petak 26. jul 2013.
RSS

Stručnjaci dovode u pitanje izvore rangiranja zdravstva

Izvor: Tanjug |
19. maj 2029. 15:37:44

(Ponavljamo vest zbog preciziranja u slagu) BEOGRAD, 19. maja (Tanjug) - Srbija je rangirana kao poslednja zemlja na listi Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI) za 2012. godinu, a domaći stručnjaci smatraju da taj izveštaj ne oslikava realnu situaciju, da je zemlja po obučenosti lekara u samom vrhu i dovode u pitanje izvore koji su poslužili za rangiranje. Predsednica Lekarske komore Srbije Tatjana Radisavljević je u izjavi Tanjugu navela da izveštaj, predstavljen u Briselu, ne može poslužiti da se bilo ko u zemlji poziva na odgovornost, ocenivši da su izvori za rangiranje prilično "nestandardni". "Osnovni izvor jeste anonimna anketa koja je odrađivana preko interneta", kazala je Radisavljević i dodala da je od 48 paramentara samo u 12 slučajeva korišćen državni izvor. Ona je podsetila da su istraživanje sponzorisala udruženja evropskih farmaceutskih industrija, a da ga je obavila grupa eksperata čije je sedište u Švedskoj, koja formalno nije telo Saveta Evrope, niti bilo koje evropske institucije. "Bez želje da branim zdravstveni sistem, tvrdim da ovakav izveštaj ne stoji, ali i da zdravstvni sistem ima velike probleme na kojima treba raditi", poručila je Radisavljević, koja ističe da zdravstvni sistem u Srbiji ne može biti najgori u Evropi, posebno ne u poređenju sa nekim zemljama regiona. Kao primere potpuno netačnih informacija u izveštaju, ona navodi to da u našem zdravstvenom sistemu pacijent nema pravo na drugo mišljenje, da imamo visoki stepen smrtnosti dece na rođenju, veliki broj intrahospitalnih infekcija najopasnijeg soja Takođe, kako je rekla, nije tačno ni da kod nas nije moguće zakazati pregled telefonom, da nisu dostupni podaci o tome koji se lekovi mogu naći u Srbiji, kao i o tome da li doktor ima licencu LKS. "Međutim, niko ne može da tvrdi da je u doba kada građani na godišnjem nivou izdvajaju 240 evra za zdravstveni sistem, moguće da on bude savršen", kazala je Radisavljević. Da domaće zdravstvo po kvalitetu usluge nije na poslednjem mestu u Evropi, smatra i ministar zdravlja Zoran Stanković, koji ističe da je Srbija po obučenosti lekara na samom vrhu. Stanković je u izjavi za TV "Pink" ocenio da je naše zdravstvo ispred zemalja u regionu i da se sa ovoliko malo para i malim ličnim primanjima zdravstvenih radnika puno radi i postoje rezultati. "Taj izveštaj je pravljen mimo Ministarstva zdravlja i niko o njemu ne zna ništa. Ko je to pisao ne znamo", kazao je ministar. Stanković je rekao da je utvrđeno da je istraživanje finansirala farmaceutska industrija "Fajzer" i da je neko iz Ministarstva navodno od 45 pitanja odgovorio samo na 12, kao i da je navodno on sam potpisao izveštaj. "Nemamo nikakvih informacija da je bilo ko od nas nešto tražio kada su u pitanju podaci koji su prezentovani", dodao je on, i istakao da je u srpskom zdravstvu ključni problem nedostatak novca, i da je loše to što oko 50.000 firmi ne plaća zdravstno osiguranje. Srbija je, prema EHCI za 2012, na poslednjem mestu od 34 nacionalna sistema zdravstvene zaštite, kad je reč o pet područja ključna za potrošača zdravstvenih usluga - prava pacijenata i informacije, vreme čekanja na lečenje, ishodi, prevencija/opseg i domet pruženih usluga i farmaceutska sredstva. Sa rezultatima tog izveštaja se ne slaže ni načelnik VMA, brigadni general Marijan Novaković, koji kaže da je po svoj prilici reč o lošoj administrativnoj proceduri i načinu prijave pojedinih informacija o vrsti i načinu lečenja, dužine čekanja te da izveštaj ne pokazuje sasvim realnu sliku i stanje u zdravstvu. Govoreći o dužni čekanja na operačije u toj ustanovi, Novaković je kazao da se jedino nešto duže čeka na radiološke dijagnostičke procedure i povremeno za histopatološke nalaze, kao i za ortopedske i oftalmološke operacije. Kako je kazao, ipak, i na te usluge ne čeka se previše dugo. "To je shodno broju naših radiologa i patologa, ne samo na VMA već i celoj Srbiji. Mi imamo dovoljno novih tehnologija i novih mašina, međutim često nemamo dovoljno kadra da obavi željeni broj pregleda", kazao je on. Kako je rekao, često se dešava da pojedini lekari olako donesu odlku da se urade složeniji pregledi na magnetu, pregledi skenerom ili ultrazvučni pregled, a da za tim nema potrebe ili da pacijent nije detaljno pregledan pre toga. "Zato mislim da primarnui zdravstvenu zaštitu treba podići na mnogo veći nivo, treba uvažiti naše kolege koji rade u ambulantama, ne opteretiti ih velikim brojem pacijenata da bi mogli da se posvete pacijentu, i da se samim tim omogući onima kojima je hitno potrebna pomoć da što pre dođu na red", kazao je on. Direktor Kliničko - bolničkog centra "Dedinje" Radisav Šćepanović je za Tanjug rekao da je ta zdravstvena ustanova "daleko iznad" mesta na koje je Srbiji dodeljeno na listi EHCI za 2012. godinu. "Da su zdravstvne ustanove ocenjivane pojedinačno, KBC "Dedinje" bi imao značajno bolji rezultat od toga", kratko je prokomentarisao Šćepanović. Srbija je na listi Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa EHCI za 2012. godinu, koja je predstavljena u Evropskom parlamentu u Briselu, rangirana kao poslednja zemlja budući da je dobila 451 od potencijalnih 1.000 poena.