petak 26. jul 2013.
RSS

Ove godine zasejane najmanje površine pšenicom

Izvor: Tanjug |
13. jun 2037. 15:39:59

JAGODINA, 13.juna (Tanjug) - U 2012. godini zasejane su najmanje površine pšenicom što dovodi u pitanje bilansne potrebe države, rekao je danas direktor Centra za strna žita Instituta za ratarstvo Novi Sad dr Miroslav Malešević. "U rezervama ima svega 150.000 tona a potrebe Srbije mesečno su 100.000 tona. Trebalo bi odmah kupiti 200.000 tona a posle kontinuirano do 1.400.000 tona da bi se se za celu godinu obezbedili". Potrebno je otkupiti i 200.000 tona semena i "to je knap", dodao je Malešević. On je izjavio Tanjugu da će ove godine manjak pšenice biti u celoj Evropi, jer svi očekuju slabiju žetvu od prošle godine. "U Srbiji se svake godine smanjuju površine pod pšenicom a ove godine su apsolutno najmanje, a slabiju žetvu nego lane očekuju Mađari, Ukrajinci, Rusi, Rumuni, Bugari, naša konkurencija, ali i zemlje Evropske unije u celini", rekao je Malešević tokom posete Jagodini. Prinosi ove godine u Srbiji neće biti sjajni, po slobodnoj proceni biće oko 3,5 tona po hektaru, a to je oko desetogodišnjeg proseka, istakao je on i napomenuo da će u Vojvodini i Pomoravlju, ako ne bude nekog ‚‚toplotnog udara‚‚ , biti nešto viši ali ne značajno, dok će prinosi biti dosta slabi u istočnoj Srbiji. Malešvić je ocenio da bi 200 evra po toni, bila primerena otkupna cena pšenice za veće robne proizvođače, a kasnije bi mogla biti i veća jer pšenice nema u našem okruženju i Evropi. "Kome ne trebaju odmah pare, mislim da će bolje proći kasnije", ocenio je on i napomenuo da su Republičke robne rezerve prazne, kada je u pitanju pšenica. Obraćajući se poljoprivrednicima, poljoprivrednim stručnjacima, proizvođačima semena, na oglednim parcelama, povodomn tradicionalne manifestacije "Dani strnih žita" u Jagodini, Malešević je istakao da smo "u ratarstvu se sveli na dve kulture u centralnoj Srbiji i tri u Vojvodini, tako se ne može ići u korak sa zemljame EU". Malešević je istakao da ovakve manifestacije služe da bi se nešto naučilo i koje sorte pšenice će biti preporučene za jesenju setvu ali i setve narednih godina. Pred nama su domaće i strane sorte, dodao je on i istakao da Srbija nudi samo one sorte koje prođu sve testove, koje daju najbolje prinose i najbolji kvalitet. On je istakao da je "jedino Srbija ostala u ovom delu sveta koja nema razvrstavanja pšenice po kvalitetu". Za dobre prinose i dobar kvalitet, uz genetiku, su neophodni i analiza plodnosti zemljišta, koja je besplatna, adekvatna zaštita i preventiva protiv bolesti, agrotehnika, ocenio je on. Pozdravljajući goste direktor Poljoprivredne stručne savetodavne službe Jagodine Jasmina Filipović je istakla da će do jeseni biti još ovakvih susreta, kao što su Dani kukuruza, Dani soje...