Realno je da se Kosmet podeli na dva entiteta

Kako ocenjujete zasedanje Saveta bezbednosti UN posvećeno Ahtisarijevom planu?
- Ahtisarijev plan predstavlja najveći nivo nasilja politike nad pravom. To je dokument kojim se pokušava legalizovati nasilje na Kosovu i Metohiji, kao i međunarodni teror nad Srbijom. Ova sednica SB UN je pokušaj šiptarskih lobista da ozvaniče otimanje 10.887 kvadratnih kilometara srpske teritorije, što predstavlja presedan u istoriji međunarodnog prava. Međutim, smatram da se to ipak neće lako ostvariti. Većina čovečanstva na planeti ne podržava Ahtisarijev plan. Mnoge zemlje su svesne opasnosti od separatizma u Evropi nakon eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Sam početak zasedanja SB UN potvrđuje da još ima zemalja koje poštuju međunarodno pravo. Posebno ohrabruje što su npr. Rusija i Kina protiv Ahtisarijevog plana, a sedam država uzdržano. To je dokaz da ove zemlje uvažavaju međunarodno pravo, ustavno i istorijsko pravo Srbije koje je uvek starije od etničkog prava.

Sa čim bi se EU suočila ako eventualno dođe do osamostaljenja Kosmeta?
- Sa velikim problemima, ugrožavanjem bezbednosti u regionu, "izvozom" kriminala i terorizma i na prostore centralne Evrope. Ako dođe do otimanja dela srpske teritorije, tj. Kosmeta, ta teritorija će biti dugi period najzapuštenija oblast u kriminalnom smislu na evropskom kontinentu. Jer, na teritoriji Kosova i Metohije je vrlo teško uspostaviti funkcionalni sistem bezbednosti zbog tradicionalnog nasledstva albanskih fisova i porodičnog starešinstva koje je za njih svetinja. S obzirom na činjenicu da će u slučaju nezavisnosti doći do novih migracija stanovništva za što će lično biti odgovorna EU. Masovno nasilje nad nealbanskim stanovništvom usledilo bi odmah, a kao rezultat bi bilo etnički čisto Kosovo i Metohija. Eventualna nezavisnot Kosova i Metohije pobudiće "uspavane" separatističke pokrete u Evropi. Na primer, baskijska ETA ne odustaje od stvaranja čiste euskadske države od teritorija Francuske i Španije, Veliku Britaniju takođe mogu očekivati veliki problemi, jer najjača stranka u Škotskoj želi otcepljenje Škotske od Velike Britanije, setimo se skoro vekovne borbe IRA da se ostatak ostrva pripoji Republici Irskoj, Korzike, severne Italije i još mnogih delova u Evropi koji teže ka nezavisnosti. Zašto se u tom slučaju ne bi postavilo opravdano pitanje daljeg statusa Republike Srpske i njenih težnji ka samostalnosti.

Možete li uporediti stanje u Avganistanu sa stanjem na Kosmetu?
- Avganistan je zemlja ogromnog prostranstva čija je površina 676.000 kvadratnih kilometara sa samo 25 miliona stanovnika. Oni proizvode godišnje 75 odsto heroina za svetsko tržište sa godišnjom zaradom od oko 90 miliona dolara. To je islamska zemlja u kojoj ima oko 1.500 džamija i oko 40.000 imama. Narod je veoma siromašan i ratoboran, tamo je od 77 vladara samo pet umrlo prirodnom smrću. Englezi su dva puta u Avganistanu gubili ratove, Sovjeti su takođe izgubili rat u Avganistanu. Sada je pitanje kako će proći Amerikanci i Britanci. Avganistan je centar za obuku terorista iz islamskih zemalja. Tamo se obavlja prva faza terorističke obuke, posle toga teroristi odlaze u druge centre, a završna faza većeg broja terorista obavlja se na Kosovu i Metohiji. To je jedna veza koja povezuje ova dva regiona. Međutim, u političkom smislu Kosovo i Metohija nemaju nikakve sličnosti sa Avganistanom jer teroristi i ostali separatisti sa Kosova i Metohije hoće da otmu - otcepe Kosmet od Srbije, dok u Avganistanu, bar dosad, nema nekih ozbiljnih separatističkih tendencija.
Na Kosmetu je već pola veka prisutan albanski teror čija je ideologija albanizam, a forma terorizam. To je intrizično motivisani terorizam, koji je najopasniji jer traje dok se njegovi ciljevi ne ostvare ili dok mu se koreni ne unište. Prema političkim opredeljenjima, na Kosmetu je prisutan separatistički terorizam, po ideološkim ultradesni ili fašisoidni, a metodi delovanja su teroristički. Međutim, u Avganistanu je talibansko uporište gde, kao i na Kosmetu, caruje kriminal. Tamo se nalaze centri za obuku terorista, nakon koje se oni šalju na nove destinacije, neki na viši kurs obuke, a neki da "čekaju posao".

Kako komentarišete poslednji izveštaj Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, u kome piše da se ta prava najozbiljnije krše baš na Kosmetu i da se ogledaju u "politički i nacionalno motivisanim ubistvima"?
- Taj izveštaj ne donosi nikakav zaokret u američkoj politici prema Srbiji. I pored toga što se najdrastičnije narušavaju ljudska prava Srba i Crnogoraca na Kosmetu, jer je od dolaska Kfora i Unmika do kraja 2005. godine ubijeno 1.252, ranjeno 2.237 i kidnapovano 1.150 Srba i Crnogoraca. Amerika hoće da ostavi Evropi veoma neuralgično područje, koje će se vrlo teško kontrolisati, a koje uvek može da se aktivira. Amerikanci dobro znaju da se teroristi sa Kosmeta neće zadovoljiti ni sa samostalnim Kosovom i Metohijom. Oni će i dalje težiti za ekspanzijom, militarizmom sa pretenzijom prema teritorijama susednih zemalja. Oni zapadnu Makedoniju već nazivaju istočno Kosovo, a jugoistok Srbije severno Kosovo ili Dardanija, imaju pretenzije i prema Crnoj Gori. Moja je procena da će oni nastojati u prvoj fazi da naprave "veliko Kosovo" uključujući pomenute teritorije, a u drugoj fazi bi, verovatno, išli u neki federalni odnos sa Albanijom.

Kako komentarišete pojavljivanje takozvane crvene terorističko-kriminalne muslimanske transverzale od Krima, Makedonije, Kosmeta, Albanije, Raške oblasti do Bosne?
- Da bi se zaista ispunile te težnje islamističkih struktura, moraju se ostvariti neki preduslovi. Prvo, taj put mora prolaziti kroz islamske teritorije. Samo da podsetim da je Saudijska Arabija za proteklih 25 godina bila najveća pokretačka snaga islamskog fundamentalizma, a njene tkz. dobrotvorne organizacije kanalisale su stotine miliona dolara prema grupacijama džihada i ćelijama Al kaide širom sveta, a posebno su zainteresovani za put "zelene transverzale". Procenjuje se da je oko 70 milijardi dolara iz Saudijske Arabije utrošeno za širenje vehabijske sekte, fundamentalizma i džihada u svetu. Od tog novca je izgrađeno oko 1.500 džamija, 210 islamskih centara, 202 univerziteta i 2.000 škola u neislamskim zemljama. Samo tokom 1994. godine, prema proceni američke ambasade u Rijadu, Saudijci su preko islamskih organizacija poslali muslimanima u Bosnu 150 miliona dolara. Deo tih sredstava je upotrebljen i za iniciranje nasilja na Kosmetu u cilju stvaranja etnički čiste albanske teritorije. Zapadna Makedonija je takođe već etnički čista, a težište njihovog delovanja u budućnosti će biti jugoistok Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa) i Raška oblast. U tom slučaju postaje otvoren put islamske transferzale od Krima do Bosne, tj. do najisturenije islamske teritorije Cazina. To je put koji nastavlja svoju maršrutu ka centralnoj Evropi. Taj put bi bio prohodan za nesmetanu fluktuaciju islamističkih terorista, narkotika iz Avganistana, nelegalnih roba itd. Nažalost, Evropa to još uvek ne shvata ozbiljno.

Kako će se, prema vašem mišljenju, odvijati situacija sa statusom Kosmeta u narednom periodu?
- Proces povodom konačnog statusa Kosova i Metohije je započeo. S obzirom na to da su se mnoge države uverile u antisrpsku delatnost Ahtisarija i nekih velikih sila, one, prema mom mišljenju, ipak neće preuzeti breme odgovornosti za posledice koje bi nastale u slučaju otimanja 12,3 odsto srpske teritorije. Moja je procena da će se aktivnosti SB UN nastaviti utvrđivanjem pravnih činjenica, moraju utvrditi da li su se ispoštovale odredbe Rezolucije SB UN 1244, kakvo je stanje ljudskih i manjinskih prava na Kosmetu. Posebno je zanimljivo kako će ta komisija tretirati kriminalnu zapuštenost i nekompetentnost organa vlasti na Kosovu i Metohiji da zavedu red i bezbednost svih građana. Komisija koju SB UN šalje radi utvrđivanja činjenica mora biti nepristrasna, ona mora sarađivati prvenstveno sa vlastima u Beogradu, a ne kao Ahtisari sa albanskim rukovodstvom.

Nije lako proceniti kako će se odvijati situacija s Kosmetom, jer će sigurno u sastavu delegacije SB biti predstavnika onih zemalja koje se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije. Odlučujuću ulogu će imati Rusija i Kina, kao i mnoge zemlje koje su suočene sa separatizmom. Da podsetim da se ništa pravno u vezi Kosova i Metohije ne može rešiti bez saglasnosti vlasti u Srbiji. Podsećam da niko nema pravo da potpiše bilo kakav dokument o secesiji srpske teritorije, a ako moćnici nasilno otmu Kosmet, onda je to oteta teritorija na koju Srbija zadržava tapiju i pravo da joj se nekada u budućnosti vrati. Srbija mora istrajati na zauzetom kursu. Prema mom mišljenju, realno je da se Kosmet podeli na dva entiteta uvažavajući etničku strukturu stanovništva iz 1999. godine pre agresije NATO pakta. Srpski entitet da se odmah pripoji Srbiji, a albanski da bude federalna jedinica sa najvećim elementima federalnosti. Pošto Ahtisari nije ispunio misiju jer je bio pristrasan, on se mora isključiti iz daljeg procesa rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije.
I na samom kraju, želim istaći procenu da SB UN neće imati dovoljno glasova da verifikuje Ahtisarijev nasilni akt, pa je moguće jednostrano priznavanje Kosova i Metohije od strane nekih velikih sila, što može dodatno da komplikuje bezbednosnu situaciju u regionu.