petak 26. jul 2013.
RSS

Predstavljen prvi broj godišnjaka "Dositejev vrt"

Izvor: Tanjug |
26. mart 2014. 23:36:48

BEOGRAD, 26. marta (Tanjug) - Zadužbina Dositej Obradović, osnovana pre jedne decenije kao nevladina, neprofitna organizacija, večeras je ušla u anale srpske kulture pošto je javnosti predstavila prvi broj godišnjaka "Dositejev vrt" za 2013. godinu, koji je pokrenula da bi i na taj način popularizovala Dositejevo delo. U Srbiji, koja već dve decenije beleži samo gašenje naučne periodike, pokretanje novog naučnog časopisa, namenjenog publikovanju originalnih radova iz svih oblasti istraživanja Dositejevog dela i srpske kulture 18. veka, kao i drugih kultura povezanih sa Dositejevim delovanjem je pravi herojski podvig. Ovaj projekat, koji su na svojim plećima izneli Dositejeva zadužbina i uredništvo "Dositejevog vrta" na čelu sa prof. dr Draganom Vukićević, koja je na sebe preuzela tešku ulogu odgovornog urednika, uliva nadu da još uvek ima entuzijasta koji su spremni da, uz više simboličnu pomoć Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i štamparije "Čigoja", objave veoma ozbiljni godišnjak čiji je sadržaj štampan dvojezično (srpsko-engleski) i sa engleskim rezimeom, tako da može da bude distribuiran i izvan granica Srbije. Na večerašnjoj promociji o novom časopisu govorili su, pored urednice, profesori sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu - Dušan Ivanić, Nikola Grdinić, Goran Maksimović i Snežana Milosavljević Milić - koji su pružili punu podršku projektu i poželeli mu dug i uspešan život, pošto je danas jedina publikacija u Srbiji specijalizovana za 18. vek. Upravnica Zadužbina Mirjana Dragaš nije krila ponos što je ovaj projekat uprkos brojnim teškoćama, pre svega finansijske prirode, ugledao svetlost dana i podsetila da je ovo jedan od događaja kojima je počelo ovogodišnje obeležavnje 275 godišnjice rođenja našeg prvog prosvetitelja. Ona je izrazila nadu da će ovaj godšnjak opstati i postati značajan izvor podataka za mnoga buduća istraživanja. Prof. Ivanić, urednik Sabranih dela Dositeja Obradovića i danas vodeći stručanjka za pionira prosvetiteljstva u Srbiji, pohvalio je koncepciju časopisa i ocenio da je naslov srećno izabran, iako je bilo otpora unutar uredništva, ali je glavna urednica koja ga je predložila znala da ih ubedi. Naslovi rubrika "Vek svetlosti", "Riznica,", "Dositejevi čitaoci" i "Letopis Zadužbine", svojevrsni su putokazi kroz stranice "Dositejevog vrta". Učesnici u promociji su se osvrnuli na neke od radova koje su smatrali za zavređuju posebnu pažnju. Prilogom Marije Mitrovic čitalac otkriva život u Trstu Dositejevog doba, a zatim može da pročita fiktivni "susret", Ruđera Boškovića i Dositeja. Posebna studija je posvećena njegovim susretima tokom boravka u engleskim klubovima, kružocima i i udruženjima (studija Perside Lazarevic di Đakomo). Dositejevu recepciju etičkih stavova engleskih mislilaca (Šeftsberija, Takerija, Loka) otkriva rad Slobodana Žunjica ("Dositej Obradović i engleski moralizam"), a "Dramski pojmovnik Denija Didroa" Aleksandra Pejčića uvodi citaoce u Didroovu estetiku i teoriju dramskog stvaranja koja je u velikoj meri nagovestila nov, realistican pozorišni izraz. Drugi rad posvećen drami, na primeru Emanuila Jankovića i Dositeja opisuje karakteristike prve faze ranog razvoja srpske komediografije (studija Isidore Popović). U radovima Nikolete Kabasi i Snežane Milinković istraživački fokus je usmeren na Dositejevo čitanje, prevođenje, prerađivanje i prilagođavanje "Osnova etike" Franceska Soavea srpskim čitateljima. U radu Tatjane Jovićević "Novčič" i u "Vrtu Dositejevih stihova" preispituje se i problematizuje mesto dodeljeno Dositejevoj poeziji kao "najmarginalnijem delu njegovog nasleđa", dok se u radu Smiljane Đordević analizira žanrovska struktura zbornika. Paralelno sa "velikim temama" vezanim za krupna istorijska i društveno-kulturna dešavanja koja su obeležila 18. vek i prvu deceniju 19. veka, časopis je prema rečikma urednice, otvoren i za radove koji se bave semiotikom Dositejeve svakodnevice, radove kojima se mapiraju najznacajnije lokacije (mesta i institucije) vezane za Dositejeva putovanja i re-konstruiše njegovo vreme (obicaji, moda, "ophoždenije"). Prema oceni promotera "prilozi stranih autora, strucne studije koje prolaze kroz dva recenzentska čitanja, pozicioniraju "Dositejev vrt" u krug časopisa koji istovremeno racuna na proveru strucne javnosti, širi medunarodni krug saradnika i čitalaca, ali i na popularnost kod onih koji bi želeli da čitajuci o 18. veku saznaju nešto i o svom vremenu,. Orijentiri su postavljeni, ali urednica poručuje da se i "lutanjem može izbiti na put".