treba da preuzmu potpunu odgovornost za obavljanje njihovih mandata, kako je izloženo u ovom rešenju.

h) Pravni režim koji uređuje rešavanje svih preostalih odgovornosti UNMIK-a treba da se ustanovi tokom prelaznog perioda na bazi sporazuma između UN (UNMIK-a) i Kosova, u konsultaciji sa MCP.
U tesnoj saradnji sa MCP, UNMIK treba da osigura uredan prenos pravnog okvira koji je trenutno na snazi na pravni okvir koji je obrazovan na bazi ovog rešenja.
UNMIK-ove Uredbe koje je proglasio SPGS, shodno RSB UN 1244, uključujući tu Administrativne direktive i Izvršna rešenja koja je izdao SPGS, i proglašeni zakoni koje je usvojila Skupština Kosova treba i dalje da važe, osim ako nije drugačije određeno u ovom rešenju, sve dok nihova važnost ne istekne, ili dok ne budu ukinuti ili zamenjeni zakonima koji uređuju istu predmetnu stvar u skladu sa odredbama ovog rešenja.

Kosovo treba i dalje da bude obavezno, na bazi recipročnosti gde je to prikladno, po svim međunarodnim sporazumima i drugim mehanizmima u oblasti međunarodne saradnje koje je zaključio UNMIK za i u ime Kosova, i koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog rešenja. Finansijske obaveze koje je preduzeo UNMIK za i u ime Kosova po ovim sporazumima ili mehanizmima Kosovo je dužno da poštuje.